Шта је заправо губљење времена и како му се одупрети

Сви смо се некада нашли у тој ситуацији - када неку обавезу одлажемо у недоглед, радећи малтене било шта друго како бисмо избегли главни задатак.

Било да је реч о поправци кухињског елемента, коначног хватања у коштац са напорним пројектом на послу или захтевним испитом на факултету, одлагали бисмо, маскирајући избегавање обавезе радећи нешто мање важно.

Или просто не бисмо радили ништа. Уживали бисмо у „слободном времену", то јест, прокрастинирали.

Пандемија корона вируса и све што је собом донела, од полицијског часа, ограниченог кретања и карантина, у неким случајевима је стала на пут прокрастинацији. Једноставно, више нисмо имали толико изговора да одлажемо неке обавезе.

Међутим, код неких је корона вирус можда и додатно појачао процес прокрастинације. Често бисмо се осећали да немамо шта друго да радимо.

Да ли је прокрастринација у том случају неизбежна? Када је погубна и да ли има и неке позитивне стране?

Одговоре на ова питања могао би да има Новосађанин Ивица Миларић, психолог и аутор књиге Превазилажење прокрастинације уз помоћ психологије (Using Psychology To Stop Procrastinating).

Књига је настала пре неколико година, као текст на тему како боље разумети процес прокрастинирања - губљења времена или бирања да се ради нешто мање важно.

Почетком јуна нашла са на првом месту листе кратких књига о бизнису и новцу америчке онлајн књижаре Амазон.

„То је трајало само 36 сати, али је за мене то ипак велики успех", каже Миларић.

Основна идеја писања књиге је боље разумевање прокрастинације као психолошког феномена, објашњава он.

„То је психолошка интерпретација читавог циклуса, на основу ког се нуде неке потенцијалне могућности како тај процес може да се превазиђе", каже Миларић за ББЦ.

Шта је прокрастинација?

Ивица Миларић је дипломирани психолог, дуго година је радио у медијима, а тренутно је ангажован у индустрији видео игара.

Како каже, у досадашњем раду се доста сретао са феноменом прокрастинације, а искуство из различитих области помогло му је да боље сагледа проблем.

Различити аутори другачије дефинишу прокастринацију.

За неке је то само слободно време или могућност да се обавезе одложе без одређених последица, објашњава Миларић.

Међутим, према његовом мишљењу, прокрастинација је увек „мање-више непожељна ствар код особе".

„То је моменат када слободно време постане наметнуто слободно време које не можете да контролишете."

Другим речима, као када би аутомобил преузео волан, сликовито објашњава Миларић.

Можемо ли се изгубити у губљењу времена?

„Идеја прокрастинације јесте популарнија у последње време, јер свет полако прелази у фазу где је она све видљивија", каже Миларић.

„Чињеница је да је неопходно имати слободно време - период када можемо да радимо оно што нас заиста занима.

„То је попут потребе за игром код деце - не престаје ни током одрастања, само је у неком другом облику."

Миларић сматра да је тешко дефинисати границе прокрастринације.

„Нико не може за неког другог да процени или одреди колика количина продуктивности је неопходна, као и количина слободног времена."

Универзални стандард, по свему судећи, не постоји, и одређени животни стилови дозвољавају већи ниво прокрастинирања од других.

„На пример, ако си бекпекер на дугом путовању, твој ниво прокрастринације је значајно другачији него ако си трговац на њујоршкој берзи", каже Миларић.

Он додаје и да прокрастинација са те стране није неизбежна, као ни неопходна.

„Она настаје када то слободно време нама одједном постаје нешто што нас оптерећује, нешто што не можемо да контролишемо."

„У том смислу, мислим да није неопходна, већ да је на људима задатак да, када то примете и ако им се не свиди, покушају да ураде нешто против тога."

Да ли због корона вируса више прокрастинирамо?

Чини се да је корона вирус, барем већем делу људи, донео и вишак слободног времена.

У бројним државама је на снази био карантин. Многи послови су или обављани од куће или паузирани.

И за време самоизолације, неки су имали налет креативности, док су други, једноставно, имали подужи слободан дан.

„Чини ми се да су некако ти нивои остали исти, али шта год да је постојало пре пандемије и ванредног стања, додатно се појачало", каже Миларић.

„Ко је могао да буде продуктиван, верујем да је био продуктиван и током карантина. Ко није, мислим да је могао само још више то да види код себе."

Он сматра да су процеси који се дешавају унутар људи ретко изазвани спољашњим деловањем.

Да је то случај, сматра новосадски психолог, сви људи би били универзално несрећни или срећни, у зависности од актуелних догађаја.

„Спољашност јако тешко индукује те корените ствари, а прокрастинација јесте коренита. Сумњам да пандемија то може да изазове у нама."

Миларић додаје да је пандемија корона вируса само још више ставила у први план поједине потешкоће са којима се људи суочавају. Али, како каже, то и није нужно лоше.

„То није лоша ствар, јер онда долази и до потребе да се проблем решава."

Има ли решења?

Он објашњава да књига о прокрастинацији не нуди дефинитивна решења, већ пре свега „разумевање феномена из ког могу да се јаве идеје за превазилажење".

„Често људи због животног темпа немају времена да нешто примете, а и ако примете, они то одбаце."

„Са примећивањем следећи прихватање - 'Да, ја сад губим време, одлажем нешто од данас за сутра. Није ми драго због тога, али то ме не чини лудим, злим, самодеструктивним, већ је то део целог склопа који чини мене и у овом тренутку ја прокрастинирам'."

Кроз та два корака, објашњава Миларић, поступно се може доћи и до последњег - интеграције.

„То је тренутак када те ствари које нам не одговарају можемо да имамо у контексту свега осталог, тако да оне поступно губе на интензитету."

Психологија и поп култура

Миларић користи психологију, као и искуство у ИТ индустрији, медијима и поп култури како би што боље објаснио феномен који истражује.

Због тога његове књиге обилују референцама на филмове, серије и романе у којима овај аутор ужива,

„Мој циљ је да помало информишем и помало забавим. Уколико успем да урадим и једну и другу ствар, ја сам задовољан".

У новој књизи, насталој управо у току пандемије корона вируса, дотакао теме коришћења психологије за боље разумевање и превазилажење масовних страхова.

Све његове књиге су у електронској форми, писане на енглеском, и обликоване тако да би, барем у теорији, могле да се прочитају за сат времена.

Књига о прокастринацији изазвала је доста пaжњe.

„Јавили су се људи са питањима да ли може да се чита на српском као штампано издање, тако да сад активно радим на томе", каже Миларић.

Доказ да писање књиге о губљењу времена није било пуко губљење времена.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]