'Певање не лечи само душу, већ и тело'

Стигло је то доба године кад свуда унаоколо одјекују анђеоски гласићи или одзвања понека енергична славопојка, док певачи божићних певача шире заразу разничне радости.

Сво то ослушкивање и оглашавање. Радосно и тријумфално.

Али ове групе певача умотаних у украсне траке можда су набасале на нешто важно.

Било да су тоги свесни или не док испуњавају тржне центре, железничке станице и старачке домове и улице испред ваших улазних врата веселим песмицама, они такође дају властитим срцима веома здрав подстрек.

Од мозга до срца, показало се да певање доноси широк дијапазон користи онима који га изводе, нарочито ако то раде у групама.

Певање може да зближи људе, припреми наша тела да се изборе са болестима и чак потисну бол.

Да ли то значи да би вам се исплатило да пустите глас у добром расположењу?

„Певање је когнитивни, физички, емоционални и друштвени чин, према научницима“, каже Алекс Стрит, истраживач са Института за истраживање музичке терапије на Кембриџу.

Он проучава како би музика могла да се искористи као помоћ деци и одраслима који се опорављају од можданих повреда.

Психолози се већ дуго ишчуђавају томе како људи који певају у групи могу да развију моћни осећај друштвене кохезије, кад се чак и најнеповерљивији певачи уједине у песми.

Истраживање показује да потпуни незнанци могу да склопе необично тесне везе кад певају заједно свега сат времена.

Можда не изненађује што постоје јасне физичке користи по плућа и респираторни систем од певања.

Неки истраживачи користе певање да помогну људима са плућним болестима, на пример.

Добре вибрације

Али певање такође производи и друге мерљиве физичке ефекте.

Показало се да оно побољшава срчани пулс и крвни притисак код људи.

Испоставило се да певање у групама или хоровима чак појачава имуну функцију на начине не које просто слушање исте музике не може да уради.

Има различитих објашњења за ово.

Са биолошког становишта, верује се да певање активира лутајући нерв који је директно повезан са гласним жицама и мишићима у задњем делу грла.

Продужено и контролисано издисање које је саставни део певања такође лучи ендорфине повезане са задовољством, благостањем и ублажавањем бола.

Певање такође активира широку мрежу неурона с обе стране нашег мозга, доводећи до тога да се активирају регије које се баве језиком, покретом и емоцијама.

Ово, у комбинацији са нагласком на дисању које захтева певање, чине га ефективним ублаживачем стреса.

„Реакције 'доброг осећања' постају очигледне у веселим гласовима, изразима лица и позама“, каже Стрит.

Могли би да постоје и неки дубоко укорењени разлози за ове користи.

Неки антрополози верују да су наши човеколики преци певали пре него што су проговорили, користећи вокализације да би опонашали звукове природе или изражавали властита осећања.

Ово је могло да одигра кључну улогу у развоју сложене друштвене динамике, изражавања осећања и ритуала, а Стрит истиче да није случајно што је певање саставни део живота сваког човека, било да је склон музици или не, истакавши како су наш мозак и тело од рођења научени да реагују на позитивне начине на песму.

„Деци се певају успаванке, а затим се песме певају чак и на сахранама“, каже он.

„Учимо наше временске распореде кроз појање, а нашу абецеду кроз ритмичку и мелодијску структуру.“

Дођи да певамо заједно

Али нису сви типови певања једнако корисни.

Певање у склопу групе или хора, на пример, показало се да доводи до већег нивоа психолошких благостања него код соло певача.

Из тог разлога, едукативни истраживачи користе певање као алат за промовисање сарадње, развоја језика и регулације осећања код деце.

Можда најфантастичнија корист од певања је да изгледа да оно игра одређену улогу у помагању да се мозак опорави од оштећења

Медицински специјалисти се такође окрећу певању као начину поправљања квалитета живота оних који живе са различитим здравственим стањима.

Широм света, истраживачи су проучавали ефекте удруживања специјалних друштвених хорова основаних за преживеле од канцера и можданих удара, људе са Паркинсоновом болешћу и деменцијом, као и њихових неговатеља.

На пример, певање побољшава способност пацијената са Паркинсоном да се боље артикулишу, са чим се зна да имају проблема како њихова болест напредује.

Певање такође представља начин за побољшање општег здравља јер се показало да је потцењена вежба упоредива са жустрим ходом.

„Певање је физичка активност и може да има неке паралелне користи са физичком вежбом“, каже Адам Луис, доцент респираторне физиотерапије на Универзитету у Саутхемптону.

