Евровизија: такмичење који инспирише највеселије расправе

Иако делује да интересовање за избор за Песму Евровизије опада у Европи, али и у Србији, огроман број људи ће сести испред телевизора и пратити финале овог такмичења.

Избор представника Србије на овом такмичењу увек изазива велику пажњу публике. Међутим, од победе Марије Шерифовић 2007. ниједна песма није остварила већи успех.

„Више нема еуфорије око овог такмичења", каже Владимир Петковић, докторанд на Универзитету у Бризбејну, који се у својим истраживањима бавио националним и сексуалним идентитетом у овом такмичењу.

„Верујем да доста људи ни не зна ко је наш кандидат", додаје.

Србију ће у финалу избора за Песму Евровизије представљати Сања Илић и Балканика с песмом „Нова деца".

„Ма колико људи причали да их то не интересује, Евровизију сви гледају", каже Лорд који је се такмичио с песмом „Само нек се окреће" на овогодишњој Беовизији, избору за националног представника.

Овај музичар сматра да је су оваква такмичења одличан начин да за вас сазна велики број људи, иако учествовање на Евровизији не гарантује успешну каријеру.

С тим ставом се слаже електро поп певачица Бојана Вунтуришевић, коју такмичења ове врсте никада нису интересовала.

„Босанци су послали Лаку пре неколико година, Црногорци Рамба (Амадеуса) и групу Who See, ми немамо добро песму", каже она, подсећајући на примере Бојане Стаменов и Тијане Богићевић, у чијим се животима „ништа није променило" учествовањем на овом такмичењу.

Сара Јовановић је заједно с Невеном Божовић и Мирном Радуловић представљала Србију на избору за Песму Евровизије 2013 као пројекат Моје 3, након успеха у емисији за потрагу за талентима „Први глас Србије".

Ово искуство описује као предивно, због тога што у Србији не постоји пуно прилика за наступ ове врсте, али и као „шок", јер после такмичења у популарној телевизијској емисији, три младе певачице нису се много питале око избора песме с којом су се такмичиле.

Сви гледају, чак и кад неће да признају

Сличне расправе о значају Евровизије и њеном утицају на популарну музику и културу воде се широм Европе.

У Русији милиони гледалаца прате ово такмичење. Иако не желе да признају да их то интересује, припадници интелектуалне елите прате шта се дешава, каже Александар Кан, новинар који се бави темама из културе у руској служби ББЦ.

„Већина Евровизију схвата веома озбиљно, навијају за 'наше' и мрзе оне који не гласају за 'нас'", изјавио је он.

Иако делује да се посткомунистичке земље највише труде око такмичења, Владимир Петковић сматра да је то мит.

Он указује на пример Шведске у којој постоји четири круга такмичења за избор националног представника.

„Још од победе групе Аба, Швеђани третирају Евровизију веома озбиљно, то је део музичке индустрије", тврди он.

С друге стране, земља која има најјачу музичку индустрију у Европи - Велика Британија помало поспрдно третира Песму Евровизије.

„Многи у Британији исмевају Евровизију: песме, костиме, начин гласања," каже Стив Розенберг, дописник ББЦ из Москве и велики познавалац овог такмичења.

Он верује да је то због тога што Британија јако дуго није постигла добар резултат на овом избору, али да би се ситуација променила кад би ову земљу представљала добра песма.

Ипак чини му се да се државе у источној Европи, попут Украјне, Азербејџана и Русије више труде, јер је то питање „националног поноса". Највише у Русији која у жељи да се потврди као суперсила на избор за Песму Евровизије шаље највеће звезде попут Аље Пугачове или Диме Билана.

Етно као добитна формула?

Уз подсећање да сем „Молитве" Марије Шерифовић и „Лане моје" Жељка Јоксимовића, ниједна друга песма није „ушла у народ", Петковић мисли да није неопходно да песма има фолклорне елементе да би успела на овом такмичењу.

Наводи Бугарску као земљу, чији представници заврше у првих пет у последње три године, а за овогодишњег такмичара, поред бугарских аутора, ангажовани су и страни композитори .

Како је песма српског представника помало „игра на ту карту", после неколико чистокрвних поп композиција, може се помислити да се етно звук враћа у моду.

„Али, етно нигде није ни одлазио", каже Лорд, који не види ништа лоше у коришћењу традиционалних музичких мотива. „Најважније је како је су ти елементи упаковани."

Да ли најтужније песме побеђују на Евровизији

Од земаља ван Европе на Евровизији учествује Израел, Азербејџан и од 2015. и Аустралија.

Владимир Петковић каже да је ово такмичење веома популарно на овом далеком континенту.

Пре неколико година Аустралијанци су организовали избор за топ 40 највољенијих песма с овог такмичења свих времена. Међу фаворитима, поред Абе, Сенди Шо и Џонија Логана, нашле су се и три певачице из Србије: Марија Шерифовић, Бојана Стаменов и Нина Радојчић, која живи у Мелбурну.

Слатка „кемп" бомбона

Евровизија има конкуренцију у емисијама чији је циљ да открију нове звезде попут „Талента", „Идола" или „Првог гласа Србије".

Ипак овај веома гледани телевизијски формат неће угрозити Евровизију, тврди Петковић. „У емисијама које траже таленте ви гледате емотивни успоне и падове учесника, а Евровизија је чиста перфекција."

Пошто је учествовала у оба такмичења, Сара Јовановић мисли да је немогуће упознати певача у правом светлу кад пева обраде, што је случај у популарним „талент" емисијама.

Такође, Евровизија има и шири утицај на друштво, пошто ово такмичење прати велики број припадника ЛГБТ заједнице, којих има и међу учесницима.

Да ово такмичење има еманципаторски потенцијал, мисли и Петковић, подсећајући да признање Марије Шерифовић да је лезбијка није утицало негативно на њену каријеру.

Додуше, није свуда то случај. Александар Кан каже да је време геј поп звезда у Русији прошло и да данашњи учесници избора за Песму Евровизије не желе да причају о својој сексуалности.

Иако нема значај на популарну музику као некад, Петковић сматра да Евровизија функционише успешно као паралелни ток, који и даље привлачи велику пажњу.

Зато ће милиони провести суботу увече навијајући, смејући се и расправљајући се на Твитеру чак и кад их сама музика уопште не интересује.

„Уз Твитер, Евровизија има свој прави смисао", закључује Бојана Вунтуришевић.