Историја Југославије на четири точка

Уколико бисте имали машину за враћање кроз време и од ње захтевали да вас врати 27 година и 160 дана у прошлост, живели бисте у Југославији.

Дан мање прошао је од када су Хрватска и Словенија прогласиле независност, 24. јуна 1991. године, чиме је и званично држава престала да постоји.

Ако бисте време истом машином вратили на данашњи датум 2001. године и уколико сте у том тренутку живели у Србији, честитали бисмо вам Дан Републике. И то последњи пут.

Готово шест деценија у Србији и 10 година мање у осталим републикама СФРЈ, 29. новембра је обележаван Дан Републике. Остале републике некадашње државе са прославом су престале још те 1991.

Историја на задњем седишту „Стојадина"

Машину за путовање кроз време, нажалост или насрећу, засад нико није измислио, али улицама Београда једна друга „машина" може да вас провоза кроз историју - историју Југославије.

На задњем седишту заставе 101, већ неколико година госте престонице кроз историју земље која више не постоји воде водичи Југотура.

Причу је пре неколико година покренуо један Холанђанин, а до данас је Београд и Југославију на овај начин упознало стотине туриста.

„Долазе нам углавном странци и најзаинтересованији су за туру у којој им причамо о настанку државе и њеном краху", прича Марија Миладиновић, водичкиња-возачица Југотура, за ББЦ на српском.

Путници у Заставином чувеном аутомобилу заинтересовани су и за архитектуру Београда. Обилазак почиње од западне капије Београда - Генекс куле, новобеоградског блока 23, Сава центра, па до источне капије - зграде Рудо.

Ливија Мајер и Данијел Венс су из Швајцарске и у краткој су посети Београду. Одлучили су да се провозају овом рутом, како би упознали архитектуру некадашње државе, о чијој историји кажу, не знају много.

„Ја сам заинтересована за архитектуру, нарочито архитектуру брутализма. Зато смо изабрали ову туру, како бисмо упознали Београд", прича за ББЦ на српском Ливија.

На четири точка у овом аутомобилу путници осим поменутих, могу да изаберу још две туре - двочасовно разгледање најважнијих знаменитости Београда, али и нешто дужу вожњу изван града, до Авале.

Гости долазе из свих делова света, а осим историје Југославије, врло су заинтересовани и за сам аутомобил којим се возе, прича Марија Миладиновић.

„Питају како је могуће да ауто нема појасеве позади, десни ретровизор, желе да га провозају и то раде са одушевљењем", прича.

Пошто кратко провозају аутомобил, гости добију и послужење, а ракија је незаобилазни део.

„Укусна је и јака, а чуо сам и да је универзални лек", каже Венс.

Занимало га је и шта се налази испод хаубе легендарног „Кеца".

Домаћи туристи нису много заинтересовани за овакаво разгледање града.

„Њима је историја Југославије добро позната, па нису толико заинтересовани да је пролазе са нама", каже Марија.

Али зато долазе „потомци људи који су се иселили давно са ових простора. Они сада желе да се провозају са нама и чују причу о пореклу и историји земље о којима су им родитељи причали", прича она.

Недавно је у застави 101, обучена у „комунистичку" одећу возила и младенце.

„Била је то актракција."

Није реткост ни да код пролазника или возача других аутомобила изазову осмех и одушевљење.

„То се нарочито дешава када у тури имамо неколико аутомобила.

Недавно смо имали више од 80 путника у једној тури. Тада смо парадирали са више од 20 аутомобила и били заиста атракција", присећа се Марија.

У случају овако великих група, позајмљују аутомобиле, а увек иде и неколико резервних возила. За сваки случај.

Застава 101 односно Скала, популарно звана Стојадин и Кец, био је аутомобил који је производила фабрика Застава аутомобили из Крагујевца од 1971. до 2008. године.

Настао је на бази тада технички веома модерног Фијата 128, са мало измењеним задњим делом.

У току 37 година дуге производње, од 16. новембра 1971. до 20. новембра 2008. године, овај аутомобил је произведен у укупно 1.045.458 примерака.

Године када је почео званични распад Југославије, 1991, произведен је милионити примерак овог возила, а рекордна годишња производња била је 1979. године, када је са монтажних трака изашло 88.918 примерака.

Југоносталгија

Међу путницима Југотура, каже Марија, нема много југоносталгичара.

Југоносталгија је била тема недавно одржане трибине у београдском Дому омладине, а према речиме Емилије Мијић, једне од учесника, југоносталгични бум у Србији почиње 2008. године и везан је за светску економску кризу.

Емилија се овим феноменом бави у докторској дисертацији и каже да су југоносталгичари 1990-тих година посматрани изразито негативно.

„Опозиција их је сматрала поборницима и симпатизерима Социјалистичке партије Србије и Југословенске левице. Бути југоносталгичар у то време био је лични, интимни чин."

Према њеним речима, након 2000. године и демократских промена, у Србији није било места за југоносталгију. Овај, сада веч можда и покрет, почиње да бива поново актуелан упоредо са великом економском кризом.

Мијић је у раду мапирала три типа југоносталгичара - учеснике народно-ослободилачких борби, губитнике транзиције, односно оне рођене 1950-тих и 1960-тих, и неоносталгичаре.

Припадници треће групе су и малобројни путници Југотура са ових простора.

Ради се о младима који немају живо искуство Југославије, већ су носталгични на основу прича старијих.

Дан републике

У некадашњој Југославији 29. новембра славио Дан републике.

Обележавана је годишњица Другог заседања АВНОЈ-а у Јајцу, 29. новембра 1943. године, када су представници партизанског покрета отпора прогласили федерално уређење Југославије. Две године касније, 29. новембра 1945, одржана је и уставотворна скупштина ФНРЈ .

Распадом СФРЈ престало је и обележавање овог празника у већини република некадашње заједничке државе. Дан Републике остао је званични празник у Савезној Републици Југославији све до 14. новембра 2002, када је укинут одлуком Већа грађана Савезне скупштине СРЈ.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]