Корона вирус, Србија и Светски дан планина: Зашто одласци у природу помажу да се осећамо боље

Аутор фотографије, Hana Stamatović
- Аутор, Јована Георгиевски
- Функција, ББЦ новинарка
Сваки слободан викенд у последњих неколико година планинар Владимир Родић проводи у природи.
Такав начин живота посебно му је значио раније ове године током ванредног стања уведеног због спречавања ширења корона вируса.
Многи који су остали у солитерима током тих дана изолације зажалили су што немају неки дом, викендицу у природи.
„Са планинарења се увек враћам испуњен физички и психички, чак и ако то значи вожњу од 10 сати у једном смеру петком после посла и четрдесетак километара пешачења за викенд", каже Владимир.
Многима је добро познат осећај опуштања и растерећења који долази кад одемо у природу.
Тело се активира, плућа се пуне чистим ваздухом, нос је окупиран мирисом босиљка и мајчине душице, очи се одмарају док прате праћакање риба и залазак сунца, ходање по каменчићима нежно масира стопала, а свакодневни проблеми на кратко бледе из мисли.
Враћамо се окрепљени у градове, где живи већина становника Србије.
Али, шта је то у природи што чини да се осећамо тако добро?
„Кроз еволуцију смо се развијали у природи и нераскидиво смо са њом повезани - све наше физиолошке функције су подређене природи.
„Зато се тело, на један потпуно интуитиван начин, осећа добро у том окружењу", објашњава психолошкиња и психотерапеуткиња Хана Стаматовић за ББЦ на српском.
Витамин N
У књизи „Принцип природе" (The Nature Principle) из 2011. године, амерички новинар и писац Ричард Лоув говори о витамину N (од енглеске речи nature, што значи природа), наводи Стаматовић.
„Лоув примећује да је природа од есенцијалне важности за наше психичко и физичко здравље, алудира да је једнако битна за човека као разни витамини које уносимо кроз исхрану", истиче она.
Планинарски водич Живота Лазаревић, који се већ двадесет година бави планинарењем, каже да му је после одрастања на селу у Београду недостајала природа, али у прво време није био тога ни свестан.
„Имао сам 25 или 26 година када сам отишао на прво планинарење и осетио сам се као да сам пронашао оно што ми је све време фалило.
„Од тада се стално враћам у природу по тај осећај, без обзира на временске услове", прича Живота, који је недавно објавио и књигу „Нек планине одјекују".
Хана Стаматовић истиче да је „кретање веома значајно за човека".
„Приликом физичке активности се регулише ниво стреса, смањује се напетост и симптоми депресије", додаје.
Још један извор доброг осећаја, кажу планинари, јесте поглед који пуца са високих кота.
„Када стојиш на врху планине и поглед се шири у бескрај, коначно видиш нешто чега нема у свакодневном животу - постајеш присутан и тешко је гледати у телефон или бити заузет другим мислима када имаш сву лепоту природе пред собом", описује планинар Владимир Родић.

Аутор фотографије, Života Lazarević
Психотерапеуткиња Хана Стаматовић објашњава да „гледање ка хоризонту помаже да опустимо очне мишиће, активирају се други делови мозга у односу на то када возимо аутомобил или гледамо у компјутер".
Поред тога, додаје она, „зелена боја, које доминира у природи, изузетно повољно утиче на човека".
„Зато су зидови болница, где људи иду на опоравак, често окречени у зелено".
Поред „бескрајно дугог погледа у даљину", планинарски водич Синиша Царевић за ББЦ каже да му посебно годе „шетња кроз шуму и цвркут птица".
Психотерапеуткиња Хана Стаматовић примећује да у урбаним срединама људи често трпе додатни стрес због звука града.
„Он активира симпатички нервни систем и раздражује нас, иако се нама чини да смо на њега потпуно огуглали", објашњава она.
Истиче и да природни звуци имају супротан ефекат на људе - активирају парасимпатички нервни систем, што чини да се опуштамо.
„Изузетно је благотворан звук птица, ветра који помера крошње, звук кише - сви они нас умирују".

Упознајте Пистаћа - преслатко зелено штене

„Грлите дрво ако не можете људе"

Аутор фотографије, Života Lazarević
Рад од куће и осуђеност да већи део дана проводимо у једном истом затвореном простору неке су од новина са којима су се многи сусрели током пандемије корона вируса.
Са једне стране нас притискају свакодневне бриге, са друге лоше вести и страшне слике из разних делова света - чини се да немамо где да побегнемо.
Хана Стаматовић каже да је баш из тих разлога током пандемије препоручивала клијентима да оду у природу.
„Такво измештање нам даје увид у ширу слику - не врти се сав живот на планети око људи и вируса.
„У природи се живот одвија без нас, животиње и биљке живе као и до сада, њихов живот није уздрман короном", истиче.
Владимир каже да му је током ванредног стања и полицијског часа помогло и то што би за време викенда радио, а онда би радним данима напунио батерије у природи, барем пре почетка полицијског часа.
„Сваки пут сам се враћао кући под паролом: 'Ал' је леп овај свет, али сад ће затварање у пет'".
Стаматовић скреће пажњу да током пандемије у природи можемо да потражимо контакт који нам недостаје због препорука да одржавамо физичку дистанцу.
На то је недавно алудирала и уметница Марина Абрамовић, која је у виралном видеу посаветовала људе да загрле дрво и да му испричају о својим проблемима.
Психотерапеуткиња подсећа да је „добро познато колико су додир, телесни контакт и грљење благотворни по наше физичко и ментално здравље".
„Када се грлимо лучи се окситоцин, хормон који регулише стрес, тако да бих ја свима препоручила да загрле дрво ако већ не могу друге људе", каже Стаматовић.
Може ли одлазак у природу да замени психотерапију?

Аутор фотографије, Hana Stamatović
Пандемија корона вируса унела је неизвесност и стрепњу у животе људи широм света.
Многи од нас већ месецима живе у атмосфери напетости, а стручњаци упозоравају да би проблеми са менталним здрављем код једног дела људи могли да се наставе и после пандемије.
Стаматовић наглашава да, иако одласци у природу „несумњиво имају терапијско дејство", они не могу бити замена за психотерапију.
„Ја клијентима често саветујем да оду у природу или макар у парк, да прошетају, да бораве на отвореном и да буду повезани са животињама, па макар то била само шетња са псом око зграде".
Ипак, она истиче да су то „активности која нам могу помоћи да се краткотрајно осетимо боље", каже.
Уколико неко континуирано има симптоме анксиозности, панике или депресије, Стаматовић саветује да потражи стручну помоћ.

- ШТА СУ СИМПТОМИ? Кратак водич
- МЕРЕ ЗАШТИТЕ: Како прати руке
- КОЛИКА ЈЕ СМРТНОСТ? Сазнајте више
- КАКО И ГДЕ МОГУ ДА СЕ ТЕСТИРАМ: Различити тестови


Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]












