Украјина, Русија и Црна Гора: „У Русији не можете да осетите рат, можете да осетите последице"

Тридесетогодишњаци Олег* и Олга* из Москве планирали су да се на лето преселе у Црну Гору.

Њихову селидбу убрзале су прве бомбе у Украјини 24. фебруара.

„Желели смо да одемо из Русије свакако због репресије владе и политике Владимира Путина, али нисмо планирали то пре јула, августа", прича Олег за ББЦ на српском.

Олег је у Бару почео да ради у теретани, док је Олга наставила курс програмирања који је започела у Москви.

Само у прве три недеље после почетка инвазије, Русију је напустило 200.000 људи, процене су економиста.

До 170.000 програмера могло би да напусти земљу до краја априла, упозорили су руски законодавци прошле недеље, а између 50.000 и 70.000 стручњака из ове области већ напустило Русију, процењује Руско удружење за електронске комуникације.

Највише људи из Русије одлази у Грузију, Јерменију, Киргистан, Турску и Дубаи, али неки бирају и Црну Гору.

Ова приморска земља последњих година популарна је дестинација не само за туристичке посете људи из земаља некадашњег Совјетског Савеза, већ и као нова или привремена домовина.

Према подацима Управе за некретнине Црне Горе, држављани Русије власници су или сувласници 18.906 некретнина и 3,9 милиона квадрата земљишта, наводи подгоричка Побједа.

Последњих недеља повећања је потражња за становима за издавање на дужи временски период широм црногорског приморја, а већинином их траже Руси, прича за ББЦ на српском Никола Младеновић из будванске агенције за издавање некретнина Сиријус.

'Кажњени смо због наше владе'

Олег и Олга су у Русији имали послове, али не и имовину и уштеђевину.

„Нисмо куповали ништа у Москви, нисмо имали аутомобиле, стан смо раније продали и новац уложили у биткоин.

„Припремали смо се за бег", прича Олег.

Њихова уштеђевина и виртуелна валута биткоина су на рачунима у Америци.

„Она је засад безбедна, надам се да америчке финансијске институције неће блокирати наше рачуне", прича овај програмер и музичар из Москве.

Ипак, додаје да је већ имао неких проблема.

„Један од брокера је рекао да ће узимати додатних 50 долара пореза месечно јер смо Руси. Тражио нам је да напустимо фирму.

„Ми смо кажњени због наше владе", прича Олег.

Имена овом пару су у тексту измењена јер се плаше последица које би могли да сносе ако се буду враћали у Русију.

Око одлуке да дођу у Црну Гору помогли су им људи који су то раније учинили, а са којима су били у контакту.

„У Црној Гори постоји заједница руских либертаријанаца који желе да се дистанцирају од било које владе.

„Изабрали су Црну Гору јер има море, мале су шансе да овде дође до неког етничког сукоба, а разлог су и благе мере због пандемије вируса корона", прича Олег.

Земље Европске уније, САД, Велика Британија, као и Аустралија, Јапан, Јужна Кореја, Нови Зеланд увеле су санкције Русији због инвазије на Украјину.

Бројне руске банке искључене су са финансијских тржишта на Западу.

Забрањено је пословање са руском централном банком, државним инвестиционим фондовима и министарством финансија.

Велики број западних предузећа повукао се из Русије, а та земља је узвратила међународним санкцијама и запретила да ће запленити имовину предузећа која су престала да раде у земљи.

Србија је једна од ретких земаља у Европи која није увела увела санкције Русији, уз Белорусију и Босну и Херцеговину у којој две трећине државног руководства подржава увођење санкција.

Погледајте причу о комшиницама из Украјине, Русије и Белорусије које помажу избеглицама у Црној Гори

Да ли је Црна Гора увела санкције Русији?

Званично - није.

Иако је на сајту Владе Црне Горе 1. марта објављено да се Црна Гора придружила свим рестриктивним мерама, међу којима је осам пакета индивидуалних и економских санкција ЕУ против Русије, Влада и даље није донела одлуке за њихово спровођење.

Седница Владе Црне Горе одржана 18. марта на којој је требало да буде усвојена одлука о санкцијама, прекинута је после свађе премијера Здравка Кривокапића и министра спољних послова Ђорђа Радуловића око увођења санкција Русији.

