Музика: Да ли је Принсов „Sign O’The Times“ најбољи албум свих времена

До 1986. Принс је већ засео на трон. Његов албум Purple Rain из 1984. зацементирао је - или прикладније: позлатио - његово место у историји, а у лето те године истовремено је држао прво место америчких листа синглова, албума и филмова.

Међутим, Принс није био задовољан пуким статусом звезде и два албума након Purple Rain је променио смер.

Резултат је био Sign O'The Times, албум који је ушао на све најпрестижније критичарске листе од изласка 1987, пре 33 године.

Да ли може постати најбољи албум свих времена?

За Сузaн Роџерс, инжињерку звука која је радила за Принса у периоду од 1983. до 1987, Sign O'The Times је био уметников свесни заокрет.

„Purple Rain је дело изузетног младог човека", каже она за ББЦ Културу. „Момци су се шепурили. Sign O'The Times је дело одраслог човека.

Топ-листе су се промениле, хип-хоп је надирао. Свет који се налазио наспрам њега испуњавали су неспокој, знатижеља и епидемија AИДС-а."

Слушаоци су очекивали да ће нова Принсова плоча бити позив на плес и певање испуњен сексом - нису очекивали аудио пандан новинских насловних страна.

Албум је замрзнути кадар времена у ком је настао - у насловној песми се помиње „велика болест са кратког имена".

Наведени су насиље банди, крек и одбрамбени програм „Ратови звезда" Роналда Регана.

Попут What's Going On Марвина Геја и Songs in the Key of Life Стивија Вондера, на почетку албума слушамо извештај о стању нације.

Слушаоци су очекивали да ће нова Принсова плоча бити позив на плес и певање испуњен сексом - нису очекивали аудио пандан новинских насловних страна.

Поједини диџејеви су читали стихове насловне песме у програму пре пуштања.

Била је то директна порука: Принс се променио и жели да то свима буде јасно.

После објављивања албума, уследили су критичарски хвалоспеви, потискујући његов турбулентни настанак - изашао је пошто су се Принсови првобитни планови изјаловили.

Следећи албум после издања Parade (1986) првобитно је требало да се зове Dream Factory.

Онда се јавила идеја о троструком албуму, Crystal Ball, чак је у једном тренутку Принс планирао да објави албум под псеудонимом Камиј (Camille).

Међутим, шефови маркетинга у компанији Warner Brothers нису били одушевљени ни идејом о троструком албуму ни о издању са ког је уклоњено име звезде.

Дупли албум Sign O'The Times је, из бројних разлога, било компромисно решење.

Погледајте видео "Massive Attack: Албум сачуван у форми слике коришћењем ДНК"

Начин на који је Принс писао песме, грозничаво и брзо, био је устаљен начин рада у поп музици. Такође, збуњујуће је добар.

Ерик Лидс, Принсов саксофониста и флаутиста, каже да је Принсов албум из 1987. имао неколико инкарнација које су све звучале другачије.

„Причамо о типу који је снимао скоро сваког дана", каже он за ББЦ.

„Имали смо током 1986. пробе током неколико недеља и он је рекао да ћемо поставити мјузикл на Бродвеј. На тим пробама је настала In a Large Room With No Light. То је моја најдража Принсова песма и драго ми је да ће најзад бити објављена. Бродвејски мјузикл се никада није догодио."

Лидс затим наставља:

„Морате да схватите, на чему год да је радио у то време, било му је најважније на свету. Сећам се проба за турнеју Crystal Ball. Непрестано смо снимали и вежбали, али на крају би већина тих песама отпале."

Принсов образац писања песама и веровање да је свака од њих круцијална најважнији су разлози због којих фанови не могу да дочекају песме које је уметник онижег раста сматрао демо верзијама или недовољно квалитетним песмама.

Принсова фиока са необјављеним песмама прешла је пут од легенде до необориве чињенице: свако ново издање осветљава количину и дијапазон снимака које нису успеле да допру до продавнице музичких издања за његовог живота.

Принсов паралелни универзум

Крајем септембра је Принсова задужбина објавила Sign O'The Times: Deluxe, проширено, ремастеровано издање албума, на ком се налази 45 до сада необјављених песама.

