Музика: Легендарни дуо Јуритмикс - били су испред свог времена

Када сте дете и одрастате у предграђу, упијате поп музику као да је она магични еликсир: нешто што ће вам живот учинити необичнијим.

Живела сам у различитим предграђима у Енглеској, Шкотској и Велсу, углавном сам се слагала са свима, а да никад нисам постала део неке групе у потпуности.

Увек бих била „она нова девојка" која није довољно женствена, делује помало као странкиња, необична, превише ћудљива, превише разметљива.

Поп музика би ме изместила из малих градова и предграђа, а ову групу и даље волим да слушам - британски дуо Јуритмикс (Eurythimcs), који су чинили Ени Ленокс и Дејв Стјуарт.

Узбуђење које сам доживела када сам их први пут чула може се описати као шок за систем.

Пружали су ми неку врсту величанственог уточишта.

Имала сам седам година, гледала сам музичку емисију Top of the Pops у дневној соби наше викендице у Керколдију, када су ме опчинили рифови синтисајзера и ледени соул вокал Леноксове у њиховом првом великом хиту Sweet Dreams (Are Made of This) из 1983.

Моја породица је мало пре тога набавила телевизор у боји и то је само појачало магнетску привлачност групе; у споту за ову песму шик појава Ени Ленокс с кратком наранџастом косом и продорним погледом доминира поред енигматичног брадатог партнера Стјуарта.

Никада пре тога нисам чула нешто што је истовремено злокобно и привлачно; деценије су прошле, а мене та песма и даље одушевљава, она је нека врста добро чуваног диско чистилишта.

У интервјуу за дневни лист Гардијан 2017, Ленокс је описала Sweet Dreams… као нихилистичку песму, додавши: „Њена тема је како преживети у свету."

Живела сам у мом малом свету, а све што би ми се десило у животу пратила би музика групе Јуритмикс.

Поп музика осамдесетих година могла се похвалити великим бројем андрогиних супер звезда попут Принса, Бојa Џорџа и Дејвида Боувија - али су медији главног тока остали конзервативни, а флуидна визија у домену рода и жанрова групе Јуритмикс данас делује невероватно храбро.

Они су били изражајни, одважни (потпуно посвећени естетици „уради сам" док им комерцијални успех није омогућио веће буџете), сами су били заслужни за углађено гламурозни изглед.

Фасцинирало ме је како се Ленокс трансформисала у различите персоне: играла је и ултраженствену заводницу и мушки алтер-его у спотовима за песме Stranger (1982/3) и Who's That Girl? (1983), у ком игра и мушки и женски лик који се у последњој сцени пољубе; с друге стране, Стјуарта у споту пратимо док излази са девојкама из групе Бананарама (међу њима је и Шивон Фејхи, његова будућа супруга) и са Мерилин, дечком из екипе која је излазила у лондонски клуб Блиц.

Посебна хемија између Ленонксове и Стјуарта (који су били у романтичној вези) опстала је захваљујући преплитању сукоба и нежности, без жеље за доминацијом, а у складу с тим назвали су претпоследњи албум We Too Are One (1989).

Младој поводљивој обожаватељки поп музике из безличних предграђа, Јуритмикс су били отелотворење другачијег поимања лепоте; они су код људи који нису нигде припадали побуђивали осећање тријумфа.

Већ у десетој години трошила сам највећи део џепарца на винилна издања поп музике.

У дисконт продавници, где су се плоче продавале за 50 центи, купила сам синглове групе Јуритмикс, између осталог It's Alright (Baby's Coming Back) из 1985, серенаду којом доминирају трубе и синтисајзери, са задивљујућом визуелном пратњом (на крају спота, тела Леноксове и Стјуарта се растапају у апстрактну геометријску графику).

Кад сам напунила 11 година, купила сам на пијаци у Ормскирку први „озбиљан" албум - Sweet Dreams на касети, коју сам слушала константно наредних годину дана.

Свет одраслих је избијао из електронског звука ове плоче: суморан, али истовремено неодољив, попут подземног ритма последње песме на албуму This City Never Sleeps.

Музичко бекство

Моји родитељи су Ирачани и доктори.

Због посла којим су се бавили преселили смо се у јужни Лондона, а затим, у невероватном обрту за моју мајку, млађу сестру и мене, тада тринаестогодишњакињу, у Ал Кобар у Саудијској Арабији.

Као женско нисам могла више слободно да се крећем, а пошто сам обожавала поп музику могла сам да се привремено изместим из те ситуације слушајући омиљене песме.

