Фолк музика и филм у Југославији и Србији: Од задимљене кафане до рекордне гледаности

Колико пута сте чули реплику „Лепа Брена за четири особе"?

А са кафанском атмосфером повезивали сцену у којој мушкарац ломи чаше и сече руке на срчу уз песму Ђелем, ђелем?

Ови примери из Тесне коже и Скупљача перја су међу најпознатијим сценама извођења народне музике у филмовима.

„Комедија или тешка депресија" - овако Ана Вучковић, списатељица и новинарка у емисији Филморама на Радију Београд 2, описује за ББЦ на српском сцене у којима се фолк певачи појављују у југословенском филму.

Можда ће тај утисак променити филм и ТВ серија Тома о животу Томе Здравковића у режији Зорана Лисинца и продукцији Драгана Бјелогрлића, који се тренутно снимају.

Кроз причу о певачевом путу ка успеху почетком седамдесетих, филм ће понудити увид у тадашњу сцену новокомпоноване музике чији су актери били, између осталих, и Силвана Арменулић, Лепа Лукић и Предраг Живковић Тозовац.

Кич и шунд у мемљивој кафани: Како је фолк музика приказана у југословенском и српском филму?

Иако су певачи новокомпоноване народне музике били међу најпопуларнијим и најпродаванијим извођачима, овај жанр се у социјалистичкој Југославији сматрао кичом и шундом и био посебно опорезиван.

„Фолк музика у најпознатијим филмовима И Бог створи народну певачицу, Радио Вихор зове Анђелију Јована Живановића, популарним серијама Љубав на сеоски начин и Музиканти, третирана је као део музичке индустрије, која је заснована на новцу, експлоатацији и неморалу", каже за ББЦ на српском драматург Иван Велисављевић.

Тадашњи аутори су имали конзервативни поглед на новокомпоновану народну музику и улогу жене на тој сцени, сматра Велисављевић, аутор текстова у неколико филмских антологија.

Подсећа да је у филму Радио Вихор зове Анђелију (1978) идилични свет села, оличен у музици на фрули, супротстављен мрачном свету музичких продуцената који желе сексуални однос с певачицом.

„Као да аутори осуђују своје јунакиње, које на крају бивају кажњене", каже 28-годишњи редитељ Никола Здравковић.

Здравковић управо тражи продуцента за дебитантски филм о Силвани Арменулић, једној од најпопуларнијих певачица фолк музике, пре свега севдалинки.

Најупечатљивија слика места на којима се изводи народна музика за Ану Вучковић су блато и бараке из филма Кад будем мртав и бео (1967) Жике Павловића, у коме Ружица Сокић игра народну певачицу, а Драган Николић - Џимија Барку, шлагер певача у покушају који трагично заврши.

„Гледали смо ту перспективу или би нам била приказана питомија верзија из серије Љубав на сеоски начин", каже Вучковић, алудирајући на сцену у којој Силвана Арменулић изводи песму Шта ће ми живот без тебе драги.

„Није било гламура, народњаци никада нису приказани као део индустрије", каже она.

Сок од шљива: Хипи народњачки спектакл на ливади

Међутим, сцена новокомпоноване народне музике приказана је као легитиман жанр, „нешто што није кич, шунд и насиље", у филму Сок од шљива (1981) Бранка Балетића, каже Иван Велисављевић.

„У лику радијског диџеја Микија Рудинског (Мики Манојловић) постоји еманципаторски потенцијал - он жели да на једној ливади створи хепенинг у коме ће се окупити та народна енергија, потиснута на симболичкој равни културе, иако је имала огромне тираже."

То ће осујетити локални партијски апартчици, извесни секретар за културу (Воја Брајовић) и градски руководилац (Велимир Бата Живојиновић), па је „уместо разузданог хипи догађаја са фолк музиком", на ливади одржан концерт „народњака" уз пратњу симфонијског оркестра.

И Ани Вучковић је Сок од шљива светли пример како се може приказати овај музички жанр, јер не гледамо само шта се дешава певачицама у кафани, већ читаву једну сцену.

У филму се појављује најпопуларнији певач из тог времена - Шабан Шаулић, који глуми себе.

„Само га доведи, не мора да пева, нека га народ гледа", каже Павле Вуисић радијском диџеју организујући свадбу сина.

Неке од песама за овај филм писао је чувени композитор филмске музике Зоран Симјановић, а текстове Марина Туцаковић, која је тада сарађивала са групом Зана и другим поп извођачима.

„Ти текстови су поспрдни, она приступа народњацима из перспективе градске културе," каже Велисављевић, дајући пример стихова: Пуче брука, пуче брука, оде драги и ниже од струка.

Неколико година касније, Марина Туцаковић ће почети да сарађује са певачима новокомпоноване музике, што ће јој донети огроман комерцијалан успех.

„Мрзим народњаке"

У првој причи омнибуса Како је пропао рокенрол - Од извора два путића, редитеља Горана Гајића из 1989, рок музичар због опкладе са оцем, естрадним менаџером. постаје Диско нинџа и снима песму у којој репује на стихове Хасанагинице уз пратњу хармонике.

Песма постаје хит, а аутор продаје више плоча од тадашњих звезда новокомпоноване музике. У филму се појављују фолк певачи Весна Змијанац, Вера Матовић и Халид Муслимовић.

Добија опкладу, а отац, ког глуми Велимир Бата Живојиновић, мора да се купа у Теразијској чесми и узвикује: „Мрзим народњаке".

Песме које изводи Диско нинџа, комбинацију попа, репа и фолка, писао је Влада Дивљан, један од најкреативнијих аутора поп и рок песама у бившој Југославији и вођа групе ВИС Идоли.