Толико музике, гледано квантитативно, Мајкл Џексон није снимио током 80-их а Џими Хендрикс у читавој каријери.

Те необјављене песме представљају алтернативну каријеру, налик теорији струна у поп музици.

Паралелни Принсов универзум са другачијим сингловима, алтернативним распоредом песама на албуму, омотом албума и планираном сет-листом за турнеју.

Верзија Sign O'The Times из 1987. је била само један део с којим је Принс тада изашао у јавност.

Албум који је постао Sign O'The Times требало је да носи наслов по песми Crystal Ball.

На њој је, каже Роџерс, пуно радио. "Кад год би се нечему посвећивао, то је био јасан знак да му је до тога стало," објашњава она.

„Главна ствар о којој је размишљао је била албум, а не сингл, планирао је да Crystal Ball буде главна сцена дела које је стварао."

На издању се налази до сада необјављена, седмоинчна верзија песме Crystal Ball.

Принс у њој помиње нуклеарни рат и пева о вођењу љубави током апокалипсе.

Гледано тематски или жанровски (џезерски пасажи, завојита оркестрација, маримба), то није била типична насловна нумера или изабрани сингл какве срећемо 80-их - или у било ком другом периоду.

Међутим, овде чујемо енергичног, распамећеног, брутално искреног Принса.

Роџерс се присећа разиграног Принса, ког је потпуно понело задовољство стварања тако надахнуте песме.

„На почетку је дуги, спори увод на бас бубњу. Када смо миксовали песму, бас бубањ је склонио скроз на леву страну. Када бисмо је слушали, излазио би само из левог звучника.

Када сам га питао због чега је то урадио, рекао је: 'То ће бити прва песма на албуму и људи ће помислити да нешто није у реду. Продрмаће каблове свог музичког стуба'."

Био је несташан јер је био срећан. Био је срећан јер је осетио да је снимио нешто истински значајно.

Етерични аспекти песме Crystal Ball инспирисани су овоземаљским догађајима више него што би у то могла да нас убеди фановска митологија.

Принс је био у великој љубави са својом вереницом Сузаном Мелвоан, сарадницом и близнакињом Венди Мелвоан, гитаристкињом у његовом бенду.

Она је предложила Принсу да наслика мурал у својој кући.

Дело приказује нимфе разголићених груди и, према Сузан Роџерс, послужио је као инспирација за стихове: „Војници су исукали мачеве патње, а моја мала је извадила фотографије са сексом."

Слично томе, песме Forever in My Life, If I Was Your Girlfriend i Adore представљају аудио дневнике везе која је била у цвату, затим која је прошла кроз кризу да би на крају постала трансцендентна.

Где је Воли?

Велики део Sign O'The Times је прича о Принсу који се мења и истражује.

Током снимања, у једном тренутку је отпустио бенд The Revolution, са којим је покорио радио и МТВ.

Веридба је такође раскинута. Тај немио случај је инспирисао једну од његових најишчекиванијих необјављених песама: Wally.

У њој Принс жали због неуспеле везе певајући особи од највећег поверења и телохранитељу истовремено, Волију Сафорду.

Фанови су деценијама нагађали због чега песма Wally никада није објављена.

Принс је снимио баладу, али је на крају тражио од Сузан Роџерс, његове продуценткиње, да је обрише.

Она је тај захтев одбила, замоливши га да одлуку не доноси напречац.

Не обазирући се, Принс је подигао све реглере на конзоли и притиснуо дугме за снимање, уништивши песму и свој излив жаљења.

Роџерс описује догађај као „срцепарајући", њен глас одаје осећање губитка чак и када после толико година прича о том догађају.

Принс је отишао са снимања са касетом на којој је била моно верзија микса, која до данас није пронађена.

Друга верзија, снимљена неколико дана касније, уврштена је на ново издање.

Након што ју је недавно преслушала, Роџерс је описује као „исту песму с другачијим ставом".

„Оригинална Wally је била излив бола," објашњава она.

