Србија и здравство: Колико је важна превенција рака дојке и зашто се лоше спроводи

На трпезаријском столу хрпа папира, извештаји од лекара, снимци са магнетне резонанце умотани и спаковани у кесу.

Сећа се свега, али прича брзо, као да се плаши да нешто не изостави.

„Била је 2019. и напунила сам 53 године када су ми открили карцином дојке.

„И даље сам у фази активног лечења, јер је тумор хормонски зависан и пијем лек", говори Весна Милетић из Врања, града на југу Србије, за ББЦ на српском.

Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут", рак дојке је најчешћи малигни тумор и водећи узрок смрти од малигних болести код жена у Србији.

Најчешће се открива у одмаклој фази болести.

„Циљ је да се рак открије у почетној фази, јер је степен излечења тада и до 95 одсто.

„Превентивне прегледе треба обавезно радити једном годишње, а важно је и одазвати се на скрининг програм који држава спроводи за жене од 50 до 69 година, када се мамографија обавља једном у две до три године", прича др Милан Жегарац, онколошки хирург и директор Института за онкологију и радиологију Србије.

Ипак, извештај Државне ревизорске институције показао је да организованим скринингом карцинома дојке није обухваћено 75 одсто циљане популације.

Разлози су нађени у недостатку опреме, мањку кадра, пропустима у организацији рада, али и пандемији корона вируса.

Извештај ДРИ указује да, у периоду 2017-2022. године, организовани скрининг није спровело чак три четвртине домова здравља у Србији.

Из Министарства здравља ББЦ на српском није добио коментар на извештај ДРИ.

Скрининг подразумева преглед здравих жена, без симптома и знакова болести којим се могу открити ране промене у ткиву дојке, када је ефикасно лечење могуће.

Подаци Института за јавно здравље „Батут" показују да се у Србији годишње у просеку региструје 4.529 жена новооболелих од рака дојке.

Просечно, од ове малигне болести годишње умре 1.730 жена, кажу у „Батуту" за ББЦ на српском.

Нема лекара, а ни опреме

Државна ревизорка Наталија Паушић, нагласила је да у домовима здравља нису били обезбеђени потребни капацитети за спровођење Националног програма раног откривања карцинома дојке.

„Организовани скрининг у посматраном периоду није се спроводио равномерно на територији Србије, а домови здравља обухватили су на годишњем нивоу мамографским снимањем до десет одсто жена циљне популације", објаснила је Паушић.

Уз лекаре, недостаје и опрема потребна за ефикасно спровођење скрининга и укључивање нових здравствених установа, наводи ДРИ.

„Додатни проблем представља и чињеница да, иако су поједине здравствене установе званично укључене у организовани скрининг, због квара мамографа, нису га обављале", пише у извештају ДРИ.

Током пандемије вируса корона, мобилни мамографи су се показали много ефикаснијим, али нису били правилно распоређени по градовима, замерају ревизори.

„Држава је одвојила велика средства за скрининг на карцином дојке, али она нису искоришћена.

„Морамо да имамо бољу организацију", говори доктор Жегарац.

Објашњава да су од колега из Француске чули да је код њих одзив жена око 50 процената, али да ни тиме нису задовољни, док се у Словенији се одазове 80 одсто жена.

„Мамографија је златни стандард за преглед дојки и ретко кад се ради магнетна резонанца, пре ултразвука и мамографа", објшањава Жегарац.

Од 2013. до 2022. укупно је позвано 913.974 и прегледано 411.146 жена у оквиру Националног програма организованог скрининга рака дојке, наводе у „Батуту" за ББЦ на српском.

Откривен је 1.201 карцином дојке.

Нови циклус прегледа је у току, трајаће до краја ове године и до сада је прегледано 39.401 жена и откривено је 79 карцинома дојке, подаци су „Батута".

Двострука борба хероине из Врања

„Ако је до превенције, урадила сам заиста све.

