Меријен Фејтфул, поезија и рокенрол: Она хода у лепоти

Прву песму коју су написали Мик Џегер и Кит Ричардс није извела група Ролинг Стоунс, већ деветнаестогодишња Меријен Фејтфул 1964.

Није метафора рећи да је она прошла трновит пут од анђеоског девојчурка који пева As Tears Go By, Џегерове девојке и музе, до очврсле рок хероине и даље активне у осмој деценији живота.

После прележаног корона вируса, Меријен је снимила албум She Walks in Beauty с музичарем Вореном Елисом на коме изводи песме романтичара, између осталих, Бајрона, Китса и Шелија.

„Те песме изводи неко ко има ауторитет, ко проговара гласом песника који је прошао све у животу, то јесте Бајронов глас," каже за ББЦ на српском Зоран Пауновић, професор на катедри за англистику Филолошког факултета.

Њено искуство је стварно, то се осећа у њеном гласу, додаје он.

Љиљана Илић, песникиња и преводитељка из Београда, гледала је њен концерт у Будимпешти 2014. на турнеји поводом албума Give My Love to London.

„Меријен је изашла на сцену са штапом предивне сале Бела Барток, јер се опорављала од операције кука, али је чак и тој статичној пози исијавала снагу," присећа се она концерта.

У том тренутку, каже, учинило јој се да „толиком виталношћу може да зрачи само особа која живи храбро и без задршке, а музика је само део њене приче".

Лутка која пева, госпођица Икс и пали анђео

Маријана Фејтфул је мало је рећи занимљив лик, објашњава Зоран Пауновић.

„Једна од личности значајан траг оставиле у култури 20. века, што у први мах није деловало да ће бити тако."

Рођена је 1946. у Хемпстеду у северном делу Лондона.

Отац Глен је био ангажован у обавештајној служби и током Другог светског рата, јер је говорио неколико језика без акцента, а мајка бароница Ева фон Захер-Мазох је била плесачица у Бечу.

По мајци, Маријанин предак је Леополд фон Захер-Мазох, по чијој еротској књизи Венера у крзну је скован термин мазохизам за доживљавање сексуалног узбуђења током претпљеног бола.

Родитељи су се развели неколико година после њеног рођења, а она је послата у католичку школу.

У жељи да побегне из репресивног школског окружења, удала се у 18. години за Џона Данбара, уметника и власника лондонске галерије Индика у којој су се окупљали уметници, боеми, аристократија, али и млади и бунтовни музичари.

Приметио ју је Ендру Луг Олдам, менаџер Ролинг Стонса, као „анђела са великим грудима", а затим је тражио од Мика Џегера и Кита Ричардса да напишу песму коју ће она изводити.

„Ендру је питао мог супруга Џона да ли умем да певам, причали су о мени као да нисам ту," изјавила је у једном интервјуу кад су је питали како је настала песма As Tears Go By.

Брак са Данбаром се ускоро распао, а она је постала девојка Мика Џегера.

„Меријен Фејтфул има већи значај за Стонсе него што јој се придаје," каже Магдалена Белић, коауторка и водитељка подкаста Невермајнд на порталу Нова.рс.

Она подсећа да је Фејтфул била инспирација за песме I Got the Blues и Wild Horses, као и да је „ауторка песме Sister Morphine, иако је било потребно неколико деценија да буде и потписана на овој песми".

Шездесете године донеле су у уметности распрострањено експериментисање са психоделичним супстанцама, што тадашњи британски естаблишмент није одобравао.

Викенд забаву на којој се конзумирао ЛСД на имању Редлендс Кита Ричардса, грубо је прекинула полиција.

Новине су те 1967. писале о девојци огрнутој у крзнени тепих коју је полиција пронашла у кући, назвавши је Госпођица Икс.

„Мик и Кит су задобили још већу ауру лоших момака, а ја сам била потпуно понижена," сећа се Меријен тог тренутка документарцу о сопственом животу Dreaming My Dreams из 2000.

Велика медијска пажња допринела је да се Меријен Фејтфул окрене хероину, убрзо је раскинула везу са Џегером и потпуно потонула у наркоманију.

Фасцинантан је период који је провела као бескућница, каже Белић.

„То срозавање потпуна је супротност њеном племенитом пореклу и само потврда истине да можеш да будеш на врху, а у следећем тренутку на самом дну."

Њена права музичка каријера почиње са албумом Broken English из 1979, каже Зоран Пауновић.

„Ту се појављује нова Маријана Фејтфул, што се чује у њеном храпавом гласу."

По њему, овај албум надахнут енергијом панка, представља „везу тог тренутка са традицијом, јер се ту налази песма The Balad of Lucy Jordan групе Dr.Hook и обрада Џона Ленона Working Class Hero".

Следећи заокрет направила је с албумом Strange Weather из 1987. на којој снимила песме инспирисане Куртом Вајлом, аутором сонгова за представе Бертолда Брехта.

Овој двојици уметника се вратила на албуму 20th Century Blues из 1996.

„Волим кад пева Курта Вајла и Брехта, јер је за кабаре потребно много више него бити рокенрол звезда," каже Љиљана Илић.

