Музика и касете: На раскршћу између плоча и компакт-дискова сместила се аудио касета

Многе генерације које су одрастале и музички стасавале осамдесетих и деведесетих, имале су прилику да доживе све благодети слушања мале, изузетно практичне, најчешће црне и правоугаоне - аудио касете.

Мој први сусрет са музиком био је управо преко татиних касета, почетком деведесетих.

Методологија је у почетку била изузетно проста - заронити у пуну кутију, пронаћи ону са најлепшим омотом, убацити је у касетофон и појачати „до даске".

Тако сам негде већ са три године имао прилике да по стану скакућем уз ритмове са касета Летим сањам дишем Електричног оргазма, Сва чуда свијета групе Филм, Азрине Задовољштине, Године змаја Психомодо попа и многих других.

Са поласком у основну школу, наишли су неки нови жанрови, а онда и моја прва, самостална, куповина касета, у локалној музичкој продавници.

Избор је био сасвим једноставан и у духу времена - У магновењу шабачке панк групе Гоблини и Voodoo Epopeye репера Вуду Попаја.

Преслушавао сам их сатима. До изнемоглости.

Највише сам волео када се завалим у кревет, извадим омот и док се са звучника шире вибрације по соби, да читам њихове текстове, певам и тонем у апсолутну нирвану - а све захваљујући касети, тадашњој богињи носача звука.

Понекад је знала и да ми задаје главобоље, а из данашње перспективе гледано, и слатке муке.

Никако нисам био срећан када се умрси трака, па морам да из арсенала обичних оловака извадим одговарајућу и да је вратим у првобитан положај навијајући мали зупчасти точкић.

Такође, омиљена посластица ми је била и снимање музике са радија на касету, која је неретко имала кисео укус када музички стуб упалим на пола песме.

И данас, када год ме пут нанесе у родни град, искористим прилику да одслушам неку од касета које наслагане попут лего коцки, красе моју полицу у соби и одатле ме немо посматрају, као да ишчекују тренутак када ће њихова трака да се поново покрене.

„Лични печат на касети"

Прве касете се сећа и Антонио Јовановић из Пожаревца.

„Видео сам на некој трафици, пошто си и тамо могао да купиш касете - Прича о љубави обично угњави групе Рибља чорба и тражио сам од маме да ми купи", говори за ББЦ на српском Јовановић који је те 1988. имао пет година.

Убрзо потом је добио вокмен јер је укућанима, каже, досадило даноноћно преслушавање касете.

Тако је на миру, додаје, могао да настави да ужива у њеним звуцима, али и других које је накнадно набавио.

Међутим, у другој половини деведесетих, када је откривао бендове будућег омиљеног правца - метала, почео је са позајмљених дискова да преснимава песме на касету.

„Резање је било скупо, а џепарац није био довољан ни за пиратски диск, па је јефтиније било да купиш две, три празне касете и добијеш више музике него за резан диск", присећа се Јовановић.

Каже да га је радовало што је на касету могао да насними омиљене песме и да их пушта у низу, без потребе да „премотава назад и пушта од почетка".

Додатну драж свему давао је процес израде сопственог омота.

Често је помоћу лењира и рапидографа у различитим бојама, осликавао логотипе бендова и насловне стране.

„Нисам нешто вичан цртању или сликању али сам се увек трудио да оставим личан печат томе - да лого буде мало стилизован, да омот делује мало професионалније и да није само пука наснимљена касета", објашњава Јовановић.

Тако је украсио и омиљену касету из тог периодa - X Factor групе Ајрон Мејден (Iron Maiden).

„То је први метал албум који сам имао у потпуности и први лого који сам нарцтао својеручно, па ми је можда зато и најдражи.

„Иако је био лаган за цртање, сећам се да сам се баш био трудио."

Временом су компакт-дискови однели превагу, па је Антонио већину касета „поделио, распродао и мењао за пиратске дискове".

И остале касете које „скупљају прашину" планира да прода јер сматра да је боље да оду у руке неког колекционара.

„Колико год је захвалан формат и да је лепо видети их, мени више није то то", закључује Јовановић.

Од врха, до дна

Производња касета у Југославији кренула је почетком седамдесетих година, док је ширу популарност стекла крајем деценије.

Рок критичар Петар Јањатовић каже да су се тих година, код одређених жанрова, више продавале касете него плоче.

„Код поп музике су имале примат управо због практичности - можеш да слушаш у колима, можеш да носиш на излет, а грамофонска плоча је за у кућу", говори Јањатовић за ББЦ на српском.

Додаје су оне биле „основни носач звука за младу публику" и да њихова појава није угрозила плоче, посебно из домена рокенрола.

„Касета је била за масовну употребу - није била скупа и ако се поквари, не секираш се, одеш и уземеш нову.

„Била је то нека врста потрошног материјала."

Због њене популарности и практичности, многи су сматрали да ће надживети плочу, што се на нашем простору није догодило.

Уместо тога, појава компакт-диска деведесетих временом ју је бацила на депонију музичке историје.

„Буквално се угасило у пола године све, чим су кренули дискови - ем квалитетнији звук, ем је цена била скоро иста као и касете", присећа се Жика за ББЦ на српском.

Он је деведесетих продавао пиратске касете испред београдског Студентског културног центра (СКЦ).

Каже да је највећа помама била у периоду од 1994. до 1999. године јер је „тада било затишје и људи нису имали шта друго да купе".

Највише су се продавале касете „великих бендова тог времена" - Нирвана, Металика и Оејзис.

Жика је почетком 2000. продају касета заменио дисковима, али је убрзо почело нарезивање и размењивање, као и законско регулисање пиратерије, па је одустао од посла.

