Покрет несврстаних 2021: Несврстане земље и Београд - има нека тајна веза

На врхунцу Хладног рата и затегнутих односа Москве и Вашингтона, тадашња југословенска престоница била је оаза мира - окупила је челнике држава које су желеле да остану изван блокова.

Тек што је био подигнут Берлински зид, који је и физички и симболички раздвајао већ дубоко подељени свет на Исток и Запад, у Београду је одржана прва конференција Покрета несврстаних 1961.

Други пут то ће се десити и пред сам пад Берлинског зида, који симболички означава крај комунизма.

Београд је 1989. поново угостио челнике покрета, овог пута бројније и политички значајније на међународној сцени.

То су била прва и последња конференција у држави које већ три деценије нема на мапама.

Ових дана у Београд дипломате долазе да прославе шездесети рођендан покрета чији су лидери били југословенски председник Јосип Броз Тито, индијски Џавахарлал Нехру и египатски Гамал Абдел Насер.

На месту одакле је све почело 2011. обележено је и пола века постојања јубиларним самитом министара Несврстаних.

Вишеструке везе

Шта је тајна веза овог града и покрета који данас окупља 120 земаља, али не и бивше југословенске републике?

„Веза Београда и Покрета несврстаних била је вишеструка", каже Петар Жарковић са Института за филозофију и друштвену теорију.

„Када је у Београду одржана прва конференција несврстаних држава 1961. многобројне делегације из различитих делова света први пут су могле у једној европској престоници да приграбе симпатије за недаће и тежње у међународним односима.

„Београд је постао важна станица различитих консултација, преговора и међународних иницијатива дипломата из Трећег света", оцењује Жарковић.

Било да се радило о кризи на Блиском истоку или у Југоисточној Азији, увек се тражило мишљење југословенске дипломатије, додаје овај историчар.

„Јосип Броз Тито је надживео многе осниваче Покрета, због чега је током седамдесетих био уједно симбол његових темељних вредности", истиче он.

На питање шта је Београд значио азијским и афричким земљама и лидерима, Жарковић одговара да је овај град симболизовао Југославију и њену ванблоковску међународну стратегију са Титом као персонификацијом.

„Много је могло да се научи из 'југословенског искуства'", тврдио је Нехру још средином 1950-тих година.

„Могућност да се остане изван војно-политичких блокова, и да се остане 'свој' у Европи, било је драгоцено сазнање за велики број држава које су тек настале са процесом деколонизације", каже историчар.

Једини европски представници Несврстаних били су Југославија и Кипар - све друге државе припадале су једном или другом блоку.

У време оснивања Покрета, на конференцији у Београду било је 25 делегација и 40 посматрача.

Тада је са 24 политичара махом из Азије и Африке била и једна жена - Сиримаво Бандаранаике, премијерка Шри Ланке.

„Волим да направим паралелу, у Београду су одржане прва и последња хладноратовска конференција.

„Неколико недеља пре прве је подигнут Берлински зид, а месец и по дана после ове 1989. пао је Берлински зид", каже за ББЦ Јована Недељковић из Музеја Југославије.

Пад Берлинског зида означио је пад комунизма и крај Хладног рата.

На тој београдској конференцији 1989. у Сава Центру било је 100 учесника.

Један од њих био је либијски вођа Моамер ел Гадафи који је допутовао са камилама и два расна коња и боравио у шатору.

У то време, социјалистичка Југославија већ запада у кризу.

„То је била идеја тадашњег министра спољних послова Будимира Лончара да с једне стране доведе Несврстане у Београд, искористи спољну политику да извуче Југославију из кризе, а с друге да покуша да покаже да је и даље важна.

„Несврстани су били један од темеља Југославије, уз самоуправни социјализам, братство јединство и Титов култ", наводи Недељковић.

Симболи Несврстаних у Београду

Ова кустоскиња подсећа да Београђани и данас могу да запазе остатке неких објеката који су постављени за те свечане дипломатске манифестације.

За конференцију 1961. било је више привремених конструкција које су симболизовале равноправност, мир, солидарност и друге вредности покрета.

Музеј Афричке уметности је направио мапу где су биле, а на којим местима и данас постоје.

„Код клинике Драгиша Мишовић налазила се једна привремена конструкција, а широм града били су различити портали.

„Можда по први пут је град био врло осветљен, било је пуно светлећих реклама различитих предузећа, на Дом синдиката је било постављено пет бакљи", описује Недељковић.

