Светски дан парламентаризма: Колико је скупштина у Србији „директна моћ народа"

Најмоћнији владари Исланда, који су се у 10. веку састајали на стени и одлучили да направе прву скупштину на свету, вероватно нису ни претпоставили да ће једанаест векова касније парламенти радити на дугме и онлајн.

„Од почетка пандемије корона вируса, парламентарци широм света морали су да се навикну на нову реалност", каже Енди Вилијамсон, међународни стручњак за парламентаризам.

„Схватили су да морају да реагују много брже да би донели конкретна решења која су потребна људима и да би боље представљали народ - у супротном, парламент је бескористан."

Иако је од стварања првог парламента на свету прошло више од хиљаду година, многи у Србији и даље не разумеју систем, каже Вељко Одаловић, генерални секретар Народне скупштине Србије - зашто посланике треба да бира народ.

„Парламент је директна моћ грађана", додаје Одаловић.

Народна скупштина Србије данас има 250 посланика.

Бирају их гласачи на парламентарним изборима, опредељујући се за листе кандидата политичких странака и коалиција.

На Међународни дан парламентаризма, Србија већ три месеца чека да се заврши изборни процес и формира власт у земљи.

На једном бирачком месту у Великом Трновцу са око 1.000 гласача, избори се понављају пети пут, иако се у целој земљи гласало још 3. априла.

„Мислим да ће наредна скупштина бити много репрезентативнији сазив и огледало воље народа него претходна", каже Одаловић.

„Разлог је јасан: последње изборе опозиција није бојкотовала као оне пре њих."

Да ли је скупштина огледало народа?

Сваки други гласач у Србији на изборима за парламент заокружује редни број листе само на основу лидера странке или коалиције, уопште не знајући ко су кандидати за посланике, показала су истраживања Центра за слободне изборе и демократију (ЦеСид).

На изборима за народне посланике у Србији не бира се политичар или кандидат именом и презименом: странке или коалиције које се кандидују бирају посланике из сопствених редова, а неки од њих могу после избора да одустану од посланичког места, па да на та места дођу други кандидати.

„Чак 60 одсто људи у Србији сматра да је овакав начин избора посланика велики проблем", каже Бојан Клачар, директор Цесида, за ББЦ.

„Мисле да би било боље да грађани имају опцију да упознају и гласају за своје народне посланике."

Затворене листе, које подразумевају да управо странка бира листу посланика, а не директно бирачи, сматра Клачар, „смањују поверење у странке и у изабрани парламент".

Овакав систем се назива пропорционални, а у Србији се бира 250 посланика на четири године.

„То је проклетство затворених изборних листа", додаје он.

„Оно урушава комуникацију између бирача и њихових представника, централизује процес одлучивања и деградира интерну демократију у странкама."

Иако скупштина у Србији представља врховну законодавну власт, што значи да јој је један од главних послова да доноси законе у земљи, истраживања Цесида су показала да бирачи мисле да „парламент постоји реда ради, а да се закони доносе на неком другом месту".

„Посланици служе страначким, а не интересима народа", верују испитаници.

Поред доношења закона, парламент и усваја и мења Устав државе, бира владу, највишу извршну власт у земљи, али и именује и разрешава судије Уставног суда, као и гувернера Народне банке Србије.

Извршна власт у Србији:

Ипак, за Ендија Вилијамсона, британског стручњака за парламентаризам, „скупштина ни данас нема алтернативу".

„Скупштина у Србији можда није идеална, али је кључна за оснаживање демократије", додаје Вилијамсон.

„Свака скупштина постоји не да би посланици само штитили права и интересе сопствених странака, већ и да би слушали једни друге и дошли до минималног консензуса, који је кључ за демократију."

Зато, сматра Вилијамсон, у новом сазиву српске скупштине, у којем осетно већи део мандата у односу на претходни имају и опозиционе странке и коалиције, опозиција не треба само да размишља како да критикује власт за посланичким клупама.

„У тренутку када се доносе крупне политичке одлуке, као што је то случај са Србијом, странке у скупштини треба да оставе политички терет иза себе и да што више сарађују", каже он.

