Евровизија 2022: Колико се на музичком такмичењу свира по политичким нотама

Да би Босна и Херцеговина (БиХ) учествовала на Песми Евровизијe 1993, први пут као независна држава, музичари су уз посебно одобрење побегли из земље у рату како би ишли у квалификације.

Главни град Сарајево био је увелико под опсадом снага Срба из БиХ, а евровизијска делегација није испраћена уз камере и обожаватеље, већ су у глуво доба ноћи морали да претрче аеродромску писту док се око њих пуцало.

Тим који је преко планине Игман, тада под контролом Армије БиХ, а затим и Хрватске стигао на предтакмичење у Словенију, предводила је певачица и телевизијска продуценткиња Исмета Дервоз, тада позната по презимену Крвавац.

„Ми смо сви мислили да ће све бити готово за 15 дана, па, зашто се онда не бисмо припремали за такмичење за Песму Евровизије.

„Нажалост, тих 15 дана је било 44 месеца опсаде и три пута смо у ратним годинама буквално ризикујући животе одлазили из Сарајева", каже Дервоз за ББЦ на српском.

Одатле би у месту Хаџићи обично улазили у камион за транспорт ка Мостару и изласку из БиХ.

„Онда смо се увек зезали да је као у филму Ко то тамо пева, идемо камионима на Евровизију", каже кроз смех.

На највећи шоу програм кретали су без пара и средстава, у време када није било интернета и лако доступних информација.

„То није као данас, када из Украјине добијете интернетом информације шта се догодило јутрос, ми из Сарајева нисмо могли послати ни факс", додаје певачица.

Ове године на Песми Евровизији наступају чланови Калуш оркестра, захваљујући специјалној дозволи да напусте Украјину, јер мушкарци имају обавезу да остану у земљи и боре се у рату који тамо траје већ два и по месеца.

То су неки од драстичних примера како политика некад диригује музичким такмичењем.

Ипак, за Пола Џордана, медијског стручњака за Евровизију, ово је првенствено телевизијски шоу и музички догађај.

„То није политички догађај, мада је понекад танка линија где се политика умеша, али тако је свуда, и у случају Олимпијских игара, Светског првенства у фудбалу.

„Није изненађење да је Евровизија повезана с политиком, али није потпуно политичка", каже за ББЦ на српском.

Дан пошто је започела инвазија на Украјину, Русија је искључена да не би „угрозила репутацију" такмичења, како је саопштио организатор Европска унија емитера (ЕБУ).

„И то што се очекује да Украјина победи или прође добро је неки доказ политике", додаје Џордан, који је на теми Евровизији докторирао, а више пута је преносио такмичарске вечери за ББЦ радио станице.

Политичке поруке

Марта 2021, Белорусија је дисквалификована због неприкладног текста песме за коју су многи сматрали да одобрава насилно гушење протеста против председника Александра Лукашенка.

У песми Подучићу вас (I Will Teach You), постоји стих „Научићу те да играш како свирам", што је изазвало негодовање белоруских опозиционих политичара.

„Не можемо да одвојимо политику од Евровизије, у Европи је увек одржавана у неком политичком контексту.

„Још од првог такмичења 1956. видело се да земље могу да пошаљу политичке поруке преко певача и песама, први представник Западне Немачке Валтер Андреа Шварц је био Јеврејин који је преживео Холокауст", каже историчар Дин Вулетић за ББЦ на српском.

Као и сваке године, Вулетић уживо прати ово музичко такмичење, сада из Торина.

Аутор је књиге „Послератна Европа и такмичење за Песму Евровизије" и предавач на Истраживачком центру за историју трансформација у Бечу.

Иако ЕБУ увек каже да Евровизија „није политичка представа", позадина је увек политичка, додаје.

Чланови организатора такмичења Европске уније емитера нису државе, већ ТВ станице и јавни сервиси.

„Сама чињеница да певачи представљају земљу показује да међународни односи увек имају утицај на Евровизију", каже Вулетић, који је докторат стекао на престижном америчком Универзитету Колумбија.

„Кроз Евровизију се увек може читати тренутно стање у Европи јер је огледало друштвених, културних и политичких промена.

„Одржавала се сваке године и одлична су сочива за посматрање тих историјских промена", каже он.

Италијански певач Тото Котуњо у Загребу је победио 1990. певајући о уједињеној Европи, украјинска представница Јамала тријумфовала је 2016. песмом „1944" о Стаљиновој депортацији кримских Татара током Другог светског рата.

Ипак, политичка песма не значи победу.

