Русија и рат у Украјини: Руски стручњаци напуштају земљу, хиљаде бежи у иностранство

Испред грузијског парламента, Јевгениј Љамин убацује кутије са одећом и пакетима са храном у камион који ускоро полази за Украјину.

Он је један од 25.000 Руса који су стигли у Грузију откако је Русија започела инвазију на Украјину 24. фебруара.

Руси имају проблема да нађу смештај у већим градовима.

Многи лутају престоницом, Тбилисијем, носећи кофере у рукама или љубимце.

На реверу Јевгенијевог капута прикачена је плаво-жута трака, боје украјинске заставе.

Због те траке ухапшен је у антиратном протесту у Русији, дан пошто је започет рат у Украјини.

„Најбољи начин деловати против Путиновог режима је отићи из Русије", каже 23-годишњи свршени студент политикологије.

Додаје да је његова одговорност да уради све што може да помогне Украјинцима.

Егзодус се не завршава у Грузији.

Европска унија, Сједињене Америчке Државе, Велика Британија и Канада затвориле су ваздушне просторе за руске летове, тако да руски држављани одлазе у земље у којима су они још дозвољени и у којима им визе нису потребне, попут Турске, централне Азије и Закавказја.

Многи од њих одлетели су у Јерменију.

Према процени једног руског економисте, чак 200.000 људи напустило је Русију од почетка рата.

Белоруси такође одлазе, бежећи од репресије и западних санкција које су уведене влади ауторитарног лидера Александра Лукашенка због сарадње са руским председником Владимиром Путином.

То је довело до пораста цена летова и смештаја за изнајмљивање станова у неким главним градовима, као што су Истанбул и главни град Јерменије, Јереван.

„Лет у једном правцу до Истанбула коштао је мене и супруга више него наш заједнички месечни приход", каже Ања, која није желела откријемо њено презиме.

За њу је тренутак одлуке о одласку дошао са новим законом о „државној издаји" који је ступио на снагу у Русији.

Свако ко изрази подршку Украјини могао би да се суочи са затворском казном до 20 година и Ања верује да би могла да буде кажњена.

„Страх од затварања граница, политичка репресија и принудни одлазак у војску је у нашем ДНК.

„Сећам се бакиних прича о страху у којем су живели у Стаљиново време, а сада га ми доживљавамо", каже она.

Многи од нових емиграната су професионалци у ИТ индустрији који могу да раде на даљину.

Програмер који прави видео игрице, а којег сам упознао у кафићу у Тбилисију рекао ми је да он и већина које познаје се не слаже са руском политиком и да би било какав протест био насилно угушен.

„Једини начин да протестујемо је да напустимо земљу, са нашим знањем и новцем.

„Скоро свако из нашег друштва је донео сличну одлуку", рекао је Игор (ово није његово право име).

Он планира да напусти престоницу Грузије, јер се не осећа добродошло.

Погледајте видео: „Нису сви Руси за рат"

Круже приче да многи власници станова који их издају преко платформе Airbnb, одбијају да их издају руским и белоруским држављанима.

„Не прихватамо Русе и Белорусе", рекао је власник једног стана супружницима из Белорусије, који су поделили искуство са ББЦ новинаром.

„Немате времена за одмор - побуните се против ваших корумпираних влада", кажу нам.

„Они мисле да ми бежимо из Русије, јер Епл Пеј више тамо не ради", жали се Игор.

Додаје да они не траже утеху, јер су тамо веће све изгубили.

„Ми смо у суштини избеглице, Путинова геополитика нам је уништила животе", додаје.

У сали јавних служби у Тбилисију, новопридошлице региструју предузећа или пријављују боравак.

Кристина и Никита, које су обе специјалисткиње у информационим технологијама из Минска, престонице Белорусије, регистровале су се као самосталне предузетнице.

То ће им омогућити да отворе банковне рачуне у Грузији.

„Не подржавамо одлуке наших влада, што је и очигледно, јер смо отишле оданде. Желимо да будемо овде безбедне", каже Кристина.

Додаје да их малтретирају само због националности, те да морају да крију из које земље долазе.

„Није ми пријатно када ме људи питају одакле сам", додаје.

Од почетка рата, у Тбилисију су одржани неки од највећих скупова подршке Украјини.

Недавно спроведено истраживање показало је да 87 одсто Грузијаца рат у Украјини доживљава као властити сукоб са Русијом.

Неки страхују да би због тога Путин могао да пошаље трупе, уз оправдање да је руским држављанима у иностранству потребна заштита, као онда 2008. у грузијски регион Јужну Осетију.

И данас, 20 одсто грузијске територије је под руском окупацијом.

Ипак, Лев Калашњиков, технолошки предузетник, мисли да ће Грузија имати користи од, како тврди, највећег одлива мозгова у модерној историји Русије.

Отворио је групу за исељенике на апликацији Телеграм, док је чекао у реду.

„Сада имамо око 4.000 чланова", каже.

У тој групи могу да се информишу где да пронађу смештај, отворе банковне рачуне или да ли је безбедно да говоре руски у јавности.

Јевгениј Љамин је почео да учи грузијски језик и вежба алфабет у вежбанци.

„Ја сам против Путина, против рата.

„Још не могу да подигнем новац из руске банке, али то није ништа у односу на проблеме с којима се Украјинци суочавају", каже он.

Погледајте и видео протестној вожњи подршке Путину у Београду

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]