Хрватска и абортус: Мирели Чавајди одобрен побачај оболелог плода после вишенедељног одбијања

Седам дана пошто су лекари у Хрватској најпре одбијали да Загрепчанки у 27. недељи трудноће изведу побачај, променили су мишљење.

Хрватски министар здравља Вили Берош потврдио је да је другостeпена комисија дозволила прекид трудноће Мирели Чавајди, преноси портал Индекс.хр.

Три недеље раније је утврђено да плод има велики тумор на мозгу и прогнозе су биле да ће или умрети у утроби или се родити са тешким обољењима и „бити као биљка".

Када је Мирела Чавајда сазнала да јој је нерођено дете болесно, у неколико државних болница су јој рекли: „Жао нам је, не можемо ништа урадити, најбоље да одете за Словенију".

„Осећам се уморно, јако тужно, исцрпљено и потпуно изневерено од хрватског здравственог система.

„Остављена сам сама", започиње причу Чавајда за ББЦ на српском.

Иако закон недвосмислено омогућује прекид трудноће и после десете недеље, лекари се у Хрватској често позивају на приговор савести и одбијају да изврше абортус.

Шта је рекао министар здравља?

Нова магнетна резонанца је показала значајно промењене околности, рекао је Вили Берош.

„То је био разлог на основу којег је другостепена комисија оценила да су испуњени разлози за медицински прекид трудноће.

„Kомисија је одобрила прекид трудноће, стање је изузетно тешко", додао је.

Ипак, каже да закон не предвиђа даље поступање.

„Сугеришем да се госпођа јави у неку од болница, да се договори са стручњацима, они су јој на располагању.

„Ако се одлучи на неки захват који се овде не спроводи, биће јој омогућено лечење у иностранству. Биће јој плаћено", рекао је Берош.

Са Мирелом сам разговарала телефоном у петак, трећег дана откако је исповешћу покренула медијску буру и 18 дана откако је сазнала ужасне вести.

У међувремену, огласили су се сви у Хрватској - од председника, посланика у скупштини, цивилног сектора, до жена које су на друштвеним мрежама поделиле слична искуства.

Чавајда каже да је пристала да говори за медије најпре да би помогла нерођеној беби.

„Снагу ми даје он, јер га желим поштедети мука, а не знам да ли га нешто боли - мени то не може нико рећи", каже она.

Како је све почело?

На редовној контроли, 39-годишња Загрепчанка код приватне гинеколошкиње била је 19. априла.

Тад се на ултразвуку видело да на глави плода постоји црна маса.

Она ју је послала у државну болницу „Свети дух" на додатна испитивања и магнетну резонанцу (МР).

Уследили су ускршњи празници, а агонија се наставила.

На заказаном читању налаза после неколико дана, читав разговор с лекаром трајао је, каже, „три и по минута".

„Тад ми није прецизирано ништа, осим да је тумор прогресиван, да је слика на снимку МР још лошија него на ултразвуку и да је тумор величине шест пута четири центиметра на тој главици.

„Притиска мали мозак и улази у леву сферу мозга, шансе да дете преживи су врло мале, ако и преживи, биће биљка", прича трудница.

Не само да јој нису рекли коме да се обрати за побачај, него је нико није упутио на психолошку подршку, каже.

На налазима, у које је ББЦ имао увид, написано је да су прогнозе за мајку и дете врло неповољне.

Сви лекари су јој говорили да се „не труди да иде на етичку комисију" јер јој „ниједна неће дати одобрење за прекид трудноће", препричава.

„Након тога иде савет 'најбоље да се спакујете, одете у Словенију и срећно'".

Тек у разговору с пријатељицом и адвокатицом Вањом Јурић сазнаје да има право на то и клиникама упућује писане захтеве за прекид трудноће.

Свим болницама су захтеви достављени прошлог петка, а одговорили су тек шест дана касније, када је Мирелина прича одјекнула у свим хрватским медијима.

Мирела оцењује да се ради о „злочину".

„Срамота ме је што живим у овој држави", каже за ББЦ.

Снагу да се бори дају јој супруг и син, каже, али и све жене које су прошле исто „ћутке", не знајући да имају уставна и законска права.

Хорско одбијање, лекари прво хтели да лече бебу кад се роди

После првобитног ћутања, захтев Чавајде за прекид трудноће одбиле су три велике загребачке болнице „Сестре милосрнице", „Меркур" и „Свети дух", баш на Међународни дан бабица 5. маја.

У одговору болнице „Свети дух" потврђују да је реч о тешком инвалидитету и ниском квалитету живота плода, те како се очекује да ће умрети у утроби или у раној неонаталној доби.

Болница због тога сматра како постоје медицинске индикације за прекид трудноће, али кажу како они на „Светом духу" немају ни стручњаке ни опрему за извођење фетицида.

Министарство здравља је саопштило да свака жена у Хрватској има право на прекид трудноће после десет недеља, ако је медицински оправдано.

Министар Вили Берош 6. маја рекао је да је разговарао са „30 или 40 гинеколога и већина мисли да би дете при порођају преживело".

