Oejзис, Ноел и Лијам Галагер: Свађа због које умало није дошло до чувеног (What's The Story) Morning Glory албума

Аутор фотографије, Michael Spencer Jones
- Аутор, Питер Шатлворт
- Функција, ББЦ Велс
Сматрају га једним од најбољих албума свих времена, саундтреком који је дефинисао брит-поп генерацију, на којем су сакупљене неке од најлегендарнијих химни независног рока.
Пре 25 година, албум „(What's The Story) Morning Glory", легендарно ремек-дело групе Оејзис, објављено је уз велику помпу и хистерију.
Међутим, лако је могло да се догоди да тог албума не буде.
Чак је током снимања албума 1995. године, због „викторијанског песничења" између певача Лијама Галагера и његовог брата, песмописца Ноела, на травњаку испред студија, доведено у питање само постојање бенда.
„Туча? Било је ту ваздушних пушака, апарата за гашење пожара, а ТВ уређај је висио кроз прозор док је још био укључен у струју", присећа се један од чланова ужег круга бенда.
Сукоб браће Галагер описан је као „њихова највећа свађа до тада", која је избила на крају прве седмице од планираних шест у јужном Велсу, што је довело до потпуног застоја у снимању.
Иначе спокојно окружење таласастих велшких брда било је нарушено шкрипом аутомобилских гума у раним јутарњим сатима, кад је Ноел напуштао студио док је његов брат бацао канту за смеће за њим.
„Већина бенда напустила је снимање док сам још био у студију - и људи су сматрали да је врло могуће да они никад више неће завршити снимање", присећа се фотограф Оејзис, Мајкл Спенсер Џонс.
„Вио је то веома озбиљан раскол", додаје.

Аутор фотографије, Michael Spencer Jones
Галагери су озлоглашени као злочести момци рокенрола, а њихово братско ривалство већ је тада било славно.
Ипак, Лијам је потврдио да је то била „једна од највећих свађа" коју је имао са братом.
„Они су се у том тренутку заправо распали, престали су да постоје као бенд усред снимања једног од највећих албума свих времена", изјавио је човек који је био главни разлог за „масакр", а који се сада први пут јавно огласио тим поводом.
'It was good to be back'
Снимање је кренуло сјајно, одмах по завршетку светске турнеје Оејзис за њихову прослављену прву плочу Definitely Maybe, тада најбрже продавани британски дебитантски албум свих времена.
Екипа се упутила у јужни Велс да сними следећу плочу.

Аутор фотографије, Michael Spencer Jones
Some Might Say, први сингл са (What's The Story) Morning Glory", постао је њихова прва песма која је доспела на врх британске топ листе.
То се догодило у време кад је Оејзис кренуо да праши у легендарном Рокфилд студију, који су прославили Квин (Queen), снимивши чувену Bohemian Rhapsody у старој фармерској кући.
Најновије суперзвезде британског рока требало је да буду водећи извођачи прве вечери фестивала Гластонбери касније тога лета.
Због тога су у мају 1995. добили шест недеља да сниме следећу плочу и искористе помпу која се дигла око нових манчестерских идола.

Аутор фотографије, Michael Spencer Jones
„Нико није имао појма шта их чека", присетио се Ноел на Јутјуб каналу Оејзис.
„Написао сам све песме и био затеченији тиме од свих осталих."
И то буквално.
Док је Оејзисов караван путовао до Монмаута, колеге Ноела Галагера из бенда још увек нису знале које су му песме у глави, а камоли да ли те мелодије имају снагу да постану хитови.
„Док су путовали до студија, нико још није чуо ниједну од песама, све су још увек биле у мојој глави", изјавио је он.

Аутор фотографије, Michael Spencer Jones
„Шофер аутобуса морао је да направи паузу, тако да смо стали на одмориште, а ја сам им одсвирао читав албум на акустичној гитари."
'Say what you say, don't let anybody get in your way'
Чим је почело снимање, распоред је био жесток.
Песма Roll With It снимљена је првог дана, а уводна Hello - песма која ће у историји остати упамћена као једна од највећих свих времена - настала је другог и трећег.
У овом чланку се појављује садржај Google YouTube. Молимо вас да дате дозволу пре него што се садржај учита, пошто може да користи колачиће и друге технологије. Можда бисте желели да прочитате Google YouTube политику колачића и политику приватности пре него што дате пристанак. Да бисте видели овај садржај, одаберите "Прихватите и наставите”.
End of YouTube post

„Било је мало расправе око тога ко ће певати Wonderwall", присећа се тонац Ник Брајн.
„Ноел је требало да пева Wonderwall, онда је Лијам требало да пева Wonderwall, онда је Ноел рекао 'у реду ја ћу певати Don't Look in Anger', а онда је Лијам желео да пева Don't Look Back In Anger - стално су се расправљали око тога ко ће шта да пева."
Сви знају како је то на крају испало.
Оно што можда не знате јесте да је Ноел Галагер гитарске деонице за песму Wonderwall одсвирао седећи на три метра високом зиду.
Ноел је морао да сачека четврти дан да би дошао на ред да отпева главне вокале за Don't Look Back in Anger, док је недељу дана снимања овог класика кулминирало са Champagne Supernova у петак.
И док су Лијам и другари из бенда извлачили максимум из ноћног живота Монмаута, Ноел и продуценти су провели петак вече радећи на мастеру последње нумере на албуму.
Била је то ноћ која ће из сасвим погрешних разлога остати „забележена у предањима о Оејзису".

