Преминуо цртач Албер Удерзо: „Генерације ће наставити да одрастају уз Астерикса“

Дом Астерикса и Обеликса, мало галско село које једино одолева Римској окупацији 50. године пре Нове ере постало је симбол пркоса.

Пркоса општој неправди. Пркоса који је свимa потребан у овим данима, чак и борби против „невидљивог непријатеља".

Човек који је удахнуо визуелни живот галском ратнику у његовим бројним авантурама, француски стрип цртач Албер Удерзо преминуо је данас у 92 години.

„Албер Удерзо је преминуо у сну у његовом дому у Неји након инфаркта који није повезан са корона вирусом", изјавио је његов зет за агенцију АФП.

Удерзо је за собом Француској оставио национално благо, а читаоцима широм света један од најдуховитијих и најпаметнијих стрипова свих времена.

Астериксове авантуре трају дуже од 60 година

Пре него што су кренули да раде на Астериксу, сценариста Рене Госини и цртач Албер Удерзо су креирали стрип Умпах-Пах црвенокожац, који је објављиван у магазину Тинтин.

Многи критичари сматрају да су се већ код Умпах-Паха, кога називају и Астериксовим оцем, могли наслутити тон, хумор и естетика каснијих радова овог стриповског дуа.

Астерикс се први пут појавио у француско-белгијском магазину Пилот 1959. године.

Ипак, први албум сценаристе под називом Астерикс, галски јунак, објављен је 1961. године.

И популарност Астерикса, Обеликса, Дрматорикса, Аспириникса и осталих становника галског села расла је експоненцијално.

Поређења ради, први албум Астерикс, галски јунак продат је у 6.000 примерака године када је објављен. Већ 1962. године, други албум Златни срп, купило је 20.000 људи. Четврти албум је продат у 150.000 примерака.

Прескочимо неколико година раста тиража и долазимо до деветог броја, Астерикс и Нормани, који је продат у невероватних 1,2 милиона примерака.

Госини и Удерзо су заједно испричали 24 Астериксове авантуре, све до Госинијеве смрти 1977. године, када је Удерзо преузео и писање сценарија.

Удерзо је сам написао и нацртао још 10 епизода, све док штафету није предао млађим колегама, Жан-Иву Ферију и Дидијеу Конраду.

„Захваљујући њима, галско село које смо мој пријатељ Рене и ја створили може и даље да доживљава нове пустоловине, на одушевљење читалаца", написао је Удерзо у уводнику 35. албума Астерикс међу Пиктима.

Астерикс и Обеликс су из стрипа прешли у анимирани и играни филм. Последњи анимирани филм, Астерикс и тајна чаробног напитка појавио се у биоскопима 2019. године.

Удерзо је 1985. примио титулу витеза Легије части, највећу француску цивилну и војну почаст још од Наполеоновог доба. Такође, добио је место у Дворани славних Ајзнерове награде.

Наставио је да надгледа рад на Астериксу, све до смрти.

Култни статус у Француској, а и у земљама бивше Југославије

Поред неизбежног Алана Форда и Загора, Астерикс је такође освојио срца домаћих љубитеља девете уметности.

„Астерикс на овим просторима већ деценијама ужива култни статус. Заправо, може се рећи да Госини и Удерзо уживају такав статус", каже за ББЦ Дарко Тушевљаковић, извршни уредник издавачке куће Чаробна књига, која у Србији објављује авантуре Гала.

Он код Удерза истиче „невероватан таленат за жив цртеж, сјајну карикатуру и уопште изврсну моћ да вас насмеје кроз слику".

„Што сам старији, то више примећујем колико је, заправо, Астерикс смешан и допадљив због Удерза. Не знате да ли више уживате у тексту или у том генијалном цртежу."

Како је Удерзо деценијама наставио да ради на Астериксу, многи су истицали како је изостанак Госинијевог писања приметан, али Тушевљаковић је супротног мишљења.

„Неке од мени омиљених фазона је написао управо Удерзо, тако да се нипошто не сме занемарити ни његов сценаристички рад."

Он додаје да Астерикс у Француској представља национално благо и да радити на таквом издању за српско тржиште значи пратити строга упутства и водити бригу о сваком детаљу, тако да издање у потпуности испуњава услове које француски издавач постави.

„То само говори о томе колико је то Французима значајан тај стрип, јер се не понашају према сваком остварењу тако", каже Тушевљаковић.

Генијални превод

Као што је то био случај са Аланом Фордом, кључну улогу у „примању" Астерикса код домаће публике одиграо је превод.

Астерикс није могао да се преводи директно, већ да се адаптира, ставља у контекст, процес који би многи критичари пре назвали транскреацијом него превођењем.

А за имена попут Аспириникса, Дрматорикса, Тамбурикса и бројних центурионa, крчми и путева, заслужан је Ђорђе Димитријевић.

„Дух тог стрипа је очуван у преводу, а велики број шала и досетки је прилагођен нашој публици, што ствар чини додатно сочном и примамљивом", каже Тушевљаковић.

Ђорђе Димитријевић је, заједно са редакцијом Чаробне књиге, додатно радио на преводу за потребе нових издања.

Преводе нових епизода, које досад нису објављиване на српском, урадила је Мелита Лого Милутиновић.

Тако да, када током читања епизоде Трка кроз Италију наиђете на пут још увек у фази изградње који се зове Коридоријус Икс, знате одакле то долази.

Последњи поздрав

Многи људи из света стрипа опростили су се од Алберта Удерза на друштвеним мрежама.

Стрип цртач Марко Серафимовић на Фејсбук је поставио насловну страну епизоде Златни срп, стрипа који је, како је написао, био његова „иницијална каписла интересовања за стрипове".

„Астерикс је један од стрипова који су ми сачували разум као клинцу, овде у Лесковцу, у току мојих покушаја да се снађем у новој средини и с новим људима и уопште, његово неизоставно присуство у мом животу, чини да осећам да му много, много дугујем", написао је Серафимовић.

„И запамтите, важно је да се бојимо само једнога: да нам небо не падне на главу!", додао је на крају.

Душан Младеновић, главни одговорни уредник издавачке куће Весели четвртак, кратком поруком је одао почаст великом мајстору Удерзу.

Валтер Вентури, италијански стрип цртач који ради на серијалима Загор и Драгонеро, написао је:

„Алберт Удерзо, цртач и кокреатор Астерикса је отишао. Још један сјајан уметник који је успео да уздигне стрип. Поштовање".

Астерикс и Обеликс који скидају шлемове у наклону појавили су се на званичној страници овог француског стрипа.

Дело за сва времена

Многи су на овим просторима одрастали и данас одрастају уз Астерикса, сигуран је уредник Чаробне Књиге.

„Откако смо почели да издајемо нова интегрална издања, сведоци смо томе колико младих људи посеже за њима, љубав према том стрипу се, очигледно, изврсно преноси с колена на колено", каже Тушевљаковић.

Он каже да је Астерикс „дело за сва времена", које је „универзално и сувише паметно, смешно и искрено да би икада застарело".

Госини нас је напустио одавно, данас и Удерзо, али они су за собом оставили ремек-дело које ће надживети и нас и генерације које тек долазе.

А ја знам шта ћу сигурно читати данас и у предстојећим данима. Тако нам треба један чаробни напитак.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]