„Политика је уметницима понекад наметнута, понекад морамо уважити ситуацију у којој живимо и радимо.

„Али не желим веровати да певачи и композитори, такмичари на Песми Евровизије долазе с намером да тамо из политичких разлога на било који начин показују ставове земље и владајућих политика или лидера", каже Дервоз, која има и вишегодишњи политички стаж у БиХ.

Дервоз је била чланица Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ.

Видео: Све о Песми Евровизије

Зашто сви желе да учествују?

Из више разлога.

Песма Евровизије је телевизијски шоу, који траје три вечери годишње и окупља милионску публику широм света.

Само из Србије финале је гледало 2,5 милиона људи 2021, а укупно је Евровизија те године имала 183 милиона гледалаца.

„То је једно вече годишње кад се политика остави са стране.

„Важно је и због видљивости, што се видело на примеру Босне и Херцеговине 1993", каже Џордан.

Песма „Сва бол свијета" говорила је о рату у тој земљи.

„То је веома важно симболички.

„Ипак, и даље мислим да се побеђује упркос политици, а не због политике, људи су фер и процењују на основу музике", наводи евровизијски стручњак.

У том контексту помиње и примере Русије, Азербејџана, као и Србије, који су победили и били домаћини такмичења.

„То је један догађај годишње о ком Европљани причају.

„Можда га воле, можда мрзе, али ујутро на послу то је тема о којој ће се причати", описује Џордан.

Како каже, Европа је подељена језицима, културом, историјом, политиком и на Евровизији се то осликава, али се ту истовремено и превазилазе границе.

И „велика петорка", земље које су стални финалисти Евровизије Немачка, Француска, Италија, Шпанија, Велика Британија, у политичком смислу представљају велике силе.

Можда ће вас занимати и ова прича

Ипак, не бележе сви силне успехе.

Италија је прошлогодишњи победник, и Немачка је побеђивала, али Шпанија и Велика Британија ретко успеју да тријумфују.

„За Велику Британију многи мисле да је то због политике, али ја не мислим да је у томе ствар.

„За победу је важна песма, а за Британију не можемо да кажемо да смо имали добре песме", каже Џордан из Лондона.

Случај БиХ и рата

Да је најважнија песма сматра и Исмета Дервоз, подсећајући да БиХ није победила 1993. иако је на такмичење дошла из ратних сарајевских дана.

У Милстриту, у Ирској, она је добила награду за најбољу шефицу делегације.

„Трудили смо се да минимизирамо то што долазимо из рата, хтели смо да нас третирају равноправно, као људска бића која имају право на своје место, учешће, живот и ради и достојанство", истиче она.

Иако јој је то „тужна референца у каријери", каже да јој било важно да буду тамо.

„Као професионалци, желели смо да покажемо да нисмо ништа другачији, неки дивљаци с Балкана, већ смо музичари који желе да раде посао и учествују.

„Желимо представити земљу и показати оно што се догађало деведестих у региону и БиХ", каже Дервоз.

Њено искуство са Евровизијом сеже још у седамдесете године, када је 1976. у Хагу наступала са групом Амбасадори, а затим и 1980. у Даблину као пратећи вокал.

После тога је дуги низ година била радијска и телевизијска репортерка, а од деведесетих извршна продуценткиња и шефица делегација за Песму Евровизије све до 2002.

Кад погледа у прошлост, увиђа да је раније Евровизија била „јаснија по свим елементима".

„То је било надметање песама, настојало се приближити и упознати једне другима кроз музику, кроз универзални светски језик", каже Дервоз.

Тада се, као и данас, наступало уживо, али су били и оркестри присутни.

Уверена је да овим „највећим телевизијским шоу програмом", како га назива, не диригује политика онако често колико се често мисли.

„Говори се о политичким конотацијама на сваки начин, али мислим да је то у неким ситуацијама пренапухано.

„Евровизија је такмичење, свима је важно да победе и да учествују", наводи Дервоз.

Ако се зна да људи у Аустралији устају усред ноћи да гледају Евровизију, то „дође као мала музичка Олимпијада", додаје.

Како је све почело?

Ово музичко такмичење је телевизијска форма и то скоро 70 година стара - прво такмичење је одржано 1956.

Евровизија је настала углавном као технички експеримент емитера и све до седамдесетих година је сваке године такмичење било неизвесно.

„Евровизија је врло забавна и јединствена, јер је непредвидива, увек је драма, победи неко неочекиван.

„У време кад се емитовање мења и људи не гледају телевизију, већ стриминг сервисе, ово је ноћ кад цела Европа седне заједно и то је веома моћно", истиче Пол Џордан, стручњак за Евровизију.