„Била је рањива и једноставно прелепа, Међутим, он није желео да покаже слабост. Понекад би му био проблем да призна да је прехлађен или да има грип. У овој верзији песме он каже 'Бићу добро'. То није Wally које се ја сећам."

Без обзира на изостанак било које појединачне песме и онлајн притужбе појединих најватренијих фанова, који сматрају да је на Sign O'The Times: Deluxe требало да се нађе још више песама, ово издање је монументално по свом обиму.

Двејн Тудал, виши истраживач у Принсовој задужбини, описује процес састављања нове верзије онога што многи фанови сматрају светим гралом међу Принсовим албумима.

„Прочешљали смо све што смо нашли из тог периода. За то нам је требало годину дана напорног рада, усредсређености и посвећености. Нисмо спавали. Желели смо да ово испадне како треба", каже Тудал.

„Листа песама треба да се подудара са хронологијом снимања. То је његова прича о заљубљености, љутњи, духовности", додаје.

Погледајте видео "Дечак преболео смрт мајке учећи да свира клавир"

Наравно, прва на листи песама из фиоке на овом издању јесте разметљива, хиперактивна верзија I Could Never Take the Place of Your Man из 1979, снимљена годину дана након изласка Принсовог деби албума и шест година пре изласка Sign O'The Times.

Сузан Роџерс објашњава да су се и I Could Never Take the Place of Your Man и Slow Love споро „кувале".

Реч је о песмама које је Принс извукао из своје фиоке и надоградио их кад је доносио одлуку о песмама које ће ући на Sign O'The Times.

Принс је састављао албум не само од прикупљеног материјала снимљеног на прелазу из 1986. у 1987, већ је такође посезао за сопственом историјом.

„Јединствени таленат"

Резултат је 16 песама које многи сматрају најбољим албумом свих времена, иако је то, наравно, субјективна категорија.

Двејн Тудал кроз смех примећује: „Поједини Принсови фанови чак сматрају да Sign O'The Times није његов најбољи албум!"

Утицај и дуговечност плоче, међутим, раздвајају најбоље од добрих албума.

Ерик Лидс сматра да је Принс променио ток поп музике.

„У ту листу бих уврстио и албуме Реја Чарлса и Џејмса Брауна", каже он за ББЦ.

„Људи најчешће помињу Sgt. Pepper. За мене је мерило утицај. Принс је био изузетан музичар и по томе се друге иконе 80-их не могу мерити са њим. Мадона и Мајкл Џексон не могу да издрже поређење са њим чак и ако бисмо узели у обзир само оне тренутке када је био најсведенији.

Додаје да не може да замисли у ком смеру би се развијала музика од 80-их наовамо без Принса.

„То не важи за Мадону и Мајкла Џексона - ако бисмо их изоставили, не би се много тога променило."

На новом, проширеном издању Sign O'The Times светлуцају искре паралелног ружичастог временског тока које позивају свет да поново промисли значење дела.

„Музика и култура су налик динамичном организму", каже Сузан Роџерс.

Можда још увек нисмо у стању да шире сагледамо утицај албума и Принса.

Оригинални Sign O'The Times и његова проширена раскошна инкарнација убедљиво показују да је Принс био мултиинструменталиста, композитор и аутор текстова од ког слушаоцу застаје дах.

Многе његове колеге током читаве каријере не успевају да истраже подручја које је он покрио на оригиналном и проширеном издању албума.

Слушамо моћни позив на плес, размишљање о пожуди и проналажењу Бога. Песме су све одреда изванредне: присуствујемо визији уметника који трага за златом - и проналази га.

Роџерс сматра да и 33 године након објављивања Sign O'The Times још увек може да нам понуди нове увиде кад је реч о Принсовој генијалности.

„Ван Гога савременици нису сматрали нарочито креативним уметником. Наредне генерације су преиначиле тај став. После тога на људе попут њега гледамо као на генијалце. Титуле 'најбољи', 'највећи' су део забаве. Попут награда на вашару.

„Много је важније питање 'да ли неко дело и даље одскаче?' Према мом осећају, то важи за Sign O'The Times. Он је пример јединственог талента на врхунцу."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]