„Била сам опрезна јер ми је и 2011. откривен карционом дебелог црева и већ сам прошла кроз лечење", прича Весна.

Карцином дојке јој је откривен на време, а лечење и даље траје.

Шок, стрес, прилагођавање и онда борба, овим редоследом Весна описује болест.

„Сећам се да сам потпуно растерећена отишла на преглед када су ми рекли да су нешто пронашли и то је било као да сам лупила главом о зид", каже Весна.

Знала је шта је чека, „од хемотерапије до зрачења".

„Опала ми је коса, одстранили су ми дојку и све то некако прође, али ожиљци који остају су заиста велики".

Весни су прво уградили имплант. медицински уређај који замењује природну дојку или је коригује, а онда, у сред пандемије, рана се отворила и морала је поново у болницу.

„Гледала сам имплант својим очима и, док ме нису примили у болницу да то среде, сама сам морала да превијам рану.

„После операције почела је хемотерапија коју нисам могла да издржим, а у исто време креће и узимање хормона", сећа се Весна.

Највећа подршка била је - сама себи.

„Пријатељи и родбина дођу у посету и оду, јер и они имају свој живот.

„Болест сам схватила као опомену да нешто што сам радила није ваљало", каже Весна.

Како је болест научила да каже 'не'

Било је тмурно октобарско јутро 2018. у Шведској, а тешки оловни облаци надвили су се над градом.

Надвили су се и над судбином тада тридесетдвогодишње Сузане Ивељић, родом из Бања Луке, града у Босни и Херцеговини.

„Цео свет ми се окренуо наглавачке.

„Дословно сам на коленима ишла до купатила да повраћам, колико ми је било мука од страха, једноставно нисам имала снаге да се исправим", присећа се Сузана за ББЦ на српском тренутка када је сазнала да болује од карцинома дојке.

Мамографија је јасно показала промене у грудима, а биопсија је после 12 дана потврдила сумњу лекара.

„На врху брадавице сам једног дана приметила малу жућкасту красту, величине зрна шећера.

„После туширања бих је уклонила, али би ме то место касније неиздрживо сврбело", говори Сузана.

Заказала је мамографију.

„Сећам се да су ме после прегледа увели у собу за ултразвук где је било четири лекара и исто толико сестара.

„Када сам сазнала дијагнозу, не знам чега сам се више бојала: помислила сам на најгори сценарио и рекла себи 'замисли да имаш још два месеца живота'", каже Сузана.

Чекање је претворила у живот као да јој је последњи дан, у којем жели да удахне мирис косе трогодишње ћерке, осети мекоћу и топлину њених руку и примети колико је предивна плава боја неба.

„И шест година касније, сећам се сваког детаља, јер никада пре, а вероватно ни после, нисам била присутнија у сопственом животу.

„Једноставно, сећам се тренутка када су ми саопштили да имам карцином, сећам се столице на којој сам седела и сећам се руке мужа на мојим леђима", говори Сузана.

Тумор је био неинвазиван а болест у раној фази.

Вртешка се опет покренула оног тренутка када ју је, како се присећа, докторка на онкологији питала да ли планира да има још деце.

„У себи мислим, нисам сигурна ни да ћу преживети, а ви ме питате планирам ли још деце.

„Саветовала ме је да замрзнем јајне ћелије, што сам прихватила, јер су ме током хемотерапије ставили у привремену менопаузу", каже Сузана.

Цео процес је изузетно скуп, али је за њу, као оболелу од карцинома, био бесплатан и брзо доступан.

„Онда сам помислила, ако су они спремни да толико уложе у моју будућност, породицу, ко сам ја да верујем да се нећу извући и тако ми је то помогло да верујем у оздрављење", говори Сузана.

Погледајте видео: Како изгледа мамографски преглед

Борба уз игру

„Од губитка косе, трогодишња ћерка и ја смо направиле игру у којој је она 'брала' моје праменове као латице руже, а касније јој је ћелава глава била идеална подлога за бојење темперама и воденим бојама.