Научно истраживање историчар Дин Вулетић је почео од Југославије као једине комунистичке земље која је учествовала на Евровизији.

То се десило захваљујући чињеници да се од 1948. одвојила од Источног блока.

Већ 1950. Југославија је постала придружени члан Европске уније емитера, али се због техничких могућности тек касније укључила на Евровизију.

Телевизија Загреб почела је емитовање 1956, а ТВ Београд 1958.

Први пут је Југославија наступала 1961. године, исте године када ће бити основан покрет Несврстаних, као одговор трећих земаља у свету подељеном на два блока, Исток и Запад.

Исте те године, на Истоку ће настати Интервизија, такође политиком обојени музички фестивал, који је трајао две деценије.

Песма Интервизије као хладноратовски одговор на Евровизију*

Стив Розенберг ББЦ дописник из Москве

Док се налазио иза Гвоздене завесе, Совјетски Савез није могао да се такмичи за Песму Евровизије, па је организовао властито конкурентско такмичење.

Само недељу дана после појављивања много злокобније хладноратовске иконе, Берлинског зида у августу 1961. настала је и Интервизија.

Сада када је подела Европе постала и физичка реалност, музичари са Истока одлазили су на бродоградилиште у Гдањску, у Пољској, на социјалистички фестивал лаких нота.

Учешће на Интервизији није било ограничено само на Совјетски Савез и њене сателитске државе.

У покушају да надмаши Евровизију и представи се као највећи музички фестивал на свету, комунистичка конкуренција била је отворена за музичаре из читавог света.

Чест гост била је Куба.

Да све буде чудније, исто тако и Финска.

Можда је незадовољство Финске због вечитих неуспеха на Евровизији навело ову земљу да се окрене Истоку у потрази за музичким такмичењем на ком има неке шансе за победу.

Или је то можда било због њене решености да остане изричито несврстана у Хладном рату, па је осећала дужност да наступа и на Интервизији и на Евровизији.

Који год био прави разлог, Финска је на Интервизију 1980. послала једну од највећих звезда.

После 1980. године, више није било такмичења за Песму Интервизије.

У Хладном рату за музику, Евровизија је изашла као победник.

Била је то најава свега онога што ће уследити.

Недуго затим, срушен је Берлински зид, а комунизам је отишао у историју.

Већи део Источног блока постао је део уједињене Европе и Евровизије.

*Читав текст можете прочитати овде.

Потоњи распад Совјетског савеза значајно ће повећати број земаља учесница на Евровизији, али и довести до једне од сталних критика.

Осим вечитог негодовања људи широм Европе да су на овом такмичењу песме лоше, а наступи кич, већ годинама провејава и кукњава да се комшијски гласа.

Притом, мењао се и начин гласања, али ни то нису заобишле међународне трзавице.

„Хистерија" о комшијском гласању

Од 1999. до 2008. само је публика гласала, а не стручни жири телевизијских кућа учесница, као раније.

„Тад је настала хистерија на Западу, да ће источњаци доминирати на Евровизији.

„Проблем није било блоковско гласање, већ шири контекст у Европи, јер се тад ЕУ ширила и почеле су миграције с истока на запад и у Западној Европи се јавила анксиозност", каже Вулетић, увиђајући и у томе обрисе политике.

Научно и статистички, тврди да блоковско гласање никад није одлучило победника.

Данас пола бодова иде од публике, пола од националних жирија.

Сагласна је и Исмета Дервоз.

„Нико нема 40 суседа, да је тако, скандинавске земље или земље бившег Совјетског савеза би побеђивале сваке године.

„Они би се увек могли договорити и гласати једни за друге", истиче музичарка и данас активисткиња за људска права.

Временом је Евровизија надишла европске границе.

Најпре због територијалног опсега фреквенција за емитовање, што је дало могућност да се укључе и земље Северне Африке и део Блиског Истока.

Учесници су могли бити и Мароко, Тунис, Египат, Либија, као и Израел.

Израел се прикључује 1973, а једном је и Мароко учествовао.

Југославија је 1991. дала један бод Израелу, што је било политички занимљиво, јер је дотад увек била на страни Палестинаца и муслиманских земаља у конфликту на Блиском истоку.

„То је био време кад је Милошевићева влада хтела да има блиске односе са Израелом, у освит ратова.

„Тиме је желела да докаже да су Јевреји на страни Србије, јер је пропаганда била да се Србија бори против фашиста у Југославији", наводи Вулетић.