Седмочлана стручна комисија Kлиничко-болничког центра Загреб је донела закључак да би требало покушати лечење детета после порађаја, додао је.

„Треба утврдити да ли је малигни, доброћудни тумор или крварење које изгледа као тумор. Ако је тумор, може се хируршки одстранити", рекао је Барош.

„Релевантно је да ли је стање плода спојиво са животом, а струка сматра да има шансе за живот", додао је Берош.

Шта каже закон у Хрватској?

После истека десет недеља од дана зачећа, комисија првог степена може одобрити прекид трудноће, уз пристанак односно на захтев трудне жене, у случајевима:

Близу две трећине гинеколога у Хрватској одбија да ради абортус

Правобранитељка за равноправност полова сматра да је недопустиво да се пацијенткињама не дају потпуне информације у вези са прекидом трудноће.

Случај Чавајде последица је широко коришћеног права на приговор савести гинеколога, додаје и упозорава да оно не сме искључивати права пацијенткиња на законом допуштене медицинске захвате.

Истраживања Правобранитељке су показала да је 2014. године у приговору савести било 54 одсто лекара, а 2018. године 59 одсто, док је на пример у Словенији то само три одсто.

Приговор савести

Приговор савести за здравствене раднике већ годинама постоји у Хрватској, на основу Резолуције Савета Европе која гарантује да нико не може бити присиљен, нити позван на одговорност или дискриминисан ако одбије да изврши абортус или еутаназију.

Ипак, право једног појединца не сме да угрожава или искључује права других људи.

„Лекар о својој одлуци мора правовремено да обавести пацијента те га упути другом лекару исте струке те о одлуци известити надређеног, односно одговорну особу у установи, која би после тога требало да организује службу тако да гарантована права пацијената, буду уистину и осигурана."

Приговор савести посебно узнемирује Чавајду.

Један од лекара упитао ју је да ли би „убила дете са тумором од две године", испричала је за хрватске медије.

„Баш ме занима колико би били савесни да имају такво дете код куће и да им умре.

„Баш ме занима где би им тад савест била свима заједно", истиче она.

Председник Хрватске тражи да држава да осигура помоћ женама

Председник Хрватске Зоран Милановић је нагласио да држава треба да осигура помоћ женама како се не би догодило да се сви гинеколози позивају приговор савести, иако на то имају право.

Неколико невладиних организација организовало је протест испред хрватске скупштине, прекавши да ово није само Мирелина борба, већ „борба сваке жене, свих нас, наших кћери и унука".

„Од 1990-их година у Хрватској расте струја хришћанског фундаментализма, која је сад узроковала то да 60 одсто лекара има приговор савести и не обавља прекиде трудноће.

„Истовремено, многе болнице имају 100 одсто лекара са приговором савести и, као такве, не раде прекиде трудноће", наводи Даниела Драндић из удружења Рода - родитељи у акцији, за ББЦ на српском.

Посланице у Сабору из више странака опозиције најавиле су да ће поново у процедуру упутити предлог да у свим болницама буде доступан побачај.

Много се жена нашло у сличним проблемима, кажу из ријечке организације за женска права ПаРитер.

„Овај случај показује да држава не брине о добробити жене, упркос томе што законски оквир предвиђа пружање здравствене заштите у облику прекида трудноће.

„Но, прекид трудноће није доступан женама", каже Тихана Наглић за ББЦ.

Кроз трауматично и тешко искуство, жене неретко бивају остављене саме себи, не добију ни довољно информација, а прекиди трудноће се наплаћују, иако би трошкови требало да буду покривени здравственим осигурањем, објашњава.

„Најгоре од свега је што такви случајеви морају доћи у медије да би се нешто барем мало покренуло", каже Наглић.

„Приговор савести не може да значи ускраћивање права женама, а не би се смело догодити да болница не може да пружи здравствену заштиту жени због приговора савести", каже Наглић.

'Друга планета' Словенија

Мирела Чавајда је добила одобрење да изведе прекид трудноће у Словенији.

За то би морала да издвоји око 4.700 евра, без путних трошкова, иако у Хрватској као приватница плаћа све порезе и доприносе.

„Доктори ми нису поменули ни да тражим рефундацију од Хрватског завода за здравствено осигурање јер би требало да на то имам право, ако кажу да у Хрватској нема стручњака који могу извести тај поступак, а у Словенији има", каже трудница.

У Словенији су се према њима опходили потпуно другачије него у Хрватској, каже Чавајда.

„Примљени смо јако хумано, топло, са пуно разумевања, објаснили су нам све опције.

„Дијаметрално супротно, као да живимо на другој планети, а не 130 километара даље", каже Мирела.

Шта даље?

Пред Чавајдом је сада медицински захват, али не одустаје ни од правне борбе.

„Имам предивног синчића од три и по године који је требало да добије брата, јако смо били срећни, све ово је био велики шок.

„Све чекам да се из некаквог сна пробудим, али нажалост није сан."

Решена је да тужи све медицинске установе.

„Ово није крај, све редом ћемо их тужити за повреду људских права, повреду права пацијената, за све душевне боли које пролазимо, ово није крај дефинитивно", упозорава Чавајда.

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]