„Пила сам шаку таблета пре хемотерапије да ублаже нежељене појаве, па немам лоше искуство са тим", каже Сузана.

Таквом доживљају допринела је и медицинска сестра која јој је на првом позивном писму са онкологије нацртала цвет, што је читав процес учинио „људским".

„Највећа подршка и најбољи пријатељ, али и најцрњи непријатељ, била сам сама себи.

„Највећа подршка у прихватању мог обогаљеног тела био је муж, јер се сећам шока када сам угледала одраз у огледалу, први пут после операције", искрена је Сузана.

Током лечења је била у борбеном начину функционисања, али су потом изнова почели страхови и бриге.

Постала је преобазрива на сваки симптом који се појави и само је чекала да се нешто опет догоди.

„Развила се анксиозност, па сам потражила помоћ психолога.

„На контроле идем једном годишње, а пет година од дијагностификованог карцинома добила сам писмо са онкологије да више нисам њихов пацијент", каже Сузана.

Ране фазе рака дојки су излечиве

„Тумор у раној фази може да се открије само мамографом, чак не ни опипавањем", каже доктор Жегарац.

Чак и ако се пронађе у периоду између два прегледа, увек ће бити малтене у почетној фази.

„Одлуке о начину лечења доноси тим лекара, међу којима су радиотерапеут, онколог и хирург.

„Свака операција прво подразумева да се уради биопсија, како би се утврдило да ли је тумор бенигни или малигни."

Пре терапије, мора да се зна „име и презиме тумора", објашњава доктор.

„На основу врсте тумора, одређује се и ток лечења.

„Дојка се не одстрањује увек у потпуности, па је и то један од разлога да је добро открити рак у почетној фази", истиче.

Зрачење се користи и када постоје метастазе на костима, најчешће код карцинома дојке, да не би дошло до прелома.

„Раније је било да, кад некоме кажете да има метастазе карцинома дојке, одмах помисли да је то крај.

„Није, јер имамо пацијенте који живе 10 година и циљ нам је да их уведемо у хроничну фазу болести", каже онколог.

Највећи проблем праве „трипл негативни карциноми", који су најагресивнији и за које је држава издвојила новац за набавку имунотерапије, објашњава.

На Институту за радиологију и онкологију Србије дневно се озрачи између 350 и 400 онколошких пацијената, каже директор.

Обавезни прегледи

Фактори који могу да утичу на стварање карцинома дојке

БРЦА тест

Тест којим се утврђује да ли постоји наследни фактор за оболевање од карцинома дојке и јајника ради се и у Србији.

На Институту за онкологију и радиологију Србије ове године ће бити тестирано најмање 500 жена.

Уколико се утврди позитиван БРЦА тест, ради се превентивно уклањање дојке.

Све жене могу да ураде тест, после попуњеног упитника на Институту.

„Сваког дана на Институту буде оперисано шест или седам жена са карциномом дојке.

„Само у овој установи, прошле године је откривено 1.800 нових случајева ове малигне болести", каже доктор Жегарац.

Свака осма жена у Србији оболи

„Карцином дојке је по учесталости број један код жена у Србији.

„Свака осма жена у Србији оболи од ове малигне болести", објашњава Жегарац.

Подаци „Батута" показују да је 28,5 одсто новооболелих жена на територији Војводине.

„У Србији годишње буде оперисано у просеку 6.500 жена", кажу у „Батуту".

Весна, једна од њих, објашњава да се више не нервира као раније.

„Задовољна сам што данас могу да причам са вама, што могу са пријатељима да попијем кафу, јер живот је леп.

„Док се овако нешто не деси, не примећујемо ни сунце, ни небо, смета нам киша, али болест мења поглед на цео живот", каже Весна.

Погледајте видео:Веслачице које су се избориле са раком дојке

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]