Премијер Здравко Кривокапић је тражио да одлуку око санкција Русији не доноси Влада, него Министарство спољних послова, чему се успротивио министар Ђорђе Радуловић уз образложење да се ради о уставној ингеренцији Владе, „а да премијер жели да са себе скине одговорност за санкције".

После расправе, Кривокапић је прекинуо седницу.

Комисија за политички систем Владе Црне Горе, којом председава потпредседник Владе Дритан Абазовић, једногласно је усвојила два дана раније пакет санкција Русији који је претходно усвојио Савет Европске уније.

То је део редовне процедуре, али Влада мора да потврди одлуку да би била спроведена.

Влада до сада није стављала на дневни ред одлуку, јер није имала потребну већину за усвајање.

Црна Гора је 4. марта затворила ваздушни простор за руске авионе.

Влада Црне Горе дала је позитивно мишљење поводом одлуке Европске уније о обустави дистрибуције руских медија почетком марта, али одлуку о њиховој забрани треба да донесе Агенција за електронске медије те земље.

Савет Агенције за електронске медије Црне Горе саопштио је да без одлуке владе о увођењу санкција Русији нема правни основ да забрани деловање руских медија Раша тудеј и Спутњик.

„Усвајањем ове одлуке Агенција за електронске медије, као надлежна институција за спровођење ових мера, имала би основ за даље деловање", наводено је у саопштењу црногорског регулатора за електронске медије 4. марта.

О потенцијалном замрзавању руске имовине нема званичних информација.

Према последњем попису становништава из 2012. године, у Црној Гори је живело нешто мање од хиљаду Руса.

Колико их је од почетка инвазије дошло у Црну Гору, ББЦ је покушао да сазна у Министарству унутрашњих послова те земље, али одговори нису стигли до објављивања текста.

Подељена Србија: Проруски и прорукрајински протести у Београду

Тражи се стан више

Станови за дужи временски период на црногорском приморју од почетка рата у Украјини, траженији су него раније.

Највише их траже Руси, али има и Украјинаца, кажу за ББЦ у агенцији за некретнине Сиријус у Будви.

„У овом тренутку немам ниједан стан у понуди. Чим се појави нови стан, одмах оде", прича Никола Младеновић, агент за некретнине.

Углавном добија захтеве за изнајмљивање станова, док куповина у овом тренутку његовим клијентима није приоритет.

„Масовно долазе људи, и то углавном из Русије. Има и Украјинаца, али су Руси далеко бројнији", прича Младеновић.

„Проблем је што немамо више некретнина. Наговарамо људе који чекају сезону, да издају сада станове на годишњем нивоу, јер долазе људи који су спремни да плате годину дана унапред."

Годинама уназад, станове највише купују Руси, али у последњих месец дана захтеви за куповину су ретки.

„Рат је. И Руси и Украјинци су сада уплашени и не купују станове", закључује Младеновић.

Колико некретнина имају Руси у Црној Гори?

Према подацима Управе за некретнине Црне Горе, држављани Русије власници су или сувласници 18.906 некретнина и 3,9 милиона квадрата земљишта, наводи подгоричка Побједа.

Имају око 1,1 милиона квадрата стамбеног и пословног простора и 12.598 парцела земљишта.

Највише некретнина Руси поседују у Будви, Бару, Херцег Новом, Котору, Тивту и Улцињу.

Највише некретнина које данас имају у Црној Гори, Руси су купили у првим годинама од стицања црногорске независности 2006, наводи подгоричка Побједа.

'Био сам пресрећан што сам купио стан, али можда више никада нећу ући у њега'

Из Москве у Црну Гору, дошао је и двадесетпетогодишњи докторанд генетике Михаил*.

И његово име је у тексту измењено због страха од последица које би могао да сноси како он, тако његова породица, пријатељи и познаници који су остали у Русији.

„Ако бих изашао именом и презименом, аутоматски бих можда био проглашен државним непријатељем", прича Михаил за ББЦ у дворишту куће која је постала његов привремени дом у Будви.

Михаил је побегао из престонице Русије у којој се, каже, рат у овом тренутку не осећа.

„У Русији не можете да осетите рат, можете да осетите последице.

„Последице долазе после одређеног периода. По свему судећи, биће тамо тек отпуштања, незапослености, притисака", прича Михаил.

