Музика и црква: Упознајте човека који је потрошио милијарду долара на старе хитове

Merck Mercuriadis

Аутор фотографије, Jill Furmanovsky

Потпис испод фотографије, Мерк Меркуриадис је био менаџер звезда као што су Елтон Џон и Iron Maiden пре него што је покренуо свој последњи бизнис
    • Аутор, Марк Севиџ
    • Функција, ББЦ музички новинар

Знате ли да је Црква Енглеске сувласница песама Single Ladies Бијонсе, Umbrella Ријане и SexyBack Џастина Тимберлејка?

Звучи бизарно - али црква је једна од стотине улагача у компанију по имену Хипгносис, која је, последње три године, гладно приграбила права на хиљаде хит песама.

До сада је потрошила више од милијарду долара на музику Марка Ронсона, Шик, Барија Манилова и Блонди.

Последња аквизиција јој је музички каталог LA Reid, што значи да имају удео у песмама као што су End Of The Road Boyz II Men, I'm Your Baby Tonight Витни Хјустон и Don't Be Cruel Бобија Брауна.

Кад се те песме пусте на радију или појаве у неком филму или ТВ серији, Хипгносис заради новац.

А, посредно, исто тако и Црква Енглеске, уз друге улагаче као што су Авива, Инвестек и Акса.

„Вредније од злата"

Према оснивачу Хипгносиса Мерку Меркуриадису, музика коју је купио „вреднија је од злата или нафте".

„Ове сјајне, доказане песме веома су предвидљиве и поуздане у стицању прихода", објашњава он.

„Уколико узмете песму Eurythmics Sweet Dreams или Livin' On A Prayer Бон Џовија, говоримо о три или четири деценије поузданих прихода."

Он каже да су хит песме стабилна инвестиција зато што на стицање прихода од њих не утичу флуктуације у економији.

„Уколико људи живе најбоље животе, они то раде уз саундтрек ових песама", објашњава он.

„Али, исто тако, уколико доживљавају изазове какве смо доживљавали у последњих шест месеци, они онда проналазе утеху и бекство у добрим песмама."

„Музика се, дакле, увек конзумира и увек доноси приход."

Merck Mercuriadis and Nile Rodgers at the London Stock Exchange

Аутор фотографије, Lejton Tompson

Потпис испод фотографије, Хипгносис су на Лондонској берзи лансирали 2018. године Меркуриадис и Нил Роџерс из Шика

Штавише, уз кориснике Спотифаја чији је број растао у месечном просеку од 22 одсто између марта и јула, тантијеми од стриминга су се заправо повећали током пандемије Ковида-19.

Као последица тога, цена деоница Хипгносиса углавном се одржала током бурног периода који је погодио већи део остатка пословног света.

Меркуриадис, из Квебека у Канади, ушао је у музичку индустрију након што је звао огранак Вирџин рекордса у Торонту сваки дан месецима, док му нису дали посао у маркетиншком одељењу.

Тамо је радио са музичарима као што су UB40, The Human League и XTC.

Presentational grey line

Погледајте видео о градитељима виолина из Земуна:

Потпис испод видеа, Породична радионица Пуж из Земуна већ деценијама ствара ручно рађене виолине.
Presentational grey line

Он се 1986. године придружио Сенкчуери групи (Sanctuary Group), на крају поставши њен генерални директор, где је био менаџер Елтона Џона, група Iron Maiden, Guns N' Roses, Destiny's Child и Бијонсе, а радио је и на поновном лансирању Морисијеве каријере 2004. године.

Кање Вест га је недавно назвао једним од „најмоћнијих и најобавештенијих људи у музици".

„Отпуштен зато што је говорио истину"

„Имао сам велику срећу да радим са свима са којима сам одувек желео да радим", каже Меркуриадис.

Он каже да се успешност менаџера било које велике звезде огледа у „жестокој борби за њу" и „говорењу истине", чак и кад је она непријатна.

„Оно што већина људи не схвата је да, ако имате каријеру која је дуга попут Елтонове, бићете најкул музичар на свету, па пута седам. Исто тако, бићете најнекул музичар, па пута седам."

„Стваран живот каже: 'Овде смо сада, овде желимо да будемо а ово морамо да урадимо да бисмо стигли тамо. Засуцимо рукаве, упрљајмо руке и прионимо на посао'."

Он признаје да је „у прошлости добијао отказ зато што је говорио истину" - али одбија да наведе имена.

„Дешава се све време", само каже.

„Врло мало људи жели да каже истину. Можда још и мање жели да је чује."

The Eurythmics, Blondie and Barry Manilow

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Хипгносис је откупио права за хитове Дејва Стјуарта, Блонди и Берија Менилоуа, између осталих

Идеја за Хипгносис Меркуриадису се јавила 2009. године, негде у време кад је у Великој Британији покренут Спотифај.

„Видео сам да ће стриминг изменити лични опис сцене и да ће поново учинити музичку индустрију веома успешном", каже он.

Он истиче да је традиционално мерило успеха у музичкој индустрији платинаста плоча - која, у САД, представља милионску продају.