Аутор фотографије, Michael Spencer Jones
Неко је то назвао „масакром", неко „сценом из вестерна", али за Лијама и Ноела Галагера био је то само још један обичан дан у рокенрол бенду.
'Bound with all the words he tried to say'
Узрок за то?
Упознајте Даријуса Хинкса. срамежљивог и данас срећно ожењеног човека, оца двоје деце и писца научне фантастике.
Кад се данас осврне на то, он каже да му је „помало непријатно и да му је страшно жао" што је његов „младалачки музички снобизам" изазвао свађу која је привремено довела у питање будућност бенда на прагу да постане један од највећих.

Аутор фотографије, Michael Spencer Jones

Аутор фотографије, Michael Spencer Jones
Хинкс је био гитариста британског гранџ бенда који се у то време такође налазио у Монмауту, у студију „Моноу Вели", где је снимао дебитантски албум.
Како каже, једног петка увече, „током теревенке у граду", налетели су на Оејзис, а потом су се с њима вратили у Рокфилд на журку.
Хинкс, по властитом признању „лака категорија у пићу", креснуо је варницу за „нуклеарну експлозију" која је одјекнула у самом језгру једног од највећих британских бендова.
Од „необавезног играња стоног фудбала и слушања бенда Small Faces" за само неколико сати прешло се у отворену тучу и потеру.
„Пуштали су нам демо снимке, песму коју сада сви знамо као Don't Look Back in Anger", присећа се Хинкс, који данас има 48 година.
„Били су с правом веома поносни на њу."
'Made no preparation for my reputation'
„Али пило се много скупог вискија", присећа се.
„Тада сам се више ложио на алтернативну музику, а кад сте млади умете да будете прилично арогантни по питању племенских подела у музици, а Оејзис су били сувише мејнстрим за мене и ја сам их гледао са висине једног 'инди' сноба.

Аутор фотографије, Michael Spencer Jones

„Почео сам да им звоцам, говорећи да звучи као Imagine или Битлси - а ја обожавам Битлсе, тако да немам појма зашто сам то схватио толико озбиљно.
„Ишао сам на живце Лијаму, грлио га, голицао и уопштено га нервирао. Било је то веома непријатно, посебно за један мачо бенд.

Аутор фотографије, Getty Images
„Атмосфера се покварила и на крају сам добио песницом у лице, а наш продуцент ме је подигао и почели смо да бежимо док су нас чланови Оејзиса јурили.
„Сада ме је срамота што сам био толико лош гост кад су они били толико добри према нама."
'I'll be you and you'll be me'
Испоставило се да је то пијано песничење било само предјело за главну посластице вечери, кад се ривалитет међу браћом отргао контроли.
Ноелов став је био: „Дошао сам овде да снимим плочу", али Лијам је желео да живи живот рокенрол суперзвезде.
„Било је ту палица за крикет, ваздушних пушака - и сећам се да је он ушао у кола и кренуо, а ја сам трчао поред њега и викао", присетио се Лијам у једном интервјуу.

Аутор фотографије, Getty Images

Аутор фотографије, Getty Images
То је било „викторијанско песничење на Рокфилдовом травњаку", сећа се фотограф Оејзиса.
Мајкл Спенсер Џонс био је са бендом од самог почетка и присуствовао је многим чаркама, али ово је „било нешто сасвим друго".
„Био је то прави хаос и поприште разарања у Лијамовој соби није личило ни на шта што сам до тада видео", присетио се Спенсер Џонс.
„Било је то као да је ту пала нуклеарна бомба.
„Ноел је желео да га одвезем до куће Пола Велера назад у Лондон, али нисам могао јер сам и ја пио, а читав бенд је брзо ишчезао - и сви су се питали: 'Је ли то то? Је ли ово крај?'"
Браћа се нису вратила следеће недеље и јавиле су се прве сумње у будућност Оејзиса.
'Don't look back in anger'
„Позвали смо дискографску кућу, а они су рекли: 'Мислили смо да им је забрањен приступ'", смејао се власник студија Кингсли Ворд.
„Није нас било брига. Били су симпатични момци. Вратили су се, платили штету у висини од око 800 фунти, извинили се, ушли у студио и после тога снимили једну од највећих плоча на свету."
„То је показало да је тај бенд нешто посебно", рекао је он за Оејзисов Јутјуб канал.
„Албум (What's The Story) Morning Glory?" у првој недељи од објављивања продат је у рекордних 345.000 примерака,
Та плоча је претворила Оејзис у светски рок феномен.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]