У последњих тридесет година, песме за њене албуме су писали, између осталих, Ник Кејв, Том Вејтс, Пи Џеј Харви, а продуцирали су их Данијел Ланоа, Анђело Бадаламенти и Роб Елис.

У осмој деценији је активна на музичкој сцени, прави плоче и песме које ни по квалитету, ни поетској надахнутошћу не заостају за осталим њеним делима, подсећа Магдалена Белић.

„С обзиром на околности у којима живимо и на таблоидну ноту наших живота, на велику жалост, биће више запамћена као муза Стонса него као ауторка," тврди она.

За Љиљану Илић, Меријен Фејтфул представља подсећање да је музика суштински важна за живот.

„Највише од свега волим кад Маријен пева стих: „I'm looking at the river, but I'm thinking of the sea" песме In Germany, Before the War, јер увек морамо да мислимо на нешто веће од нас кад слушамо њен глас."

Од Офелије до Марије Антоанете

Нежна плавуша није била занимљива само музичким продуцентима шездесетих година 20. века, већ и филмским ствараоцима.

Филмски деби имала је у филму Made in USA Жана Лика Годара, а играла је у филму Девојка на моторциклу са Аленом Делоном и била је Офелија у Хамлету Тонија Ричардсона.

С Анитом Паленберг, пријатељицом и дугогодишњом девојком Кита Ричардса, појавила се у популарној британској комичној серији Апсолутно фантастичне 1996.

У филму Софије Кополе Марија Антоанета играла је царицу Марију Терезију, а добила је похвале за улоге у филмовима Интимност (2001) Патриса Шероа и Ирина Палм (2007) Сама Гарбарског, где јој је партнер био српски глумац Предраг Мики Манојловић.

Ко су песници романтичари

Романтичарски покрет у Енглеској током последњих година 18. века и прве три деценије 19. века, донео је велики преврат у поезији, објашњава Зоран Пауновић.

И док је класицизам окренут класичним формама и строгој метрици, романтизам „одједном доноси демократску револуцију у поезији, песници осећају да могу да се обраћају обичним људима, да говоре песничким језиком који није уштогљен, извештачен, већ једноставан".

Најзначајнији представници енглеског романтизма су Џорџ Бајрон, Семјуел Колриџ, Перси Биш Шели, Џон Китс и Вилијам Вордсворт.

„Живели су облацима, кад говоримо о идеалима који су их заокупљали, али ови песници су били с две ноге на земљи што се тиче онога шта желе да постигну."

Животни принцип романтичара је била потрага за лепотом, а „најзначајнија додирна тачка и животних ставова песника и рокенрол аутора - тежња за слободом".

Попут рокенрол музичара, многи песници романтичари су страдали у животу, а неки од њих умрли веома млади.

Пауновић наводи да је Бајрон, који је преминуо у Грчкој током устанка против османлијске власти, живео животом рокенрол звезде.

„Можемо их упоредити са Џимом Морисоном, познатом по томе што је беспоштедно ратовао с конвенцијама, због чега је имао конкретни сукоб са законом".

Погледајте видео: На чају са Аном Ћурчин

Мрак и сјај жене „лепе као ноћ"

У последњих двадесет година, Меријен Фејтфул је преживела разне недаће: имала је рак дојке, оперисала је кук и прележала корона вирус.

Две недеље је провела на интензивној нези и у почетку опоравка није могла да говори, а лекари су јој наговестили да можда више неће моћи да пева.

Зато на албуму She Walks In Beauty, који је снимила са дугогодишњим сарадником Ника Кејва, Вореном Елисом и чувеним продуцентом Брајаном Ином, Меријен не пева, већ рецитује песме Бајрона, Китса, Тенисона и Томаса Худа.

„Слушала сам како Маријен Фејтул чита She Walks in Beauty Лорда Бајрона, и дирнуло ме кад њен дубоки, промукли глас чита стих о мраку и сјају жене 'лепе као ноћ'," први је утисак Љиљане Илић после одслушаног албума.

Избор насловне песме Џорџа Бајрона, по њој није случајан, „јер кога бисмо тако описали, него баш њу и њен живот, са свим успонима и падовима, мраком и славом".

„Чак и њен глас је пратио тај пут, спуштао се кроз време и постајао тамнији и обојенији."

Ово није први пут да Меријен Фејтфул се сусреће са романтичарском поезијом.

Њен претходни албум се звао Negative Capability, што је термин који припада естетској теорији Џона Китса о негативној способности као капацитету да се прихвати оно што је недефинисано и неразрешено.

Албум She Walks in Beauty је добио позитивне критике, а у магазину Ролинг Стоун описан је као „предиван и опчињавајући", уз савет да песме треба слушати сваког дана по једну како бисте их ценили у потпуности.

Професор Пауновић сматра да је ово још један начин да се скрене пажња на врхунску поезију, а он ће радо препоручити овај албум студентима који се тек упознају с романтичарским песницима.

„Поезија различито стари, песници или губе своје набој или га стичу, многи постају значајнији него када су стварали и све што може да допринесе да поетски дух буде ближи данашњем човек, то је позитивно и добро," тврди он.

„Овај албум је то што нам је било потребно, а да нисмо знали да нам је потребно."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]