Недавно, 2015. у знаку 60. годишњице Евровизије, у такмичарски део укључена је и Аустралија, иако је још осамдесетих овај шоу почео да се емитује код њих.

Био је врло популаран, каже Дин Вулетић који је као дечак то пратио у Аустралији, али додаје да постоје и политички разлози за њено укључивање.

„За Аустралију су организатори из ЕБУ често истицали да 'дели исте вредности' са Евровизијом, то су слобода медија, људских права, разноврсност, инклузивност и тако даље.

„А постоји и комерцијална страна, тај бренд се шири и ЕБУ је видео у Аустралији земљу која може бити мост између Европе и Азије", наводи историчар.

Људска права и ЛГБТ популација, и опет политика

Евровизија већ дуго важи за шоу који обожавају и прате ЛГБТ људи.

„Не могу рећи да је Евровозија ту нешто променила у Европи, али је сигурно била једно огледало промена", каже историчар.

Први пут је 1998. победила транс жена из Израела Дана Интернационал.

Бројне контроверзе је изазвала 2014. Кончита Вурст, брадата жена из Аустрије.

„Она је представила песму као протест против Русије и политике Путина који су од 2012. усвојили закон против геј пропаганде", каже Вулетић.

Ово политичко питање довело је до тога да публика извижди руску песму и извођаче.

„То је дошло дотле да представник ЕБУ на почетку изађе пред публику и каже немојте извиждати било који наступ, 'то није у духу Евровизије'.

„То ви не видите кад гледате Евровизију, али ми који смо тамо видимо редовно", каже историчар.

Звиждуци и негодовање, ипак, нису умањили интерес Русије да учествује сваке године - све до сада.

„Русија јако држи до Евровизије, то схвата као алат у културној дипломатији и зато је руска телевизија највише трошила на наступе", каже Вулетић.

Трошкове такмичара и наступа плаћа национална телевизија или јавни сервис који делегацију шаље, мада се дешавало да због недостатка новца учесници сами скупљају новац.

„Мерило у каквом економском стању се налази земља може се уочити преко наступа на Евровизији.

„Ако има доста ватромета на позорници, знате да им добро иде", каже кроз смех.

Кад се политика умеша

Извор: сајт eurovisionworld.com

Како је данас?

Фаворит Пола Џордана је Шведска, а за Велику Британију каже да „коначно имају не само добру песму, већ и наступ".

„Ствари су се промениле, надам се да ће се и перцепција такмичења променити, то више није шоу са лошом музиком и глупим наступима, то је шоу са великом и растућом младом публиком.

„Мислим да је време да у Британији то схвате, да не можемо кривити друге, ми смо одговорни за пласман, не Европа", истиче Џордан.

Када су 2019. Британци такмичење завршили на последњем 26. месту, поједини су за то кривили Брегзит, односно излазак земље из ЕУ.

Последњи пут су победили 1997. године, а у међувремену су четири пута били на зачељу колоне.

Пут до победничког постоља отежала јој је и промена правила 1999. да земље могу да певају на било ком језику, не само на националним.

Ово је допринело да се и музика глобализује, па се често не може разазнати одакле је извођач, кад пева на енглеском.

За Констракту, овогодишњу представницу Србије, Џордан мисли да ће проћи боље од осталих са Балкана и да ће вероватно имати добар пласман у првих 10.

„Видео сам на пробама и била је врло занимљива, изгледа врло необично и професионално."

Ипак, ни Констракту политика није заобишла.

Она се нашла на мети бројних критика корисника друштвених мрежа јер се сликала седећи са сточићем у облику слова З, које је симбол инвазије на Украјину.

И Исмета Дервоз каже да би гласала за њу, али не може, јер Босна и Херцеговина због дуговања ЕБУ не учествује у такмичењу.

„Она је препозната као нешто потупно другачије, не само у Србији и БиХ, већ читам и у немачким часописима да је упоређују са Лејди Гагом.

„Морате донети нешто специфично што ће препознати те милијарде гледалаца и учинити вас препознатљивим, то је шоу бизнис", каже она.

Иако постоје примери узајамног гласања код Кипра и Малте, Летоније и Литваније, од којих балканске државе често одступају, примећује и да математички то не може бити пресудно за победу.

„Када анализирате земље победнице у ових 60 и кусур година Евровизије, усуђујем се казати у 98 одсто случајева, победила је музика.

„С друге стране, зар није логично да ја гласам за Србију, на пример, ако разумем језик, ако ми је то познато лице које је звезда и то треба разумети, а дневну политику склонити и не дозволити да се инфилтрира у сваку пору наших живота", закључује она.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]