На Тргу Маркса и Енгелса, данас Тргу Николе Пашића, стајао је обелиск, а један од њих и данас чува сећање не те године - поред Бранковог моста.

„Поред њега људи пролазе сваког дана и не примећују га.

„Као трајна тековина и један важан симболички простор је Парк пријатељства на Ушћу где су учесници засадили по младицу платана које су симболизовале трајност и дуговечни мир", каже Недељковић, једна од ауторки изложбе поводом 60 година од оснивања Покрета несврстаних у Музеју Југославије.

Лубарда као спона

Та изложба носи име „Прометеји новог века"- по слици југословенског сликара Петра Лубарде, чији је рад дубоко испреплетан са Несврстанима.

Везе Лубарде и овог покрета су вишезначне, иако за неке можда неочекиване, каже за ББЦ Ана Панић, која је заједно са Јованом Недељковић поставила изложбу.

Уметност је била важан чинилац сарадње Југославије и бројних држава које су тек стекле независност средином 20. века.

Мало је познато, каже кустоскиња, да је Лубардина самостална изложба отворена само два дана пре почетка конференције Несврстаних 29. августа 1961. у данашњој галерији Ликовној галерији Културног центра у Београду.

„Било је јасно да је то репрезентативан догађај, који је требало да представи Несврстанима Југославију као модерну земљу са савременом уметношћу.

„Лубарда је био згодан са умереним модернизмом који идеолошки не смета никоме, а показује колико је Југославија самостална и уметнички - не подлеже ни Истоку ни Западу, већ тражи властити пут као и у политици", каже Панић.

Уметник није изабран случајно.

Он је тад већ важио за истакнутог ствараоца, у периоду 1956-1959. насликао је и „Буђење Африке", а имао је и бројне наруџбине за државне институције.

Необично је да је са саме изложбе једна слика монументалних димензија названа Прометеји новог века или Индустријализација премештена директно у салон Савезне скупштине, данас Народне скупштине.

„Та слика је стајала у средини сале и ту видимо шефове држава који испод ње позивају на деколонизацију света, мир, солидарност и она је иконично остала на свим архивским фотографијама.

„После тога је однета у Дом синдиката, садашњу Комбанк дворану, где је остала невидљива и дан данас је тамо, али људи не знају за њу", наводи кустоскиња.

Димензије те често незапажене слике су шест пута три метра.

Дуго је била изнад биоскопске дворане, а сад се налази лево од улаза.

„То је занимљиво како се односимо према модернизму којим смо се поносили", каже Панић.

Лубарда је касније постао члан Савезне комисије за културне везе која је водила рачуна чиме ће се Југославије представити и Западу и Истоку и Трећем свету.

„Лубарда је увек био ту, претходно је добио и атеље, који је данас Легат Петра Лубарде, где се уселио педесет и неке и живео до смрти.

„Можемо рећи да је био државни сликар на неки начин", додаје кустоскиња.

Покрет несврстаних утицаће на каријерни пут Лубарде.

Он добија позив од Индије да буде део и њихове Комисије за културне везе.

„Одлази као њихов гост на путовање у Индију као један од првих европских уметника и излаже у више градова Мумбају, Делхију и враћа се као потпуно промењен човек, према његовим изјавама.

„Писао је супрузи Вери да је то за њега било катарзично искуство, да је превладао неке предрасуде према истоку и заиста мења сликарство после те 1963", наводи кустоскиња.

Од тог периода, на његовим платнима појављују се јарке индустријске боје и бави се новим темама - зверима и зодијачким знаковима.

Преплитање Београда, Несврстаних и овог уметника види се и у згради Савезног извршног већа, данашњој Палати Србије коју краси огромна фреска „Пут у космос".

Палата Савезног извршног већа отворена је уочи прве конференције у Београду 1961. године, а слика коју сматрају ремек-делом годину дана је старија.

Украс Београда од девете конференције 1989. јесу мурали на више места.

Један од њих је на Платоу Филозофског факултета, рађен по идеји сликара Владимира Величковића.

Постоји и један у Кнез Михајловој и два на Теразијама у близини некадашњег биоскопа Звезда, али мало ко на њих данас обраћа пажњу.

Слична је судбина и многих других обележја, попут Банатске чесме на Топличином венцу које су 1989. Београду поклониле општине Баната поводом самита Несврстаних.

Шта су Несврстани данас?

Значај Покрета несврстаних далеко је мањи него протеклих деценија, сагласни су бројни теоретичари.