Парламент је институција која, каже Владимир Билчик, посланик Европског парламента и известилац за Србију, „гура политичаре ка компромисима".

„Без функционалног парламента, демократија у Србији неће постојати", додаје.

О положају парламената у савременим демократијама и Србији 27. јуна 2022. године су расправљали учесници конференције Демократија: Минимални консензус, које је окупила невладина организација Центар за истраживање, транспарентност и одговорност (Црта).

За Андреа де Мунтера, који ради у стручној служби Европског парламента за проширење и западну Европу, „скупштина се у Србији перципира као досадна".

„Ипак, парламентарни систем омогућава развој политичке културе која избегава говор мржње, а чули смо га у многим скупштинама", објашњава Мунтер.

„Улога посланика није само да притисну дугме по налогу странке, већ да допринесу усклађивању мишљења."

Парламентаризам у Србији:

Поверење у парламент

Извор: Цесид

Од кнежевине до короне: Колико су се парламенти мењали

Парламентаризам у Србији у неколико раздобља је губио на значају или је потпуно нестајао са политичке сцене у држави.

Први закон о Народној скупштини у Србији донет је још средином 19. века, а 1918. године, стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, престала је законодавна функција свих народних представништава.

И током периода комунизма и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, кад је на челу земље био Јосип Броз Тито и само једна странка, Комунистичка партија Југославије, формира је Антифашистичка народно-ослободилачка Скупштина Србије.

Ипак, посланике није бирао народ, већ су делегирани из редова народно-ослободилачких одбора, које је бирала странка.

Тек 1990. године почело је вишестраначје у Србији.

„Отежавајућа околност за Србију је и то што Србија има један огроман прекид у демократском функционисању институција, због 45 година социјализма, па и скупштине и без демократских избора", каже Клачар.

„Ако се узме у обзир да је и прва деценија парламентаризма (1990-2000) прошла у недемократском окружењу, онда Србија фактички остаје на нешто више од две деценије демократског (уз бројна ограничења) конзумирања политичких институција."

Како је настао први парламент на свету?

*Извор: Британика

Последње три године парламентаризма у Србији обележила је и пандемија корона вируса.

За време ковида, сматра Клачар, „скупштина је остала на маргини, и не само у Србији".

„Одлуке су морале да се доносе брзо и ефикасно, а пленуми као есенција парламената дуго времена уопште нису били могући због физичке дистанце", каже он.

Тако су током првог таласа епидемије одлуке о мерама у борби против корона вируса, затварању људи у кућама на 84 сата, као и увођењу ванредног стања, доношене мимо парламента.

Зато је у априлу 2020. године реаговао и Европски парламент, а Тања Фајон, тадашња председавајућа Делегације Европског парламента за Србију, позвала је власти на Западном Балкану да осигурају уставну улогу парламента у надгледању мера за борбу против корона вируса.

„Суспензија демократије није опција у овим тешким временима", написала је Фајон на Твитер налогу.

И после првог таласа пандемије, када је скупштина почела да ради, „Србија је дошла у ситуацију да у парламенту нема простора за разговор и велике теме", каже Вељко Одаловић.

„То је недопустиво и морамо то да променимо", каже он.

„Скупштина мора да врати кредибилитет, поготово по питању законодавне улоге."

Србија мора да дође у ситуацију, каже Одаловић, да се „председник државе тресе од скупштине јер му је јако важно да ли ће неки закон да прође."

После две и по године од избијања пандемије, скупштина у Србији, али и другим деловима света, каже Вилијамсон, морала је да се промени.

„Парламентарци су морали да почну брже да реагују и да доносе онлајн одлуке", каже он.

„Током стресних периода, људима су потребна конкретна решења, а парламенти су коначно морали да почну да верују у технологију и да не обављају све разговоре уживо."

Према Владимиру Билчику, чињеница да парламентарци нису дуго могли да се окупљају веома је отежало доношење одлука.

„Кључне одлуке и даље могу да се донесу само у директном односу људи, али смо у корони научили да припремни разговори могу да се обаве и онлајн", додаје он.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]