Каже да су му остале неке касете из тог периода, али да су негде у подруму.

Петар Јањатовић наводи да је она данас важна само као неки „сентименталан производ".

Додаје да је било неких покушаја последњих година у дискографској индустрији Србије да се поред плоче и диска објави и касета.

„Деловало је егзотично, али се није примило.

„То је баш игра јер данас, са свим дигиталним варијантама музике, ко би се бавио касетама", закључује Јањатовић.

Ипак последњих година, на изненађење многих, касете постају поново популарне широм света.

Многе познате групе и музичари су издали нове албуме и у овом формату, а међу њима су Лејди Гага и групе Килерс.

У првој половини 2020, продаја аудио касета у Великој Британији порасла је за 103 одсто у односу на исти период у 2019, показали су званични подаци.

Слично је и у Америци где је у 2018. забележен раст продаје касета од 23 одсто у односу на годину дана пре тога.

Шта кажу основци?

Иако делује да касете у ери стриминг сервиса и Јутјуб слушања музике припадају прошлости, а да млади не знају ни чему оне служе, реалност говори другачије.

Осмогодишњи Максим Којић се у вртићу први пут сусрео са видео касетом, али зна шта је и она „мања, музичка касета".

„То су касете за аудио и оне пуштају музику", каже Максим за ББЦ на српском.

Додаје да код вршњака с којима се дружи није имао прилике да види ове носаче звука, већ само у вртићу и кад оде код баке у посету.

Пет година старија Александра Петковић из Димитровграда у кући има бакине, декине и теткине касете, али никада није имала прилике да их пусти.

Музику, каже, слуша преко компјутера, али би волела да као поклон добије касету неког од њених омиљених бендова - Fever 333, Turnstile или Дебели прецједник.

„Ставила би је као украс у собу, што радим са свим мојим стварима, пошто ме је страх да не упропастим", говори Александра за ББЦ на српском.

Иако никада није чула како звучи песма на касети, нема неке претеране дилеме.

„Мислим да звучи исто, само можда негде кочи мало и то је то."

Шта кажу диџејеви и музичари?

Прву песму коју је Борко Вујић снимио на касету 1982, била је Wanna be startin' somethin' Мајкла Џексона.

„То је било уобичајно да са радија снимаш музику на касети.

„Касета ти тако стоји у касетофону по цео дан са рекординг дугметом на паузи и кад чујеш неку ствар коју би желео да имаш, пустиш паузу и сними је", објашњава Вујић за ББЦ на српском, тада ђак првих разреда основне школе.

Он је почетком деведесетих имао прилику да на неколико журки пушта музику са два касетофона.

„То је специфична техника како ћеш да умиксујеш две ствари јер у једном тренутку прву завршаваш, а друга почиње и немаш никакав простор за прелаз између.

„И то је технички захтевно, а исход је неизвестан", осмехујући се објашњава фармацеут Вујић, иначе диџеј у разним београдским клубовима.

Тек неколико пута је овако пуштао музику, углавном на кућним журкама и једном у кафићу јер то није била „уобичајна ствар".

Ипак, сматра да су касете најлошији носач звука.

Његова колекција броји више од 200 примерака, али их данас слуша искључиво у аутомобилу, где се тренутно налази једна „хром-диоксидна касета".

„То је касета од 100 минута на којој је годишња листа из 1994. са радија Б92 - ту су Оејзис, Пол Велер, Портисхед, Орбитал..."

Са музичким касетама у аутомобилу, у раном детињству сусрео се и Јасмин Растић, гитариста младог београдског гаражног панк бенда Газорпазор.

„Сећам се како су изгледале те татине касете и касетофон, али се не сећам која је била музика", прича Растић за ББЦ на српском.

Присећа се „кроз маглу" да су се касете слушале и на хај-фај уређају у стану, који је касније украден.

Као заљубљеник у музику, Растић је од новца који је добио за 18. рођендан купио појачало, грамофон и ЦД плејер, али није било довољно за такозвани - дек за касете.

Ипак, данас размишља да дода и њега на кућни хај-фај уређај јер му се касете изузетно допадају.

„Верујем да и у касетама може да се ужива и да имају неки посебан шмек", каже Растић.

Његов бенд је до сада издао два ЕП диска, али каже да им је падало на памет да објаве и касету.

„Снимили смо све песме са новог издања, мало прљавије и уживо, па смо мислили да то можда наснимимо на касетама, као алтернативну верзију издања, са истим аранжманима, али другачијим звуком", додаје гитариста.

Издавање касета у Северној Македонији

Издавачка кућа „Matracookie Records" из Северне Македоније до сада је објавила пет издања, све на касети.

Иза целе приче стоје Биљана Гајић и Бојан Филиповски, који кажу да су се у такву авантуру упустили јер им је „фалило нешто опипљиво, физичко и топло у овом новом музичком окружењу".

„Схватили смо да смо, као генерација која је одрастала деведесетих, највише везани за касету.

„Она има издржљивост - једини музички формат који може да се поправи, скромност, топлину и сама девијација снимања на траци носи звук носталгије", објашњавају они за ББЦ на српском.

Кажу да је данас веома захтевно објављивати музику на овом носачу звука јер су, између осталог, многе машине за производњу одређених делова касете „давно испали из употребе".

„Не можете наћи ништа простим гуглањем, а неке ствари морате и сами да исфабрикујете.

„Али је у сваком случају и више него забавно."

Планирају да се задрже на „уради сам" идеји, у њиховом „малом погону" за производњу сопствених издања.

„Потражња се може најреалније видети на нашим тиражима, који су мали, али довољно да можемо рећи да постоји интерес који је у зачецима", закључују.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]