Велике међународне компаније као што су Икеа, ЛВМХ и КПМГ обуставиле су пословање у Русији због инвазије Украјине 2022. године, што је утицало на хиљаде запослених у Русији.

Само Икеа запошљава скоро 15.000 људи у продаји и производњи у земљи. Поред тога, око 1.400 запослених радило је за рекламни холдинг ВПП, подаци су сајта за прикупљање статистичких података.

Мекдоналдс је најавио да ће наставити да исплаћује 62.000 запослених током привременог затварања.

Михаилу је у Москви остала породица, пријатељи, али и недовршене студије.

Он је желео да оде из Русије на неко место где ће на миру моћи да сагледа ситуацију и тако је почетком марта дошао на црногорско приморје.

„Прошле године сам купио стан у Москви. Био сам веома радостан, а сада не знам да ли ћу икада више ући у тај стан."

На питање о даљим плановима, нема дефинитивни одговор.

„Све се брзо мења, не знам да ли ћу и колико остати овде, ићи даље или се вратити у Русију.

„Први одговор на то питање био би: видећемо."

Полазећи на пут, понео је одећу, новац, компјутер, телефон, неке личне ствари.

„Из неког разлога сам понео и три сапуна, као да овде не могу да купим сапун", каже смејући се Михаил и додаје: „али, неће се бацити".

Како је у Русији - раст цена, несташице

Живот у Русији последњих месец дана значајно је отежан.

Порасли су трошкови живота, а званични подаци показују да су цене неких основних производа за домаћинство скочиле за чак 14 одсто током протекле недеље.

Руско министарство економије саопштило је прошле недеље да је годишња инфлација скочила за 14,5 одсто у недељи која се завршила 18. марта - што је највећа стопа од краја 2015.

Очекује се да ће инфлација наставити да расте, а рубља наставити да пада.

Вредност руске валуте је ове године пала за око 22 одсто, што је повећало цену увоза робе.

Банка Русије је више него удвостручила каматну стопу на 20 одсто у марту, у покушају да заустави даљи пад рубље.

Видео снимци на друштвеним мрежама приказују купце како се боре да купе шећер и хељду у супермаркетима у Москви.

Заменица премијера Викторија Абрамченко рекла је Русима да је земља „потпуно самодовољна када су у питању шећер и хељда".

„Нема потребе за паником. Ове робе има довољно за све", рекла је она.

Погледајте видео: Не подржавају сви Руси овај рат

Нису сви Руси за рат - али већина јесте, показују анкете

Седамдесет један одсто Руса подржава „специјалну војну операцију" у Украјини. Двадесет један одсто не подржава, а осам одсто је неодлучно.

Ово су резултати анкете коју је 5. марта спровео Руски центар за истраживање јавног мњења ВСИОМ.

Фонд за јавно мњење ФОМ (који углавном спроводи истраживања наручена од председникове администрације) доноси сличну слику.

Њихови резултати показују да 65 одсто Руса одобрава војну операцију у Украјини, 17 одсто не одобрава, а 18 одсто је неодлучно.

Према независној анкети руског опозиционог активисте Алексеја Мињаила „Да ли Руси желе рат?", педесет један одсто испитаника је рекло: „да", док је само 27 одсто рекло: „не".

Један од закључака анкете је да већина оних који подржавају рат верују државним медијима (73 одсто), док 85 одсто оних који су против рата не верују.

У бројним градовима у Русији, као и широм света, од почетка инвазије организују се протести против рата.

За становнике Русије, излазак на протест представља ризик, пошто полиција и војска редовно хапсе демонстранте.

Како из Русије у ЕУ?

Од понедељка само авионом преко Турске и Србије, пошто је укинут и железнички саобраћај.

Последњи директни воз из Санкт Петербурга у Русији стигао је у Хелсинки, престоницу Финске, 27. марта, што је означило крај железничке везе између Русије и Европске уније.

Финска железничка компанија привремено је обуставила возова из Русије за које су карте редовно биле распродате од почетка руске инвазије на Украјину.

У воз су могли да се укрцају само држављани Русије и Финске, уз доказ о вакцинацији против ковида-19.

Једина тренутна ваздушна веза Европе и Русије, услед европске забране лета руских авиона, одвија се преко Београда и Истанбула.

Погледајте и видео о хапшењу баке активисткиње

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]