Иако је званични став саудијских власти био да је музика „харам" (забрањена у складу с исламским законом), крајем осамдесетих Ал Кобар је био пун продавница преснимљених касета.

Прва ствар коју сам купила тамо је албум Јуритмикс 1984 (For the Love of Big Brother) за 10 ријала, њихов потцењени саундтрек за филмску адаптацију Орвеловог романа (штo је, такође, моја омиљена књига).

Задивила ме је чудноватост њихове музике (а наводно и редитеља филма), али испоставило се да је то био савршено уврнут поп одговор на заглушујуће окружење у коме сам живела - истицале су се заразнo пркосна Sexcrime; као и Room 101, којом се спуштaте у таму.

И даље волим овај албум, као и друга издања Јуритмикса које сам купила у Ал Кобару: њихов полетан и експериментални деби In the Garden (на чијем снимању су учествовали чланови група Кен (Can), Ди Еј Еф (DAF) и Блонди (Blondie), као и рокерске химне с албума Revenge из 1986, иако је на мом примерку саудијски цензор нацртао руком хаљину како би прекрио гола рамена Ени Ленокс.

Како сам расла, одређени аспекти музике групе Јуритмикс постајали су све снажнији - елеганција и елоквенција извођења, субверзивни хумор, феминистичка силовитост, изражена рањивост.

Сви ови елементи су заблистали на њиховом издању из 1987. Savage, а у пратећем видео албуму (који је режирала млада визионарска редитељка Софи Милер) Ленокс игра дијаметарално различите улоге - она је хипернервозна домаћица и платинаста вамп женска која режи I Need a Man.

Јуритмикс су зацементирали комерцијалну препознатљивост и утицај постигнут мешањем жанрова, освојили су бројне награде, али су истовремено били бунџије, непредвидиви, одлучни да не теже ка кул статусу - они су суштински важни за ту декаду, али и безвремени.

У архивском тексту о групи (објављеном у америчком магазину Спин у августу 1985), Ленокс је исказала неочекивану отвореност, разговарајући о менталном здрављу у тренутку када је та тема табу у шоу бизнису.

„То је попут адолесцентске депресије која вас снађе кад напуните 15 година и никад вас не напусти", објаснила је.

„Тај ужасни страх и сивило које изазива постојање увек су присутни и делимично покрећу моју креативност.

„Један од разлога зашто пишем песме јесте суочавање с тим."

Носиоци промена

Као музичка новинарка, имала сам среће да интервјушем оба члана групе Јуритмикс.

Стјуарт је харизматичан, опуштен, намирисан фенси парфемом, склон да се прикључује ад-хок пројектима (мјузиклима, али и супергрупи у којој су учествовали Мик Џегер, Еј Ар Рахман, Џос Стоун и Демијан Марли).

Ленокс је озбиљна када прича о себи.

„Већину времена делује као да се браним, да сам хладна", рекла ми је 2013.

„Била сам провокативна и желела сам да људи размишљају о родним улогама."

„Али није било лако кад вас сматрају особом која руши родне конвенције, јер је штампа често користила тај термин као неку врсту увреде."

„Честа тема у медијима је била моја сексуална оријентација."

„А ја сам желела да говорим о непостојању женске моћи. Била сам једнака с мојим партнером у групи Јуритмикс.

„Дејв и ја смо допуњавали једно друго - осећали смо да смо два дела слагалице."

Никада нисам успела да видим Ленокс и Стјуарта заједно на сцени, али њихова музика и даље снажно делује на слушаоце.

Никада нећу заборавити њенo извoђење песме Here Comes the Rain Again (на соло концерту са оркестром ББЦ 2007), током које ми је срце подрхтавало.

Писала сам 2019. године о концерту одржаном у оквиру фестивала Мелтдаун на коме су звезде изводиле песме овог дуа (уметнички селектор фестивала је био гитариста Најл Роџерс).

Ленокс није учествовала на том концерту, али Стјуарт је уживао, боцнувши публику жаоком: „Ени и ја смо преварили људе да помисле да нас је двоје у бенду."

Можда је поп музика добро осмишљена илузија, али ја и даље чујем одјеке свог живота у ритмовима групе Јуритмикс.

То је узбудљиво бекство, неочекивани повратак кући, на место на коме ћеш ове вечери бити оно што јеси.

Погледајте видео о „Краљици соула" Арета Френклин

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]