Пре овог филма, Дивљан је написао „чистокрвни" народњак- Ја је зовем мени да се врати за филм 6 дана јуна.

Велисављевић каже да је „код филмских аутора из рокенрол миљеа одувек је постојао презир и иронијски отклон према овој врсти музике".

Наводи пример редитеља Срђана Драгојевића, који користи песму Хајде да се дрогирамо у извођењу Хали Гали Халида - „наркофолк" пројекат певача групе Мајке Горана Барета - када Никола, главни јунак филма Ми нисмо анђели, жели да буде одбојан родитељима његове трудне девојке.

Драгојевић ће Баретову песму Само ноћас да заборавим тугу користити у филму Лепа села, лепо горе, као музику коју слушају камионџије.

А у Ранама, лик мафијашеве девојке у извођењу Бранке Катић, постаје турбо фолк певачица која маше девизама у споту за песму Новчанице.

У филмовима аутора млађе генерације - Клип Маје Милош или Јужни ветар Милоша Аврамовића - турбо фолк музика се користи као саундтрек - то је жанр у коме највише уживају јунаци ових филмова.

Ипак, Велисављевић ће навести филм Одумирање Милоша Пушића из 2013. године као добар пример коришћења народне музике у филму.

Сцену у којој главни јунак Јанко (Бранислав Трифуновић) продаје кућу у родном селу и одлази у иностранство прати песма Тамо где си ти Јашара Ахмедовског.

Филм је снимљен у селима у западној Србији и „то је музика коју слушају људи тамо", каже Велисављевић.

Чини се да млађи филмски аутори имају благонаклонији однос према народној музици.

„Мене интересује све што је везано за кафанску културу, између осталог, слушам и народну музику", објашњава Никола Здравковић мотив да се бави животом Силване Арменулић.

Певачи и певачице као глумци

Многи певачи су се појављивали у филмовима, али су најчешће глумили себе или играли неког извођача.

Тако се памте појављивања југословенске и балканске фолк звезде Лепе Брене у Тесној кожи, Зорице Брунцлик у Жикиној династији и Томе Здравковића у Балкан Експресу.

Понекад певачи добију драмску улогу која нема везе с певањем.

Фолк певачица Светлана Ражнатовић је играла Коштану у филму Нечиста крв (1996) Стојана Стојчића.

Срђан Драгојевић је ангажовао Милицу Остојић, познатију као Мица Трофртаљка, у четири филма која је режирао - Ми нисмо анђели, Лепа села лепо горе, Ране, Свети Георгије убива аждах) и у А3 - Рокенрол узвраћа ударац, за који је писао сценарио).

У трећем делу серијала Ми нисмо анђели, у режији Петра Пашића, глумила је фолк певачица новијег времена - Сека Алексић.

Филмови за суперстарове - народњачке поп звезде

Међу најгледанијим филмовима у историји југословенске кинематографија је трилогија Хајде да се волимо у којој Лепа Брена глуми саму себе.

Замишљен као филм који приказује турнеју Лепе Брене и њеног пратећег бенда Слатки грех по Југославији, први део трилогије из 1987. године, у режији Александра Ђорђевића, обилује високобуџетним спотовима који прекидају драмску радњу.

„Лепа Брена је нешто друго - радикални прекид са до тада устаљеним погледом на народну музику", каже Велисављевић.

Он подсећа да је песму Сањам из првог дела Хајде да се волимо писао Корнелије Ковач, аутор највећих хитова Здравка Чолића и многих поп звезда.

„Овим филмом Брена постаје поп звезда, она иде у Дубровник да се сретне с међународним продуцентом."

Велисављевић оцењује да је први део трилогије најуспешнији, јер се у њему види шта чини звезду: с једне стране „еротизована појава, истовремено и мајчинска, јер Брену воле деца", а с друге, атрактивност и западним продуцентима и српским сељацима које среће на путу до Јадрана.

Слични покушај, додуше мање успешан, представља филм Слатко од снова редитеља Владимира Живковића из 1994, у ком фолк звезда Драгана Мирковић глуми поп певачицу у успону.

Биографски филмови: Тома и Силвана

Филм о животу Томе Здравковића је међу првим који се снимају у Србији од када је проглашена пандемија корона вируса.

Драган Бјелогрлић, продуцент филма, изјавио је за РТС да му је певач Жељко Јоксимовић предложио да сними филм о Здравковићу, додајући и да су реакције позитивне - „као да су људи подразумевали да је то супер".

Здравковића игра Милан Марић, а Силвану Арменулић Тамара Драгичевић.

Редитељ Никола Здравковић тврди да се појављивање Силване Арменулић у овом филму не коси са његовим планом да о њој сними посебан филм.

Силвана се бави животом Зилхе Барјактаревић до 16. године, када је ова певачица инспирисана италијанском глумицом Силваном Мангано, одлучила да промени име под којим ће наступати.

„То је прича о томе како је морала да изгради нову личност да би могла да се избори са тим животом", каже Никола Здравковић.

„Све што је познати део њеног живота, популарност и смрт о којој се много причало и писало - тиме се не бавимо."

Ако је фолк музици нанета „филмска" неправда, биографски филм о Томи Здравковићу је неће исправити.

„Њему никада није нанета неправда. Он је једини певач кога слушају људи који воле рокенрол и тиме је постао урбани мит," каже Иван Велисављевић.

Он сматра да би филм о неком извођачу који је снимао за продукцију Јужни ветар, некада главне за фолк дискографију, био интересантан, а Ана Вучковић каже да у животу Џеја Рамадановског има филмског материјала.

Али. биографија није пресудна.

„Као и у свакој другој причи, филм о извођачима народне музике мора да третира тај миље као место истинске људске драме", закључује Велисављевић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]