Једна студија је чак сугерисала да певање, заједно са различитим вокалним вежбама које користе обучени певачи да усаврше висину гласа и ритам, јесте вежба за срце и плућа упоредива са умерено брзим ходањем на траци за трчање.

Али истраживачи такође желе да истакну често непризнате користи од учешћа у групном певању за психу људи који живе са дуготрајним хроничним болестима.

Стрит објашњава да певање омогућује овим људима да се усредсреде на оно што могу да ураде, уместо на оно што не могу.

„То одједном уводи равноправност у просторију, где неговатељи више нису неговатељи а примаоци здравствених услуга такође певају исту песму на исти начин“, каже Стрит.

„А нема много тога другог што то може да постигне.“

Сваки пут кад удахнеш

Међу онима за које се показало да имају највише користи од певања су људи са хроничним респираторним стањима, нешто што је постало главни предмет изучавања Кира Филипа, клиничког предавача из респираторне медицине на Империјалном колеџу у Лондону.

Филип наглашава да певање неће излечити ове људе од њихових болести, али може да послужи као ефективан холистички приступ који је комплементаран са конвенционалним лечењима.

„За неке људе, живот без даха може да доведе до тога да промене начин на који дишу, тако да дисање постане неправилно и неефикасно“, каже Филип.

„Неки од приступа заснованих на певању помажу овоме у погледу мишића који се користе, ритма и дубине удаха, што може да ублажи симптоме.“

Једна од његових најистакнутијих студија бавила се програмом дисања развијеним током рада са професионалним певачима у Енглеској националној опери и користила се као део рандомизованог контролисаног испитивања спроведеног на пацијентима са дуготрајним ковидом.

Током шест недеља, резултати су показали да се поправио квалитет њиховог живота и да је ублажио неке аспекте њихових потешкоћа са дисањем.

Истовремено, певање није без ризика за људе са хроничним здравственим стањима.

Групно певање је било повезано са догађајем суперширења заразе у раним стадијумима пандемије ковида-19, јер чин певања може да емитује велике количине вируса који се шири ваздухом.

„Ако имате респираторну инфекцију, најбоље је пропустити пробу хора те недеље, да бисте избегли да угрозите друге“, каже Филип.

Али можда најфантастичнија корист од певање је да изгледа као да оно игра улогу у помагању мозгу да се опорави од оштећења.

Ово је илустровано причом бивше америчке конгресменке Габријеле Гифордс, која је преживела погодак метком у главу за време покушаја убиства 2011. године.

Током много година, Гифордс је поново научила да хода, чита и пише, а терапеути су искористили песме из њеног детињства да јој помогне да поврати течност у вербалној комуникацији.

Истраживачи су користили сличне приступе да би помогли преживелима можданих удара да поврате моћ говора, јер певање може да пружи сате и сате репетиције неопходне за промовисање нове конективности између две можда хемисфере, која је често оштећена у акутном можданом удару.

Такође се верује да певање може да појача неуропластицитет мозга, који му омогућава да се поново повеже и створи нове неуролошке мреже.

Постоје теорије да певање такође може да помогне људима који пате од когнитивног пропадања због интензивних захтева од мозга, који траже сталну пажњу и стимулишу проналажење речи и вербално памћење.

„Све је већа база доказа за когнитивну корист од певања код старијих одраслих особа“, каже Тепо Саркамо, професор неуропсихологије на Универзитету у Хелсинкију.

„Још увек знамо врло мало, међутим, о потенцијалу певања да бисмо заправо успорили и спречили когнитивни пад, јер би он захтевао масовне студије са вишегодишњим поткрепљивањима.“

За Стрита, сва истраживања која демонстрирају моћне ефекте певања – било на социјалном или неурохемијском плану – потцртавају зашто је оно тако универзални део људског живота.

Једна од брига, међутим, јесте да зато што људи проводе све више времена повезани са технологијом уместо једни са другима кроз активности као што су певање, релативно мало људи убире користи од њега.

„Откривамо много тога, нарочито кад је у питању рехабилитација од можданих повреда“, каже он.

„Тек су почеле да се појављују студије које показују да певање може да има ове ефекте, чак и за људе са тежим повредама. Има смисла да можемо да извучемо толику корист од њега зато што је певање одувек играло огромну улогу у повезивању заједница.“

Можда је то само још један од разлога да се ужива у божићним песмицама око новогодишње јелке ове године.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]