Интервју петком: Загору је неопходна промена

„Да би се бавио овим послом, мораш мало да будеш луд", кроз шалу изговара Душан Младеновић, нешто што би колоквијално могло да се назове бизнис моделом за рад у стрип издаваштву у Србији.

Али овај тридесеттрогодишњи ентузијаста, као главни уредник издавачке куће Весели четвртак, један је од главних „криваца" због којих се стрип литература у Србији након готово петнаест година вратила тамо где јој је одувек и било место - на киоске.

„Мало ко је веровао у Весели четвртак. Говорили су 'неће они успети, пропашће, то нема будућности код нас', али, као што видиш, нисмо", каже Младеновић.

Прост доказ да је Весели четвртак „жив и здрав" пружа чињеница да ове године прославља десет година постојања. За то време, из штампарије је изашло више од 800 наслова, што ову кућу чини најпродуктивнијим стрип издавачем у Србији.

А њихова десетогодишњица поклопила се и са једним, за домаће стрип фанове много значајнијим датумом - пола века од премијере италијанског стрип хероја Загора на српском језику.

„Хиљаду ми скалпова", откуд Загор код нас?

Домаћи читаоци су се први пут сусрели са Загором 13. септембра 1968. када се на киосцима у 13. броју Златне серије појавила епизода „Насиље у Дарквуду".

Зашто и како су се становници тадашње Југославије навукли на Загора, а и на остале Бонелијеве јунаке, никоме није сасвим јасно.

Младеновић каже да је тајна можда у томе што су стрипови о Загору садржали све елементе које би тадашњи читаоци могли да захтевају - мешавину вестерна, научне фантастике, хорора и авантуристичког стрипа.

„У том тренутку није било суперхеројских стрипова у Југославији, а Загор је био нешто најближе томе. Он је био микс Тарзана, Фантома, облачио се као суперхерој, а опет је био обичан човек који се борио за правду", објашњава Младеновић.

Неометано уживање у авантурама Духа са секиром трајало је све до 1993. године. Као и многи са ових простора, Загор и остали јунаци издавачке куће Бонели напуштају Србију.

Одржавање на апаратима

Издавање стрипова у Србији током деведесетих година било је равно немогућој мисији са повећаним ризиком од потпуног дебакла.

Како је држава била под ембаргом, није било могуће потписати уговор са страним издавачима и објављивати стрипове у Србији. Крајем прошлог и почетком 21. века, било је више покушаја стрип издаваштва, али су се сви завршавали неславно - не би догурали даље од неколико бројева.

Од Духа са секиром остао је готово само дух.

Али можда су управо та упорности и неуспели покушаји неуморних ентузијаста заслужни за ревитализацију стрипова која ће уследити.

„Мислим да је захваљујући Загору уопште стрип публика опстала у Србији, јер су његови фанови очигледно најтврдоглавији и најзагриженији фанови", каже Младеновић.

Можда ни Весели четвртак не би остварио успех који му се данас преписује да се „Загорови фанови нису толико чврсто држали за свог јунака током тих петнаестак година".

Тако се 2008. званично посматра као година повратка Загора на киоске, а незванично као почетак оснаживања домаће стрип сцене, када са ширењем публике долази и до повећања броја издавача.

Ко данас чита Загора?

Поред оних који су уз њега расли и вратили му се након година одсуства, Загора читају и млађе генерације.

„Има доста клинаца данас, то примећујем на Сајму књига када имам највише контакта са читаоцима, али и путем друштвених мрежа, преко коментара и порука које добијамо", каже Младеновић.

Сматра да је најчешћи случај да неко од старијих млађима пренесе интересовање и љубав, али да има и оних младих читалаца који сами откривају стрипове.

„Ја сам припадник изгубљене стрип генерације, јер сам растао током деведесетих када уопште није било стрипова на киосцима. Немам старијег брата, мог оца стрипови нису занимали, тако да сам их сам некако открио."

„Мислим да таквих младих има и данас и да их заправо има све више", каже Младеновић.

Какав је Загор данашњице?

Естетика Загорових прича, па и сама наивност сценарија, у потпуности су одговарали духу времена у којем је стрип настајао.

Али стрип се мењао, као и захтеви публике. И док су се други Бонелијеви јунаци мењали - неки чак и радикалније, попут Дилана Дога, такође миљеника домаће публике - Загор је остао доследан креативним коренима.

„То је проблем са Загором. Њему се није десио Повратак Мрачног витеза као Бетмену, осим ако не рачунамо Склавијеву епизоду Демон лудила, која је оставила траг међу неким прогресивнијим читаоцима, који су препознали елементе сазревања серијала", објашњава Младеновић.

Али, како каже, сваки покушај крупније промене на Загору код публике није наишао на одобравање.

„Што се њих тиче, то није Загор", додаје.

Стрип се у Италији штампа у 30.000 примерака, а издавачи се плаше да би променом и модернизацијом изгубили редовне читаоце, а не би привукли никог новог. И то је један од главних разлога због којег овај стрип задржава креативни статус кво.

„Актуелни уредник Морено Буратини је очигледно одлучио да игра само на карту носталгије и да врати све старе негативце и ликове", каже Младеновић.

Загор каквог заслужујемо и какав нам је потребан, али га не добијамо

„Као читалац и уредник мислим да је Загору неопходна промена, што не значи да то мора да буде нешто велико. Сада смо у ситуацији у којој би свака промена могла да буде добра", каже Младеновић.

Он додаје да има неких помака на серијалу, али да то иде „мрављим корацима".

С обзиром на то да многи стрип јунаци данас доживљавају екранизацију, Младеновић сматра да би и Загор могао да се пребаци на други медиј.

„Могао би да добије своју серију, само је потребан мрачнији приступ. Не би могла да буде серија за тинејџере."

По његовом мишљењу, идеална серија о Загору би сјајно функционисала као комбинација Дедвуда, Западног света, Чуднијих ствари и „гомиле других пројеката".

Шта нам ново Загор доноси?

Загор је и данас један од најпопуларнијих ликова и, поред Алана Форда и Дилана Дога, прва асоцијација када неко помене стрип у Србији.

Поред редовне серије, Загор се у издању Веселог четвртка може читати у едицији Одабране приче, као и у Обојеном програму и Златној серији, серијалима које дели с осталим колегама из Бонелија, али и у специјалним колекционарским издањима.

Издање које Весели четвртак посебно спрема поводом дуплог јубилеја је Bonelli All Star.

„У оквиру истог издања ћемо објавити прве епизоде које су изашле у Италији и оне које су изашле код нас", најављује Младеновић.

Први број едиције Bonelli All Star биће посвећен Загору. Очекује се у октобру, садржаће епизоде „Хиљаду замки" и „Насиље у Дарквуду" и, како доликује оваквим специјалним издањима, есеј - до сада најдетаљнију биографију Серђа Бонелија.

Све то у колору, наравно.

А како Загор увек у пакету повлачи остале Бонелијевце, у Веселом четвртку паралелно раде на још једном великом пројекту.

„Дилан Дог - Дневник, али не мислим на ону књижурину у који Дилан свако мало гушчијим пером уписује утиске о месечном случају", појашњава Младеновић.

У питању је дневник 30 Диланових аутора из 30 Диланових година.

На питање како све постиже и одакле му енергија за 70 издања годишње, Душан одговара адекватним цитатом Тицијана Склавија, творца Дилана Дога.

„У канцеларији проводим у просеку 16 сати дневно. Понекад дођем у шест ујутру, а одем кући у поноћ. Приватан живот? Никакав. Или радиш овај посао, или имаш живот. Избор је на теби. Ја радим овај посао."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]