То звучи импресивно, каже он, све док не схватите да је хит филм као што је Прича о играчкама 4 продао 43 милиона карата.

„И тако вам то одмах говори да, иако огромна већина становништва ужива у музици, врло мало њих завуче руку у џеп, извади новчаницу и плати за њу."

Стриминг је то изменио, каже, зато што су претходно пасивни корисници сада постали спремни да плаћају месечну претплату.

„Уместо да један од 350 људи заправо плаћа за музику, сада је плаћају сви."

Процењује се да је 88 милиона људи претплаћено на стриминг сервисе у САД, што је више од четвртине укупног становништва.

Presentational grey line

Дечак преболео смрт мајке учећи да свира клавир:

Потпис испод видеа, Положио тест за пијано после само месец дана припрема
Presentational grey line

За разлику од већине музичких компанија, Хипгносис се не бави проналажењем „следећег великог хита".

Трећина песама које поседује старије је од 10 година, а 59 одсто су између три и 10 година старе. Мање од 10 одсто су нова издања.

„Једна ствар коју све оне деле је да су културолошки важне", каже Меркуриадис.

„Свака песма је мали бренд"

Идеја о улагању у будућност музичара није нова. Дејвид Боуви је 1997. године продао покривене хартије од вредности, назване „Боувијеве обвезнице", које су улагачима доносиле део тантијема за песме као што су Life On Mars и Heroes.

Лоша страна је што је то у суштини кредит. Уколико Боуви не заради онолико новца колико је предвиђено, морао би да се одрекне права на сопствене песме.

Меркуриадис каже да су његови споразуми „софистициранији", јер се музичарима унапред исплате тантијеми за наредних 15 година.

Кад се узму у обзир пореске олакшице, многи од њих „заврше са новцем за наредних 25 година у једном глатком потезу", каже он.

Заузврат, Хипгносис постаје трајни власник песама.

За музичаре, привлачност није само у новцу, већ што Хипгносис делује као „менаџерска компанија за песме" уместо да просто искористи хит (како већина етикета и издавача иначе ради).

„Суштина је да се свака песма посматра као мали бренд за себе", рекао је Дејв Стјуарт из Eurythmics након што је продао свој каталог компанији прошле године.

„Људи широм света који певају 'Sweet dreams are made of this' можда не знају ко сам ја или Eurythmics, али знају да отпевају наредни стих. Мерков приступ се огледа у томе да узме те класичне песме, одржи их у животу и изгради читаве мале светове око њих."

„Е, па ја немам ништа против јер… кад изађем и свирам те песме, желим да их људи знају. Он је веома проактиван."

Merck Mercuriadis, Nile Rodgers and Dave Stewart

Аутор фотографије, CAITLIN MOGRIDGE

Потпис испод фотографије, Меркуриадис и Роџерс су прошле године потписали споразум са Дејвом Стјуартом из The Eurythmics

За компанију која је засновала стратегију на будућој заради, Меркуриадис је сигурно свестан критика на рачун стопе тантијема коју стриминг сервиси плаћају музичарима.

Да ли он подржава актуелне кампање #BrokenRecord и #FixStreaming, које траже равноправнију стопу повраћаја?

„Да, стриминг сервиси морају да плаћају музичарима више", каже он.

Али додаје: „Мислим да се несавршеност кампање #BrokenRecord огледа у томе што је њихов нагласак на стриминг сервисима, а прави негативци су велике издавачке куће које узимају лавовски део прихода."

„Економски модел функционише тако што Епл, Амазон и Спотифај задрже 30 одсто новца за себе, а исплате 70 одсто носиоцима права. Како ствари тренутно стоје, 58,5 пенија од тих преосталих 70 пенија иде издавачкој кући. Музичар добије, у најбољем случају, шестину тога, што значи да 11,5 пенија иде за песму."

„Ми сматрамо да је крајње време да издавачке куће мало стисну петљу и признају да постоје прави диспаритет између онога што се плаћа за снимљену музику у односу на оно што се плаћа за песму."

Заправо, кампања је једнако критички настројена према стриминг сервисима баш као и према музичким компанијама - али Меркуриадис каже да би људи прво требало да се усредсреде на повећање базе глобалних претплатника стриминг сервиса са 450 милиона на две милијарде до краја деценије.

„Јер ако то постане реалност, онда ће зарада кантаутора бити веома значајна."

До тада се он нада да ће Хипгносис имати каталог од око 60.000 песама, када ће изаћи из посла аквизиције и усредсредити се на пласирање њихових хитова у видео игре или ТВ серије, ангажовање нових музичара да их обрађују и старање да се налазе на истакнутим плејлистама.

„Ове сјајне песме су енергија која покреће свет", каже он.

Пре тога, међутим, постоји ли неки каталог песама ког би волео да се дочепа?

„Сви желе Битлсе", смешка се он. „То је највећи сет песама икад написан."

„Мислим да не бих желео да живим кад Битсли не би били део овог света."

Presentational grey line

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]