„Међутим, разоружање, економско заостајање многих афро-азијских држава, нерешени спорови још из периода Хладног рата (Блиски исток) и даље су присутни", напомиње Петар Жарковић.

Љубица Спасковска, доценткиња на Департману за историју Универзитета Екситер, подсећа да су неки од циљева из времена Несврстаних и данас на агенди Уједињених нација.

„Током 2016. УН су објавиле преглед главних међународних економских и политичких изазова који се морају решити како би се постигли циљеви Декларације о успостави новог међународног економског поретка из 1974. године.

„Извештај потврђује да су неке идеје из 70-тих још релевантне и корисне за актуелну 2030. агенду одрживог развоја", истиче Спасковска.

Она цитира део говора председника Сенегала Леополда Седара Сенгора када је први пут посетио Југославију 1975. где је сумирао два централна аспекта Покрета - разноликост, али и општу сагласност око демократизације међународних економских односа.

„'Битно је да ми, несврстани, и поред различитости наших путева, споразумно наставимо да остварујемо наш заједнички циљ - успостављање новог економског поретка у свету, универзалнијег и правичнијег, који ће потврдити међузависност народа кроз слободу њихових политичких и културних опредељења'.

„Kада сам истраживала архив УН-а у Њујорку и имала прилику да посетим комплекс, схватила сам да се све те дебате око самоодрживог развоја, слободног тржишта, Југ-Југ сарадње, као и фер трговина и сама Група 77 земаља (коалиција држава у развоју) и данас настављају, само без нас", каже историчарка пореклом са Балкана.

Фер трговина је организовани међународни покрет који промовише друштвено одговорно поступање у трговини са произвођачима из сиромашнијих средина и земаља.

„Много тога што је Покрет предлагао и за шта се борио, нарочито за једнакост и глас малих и средњих земаља у међународним односима и данас је актуелно.

„Тито у једном интервјуу за британски Гардијан каже да је немогуће да Европа постоји као оаза мира у мору нестабилности и конфликта", истиче Спасковска у писаном одговору.

Обележавање 60. рођендана тамо где је све почело

Као што је 2011. у Београду обележено пола века постојања овог покрета великим министарским скупом, тако је и ове године српска престоница у помало празничном расположењу уочи скупа поводом 60. годишњице Покрета несврстаних земаља.

Улице су окићене заставама земаља чланица Несврстаних, иако то неће бити званична конференција које се дешавају иначе сваке три године.

Током распада Југославије 1992. ова држава, један од темеља покрета, искључена је из чланства, јер је прекршила једну од основних одредби - мирољубиве коегзистенције.

Новонастале државе Србија, Хрватска, Црна Гора и Босна и Херцеговина данас имају статус посматрача, а покрет окупља 120 чланова.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић изјавио је да се од понедељка 11. октобра у Београду очекује више од 100 страних делегација међу којима ће бити око 40 шефова дипломатија.

Он је објаснио да се Несврстани данас везује за два појма - Јосипа Броза Тита и Београд.

Београд је за многе народе нека врста „прозора у слободни свет", рекао је Селаковић, о чему говори изузетно велики број гостију упркос отежаним путовањима због пандемије корона вируса.

На скупу ће говорити, помало парадоксално, представник некада врло сврстане Москве, данас државе посматрача у Покрету несврстаних.

Како је најављено, руски шеф дипломатије Сергеј Лавров ће у Београду прочитати поздравно писмо председника Владимира Путина, преноси Радио Слободна Европа.

Организација тог састанка помало је зачудила историчара Петра Жарковића.

„Политичке власти у Београду јасно стоје на позицији негације и оспоравања наслеђа социјалистичке Југославије у сваком смислу.

„Нити једна позитивна традиција из тог периода није очувана", сматра Жарковић.

У национално ангажованој култури сећања нема помињања Јосипа Броза Тита, југословенског интернационализма и социјалистичких вредности, додаје.

„Све су то биле повезнице Покрета несврстаности.

„Идеје увек можете да фалсификујете, али онда више нису аутентичне", наводи историчар.

Ипак, сматра да би Србија на састанку са дипломатама могла да се ангажује на популарисању оних начела Покрета које би могле да јој послуже у регионалној политици.

„Немешање у унутрашње послове других држава, мирољубива коегзистенција, једнакост и поштовање других политичких опредељења могу послужити српској дипломатији у стварању много повољнијег и безбеднијег амбијента на Западном Балкану", предлаже Жарковић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]