Жене и трудноћа у Србији: Спонтани побачај - „Слика једне маме чије бебе више нема"

„Није добро. Не чујем бебино срце".

Ових докторкиних речи Дејана* се и даље сећа, иако је прошло неколико година.

Била је то друга контрола.

„Скоро сам остала без даха, као да ме је неко ударио у стомак", описује она прво осећање за ББЦ на српском.

„Почела сам да плачем, тамо пред докторком и медицинском сестром, а оне су тражиле да се смирим. То ми је некако изгледало као наредба, као да ми нису дале тај тренутак да се издувам, који ми је био потребан".

Кроз Дејанино или слично искуство у Србији пролази велики број жена, јер подаци Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут" говоре о око 4.000 трудноћа годишње које су се завршиле спонтаним побачајима, ванматеричном трудноћом или другим неповољним исходима трудноће.

На ове податке треба додати и број спонтаних побачаја жена које се лече у приватним здравственим установама.

Како жене пролазе кроз болан губитак показале су и недавне бурне реакције на пост на друштвеним мрежама који је објавила америчка манекенка Криси Тајген, након што је имала спонтани побачај.

Неки су јој аплаудирали на храбрости, док су је други оптуживали да превише дели интиму са милионима непознатих, а расправа је отворила тему за размишљање - да ли жене треба да деле са другима тужну вест да су имале спонтани побачај.

Стручњакиње су за ББЦ на српском говориле да ли је женама и целокупним породицама потребна помоћ у тим тренуцима и да ли је у Србији добијају.

Кривица: „Као да сам пала вожњу, па ћу следећи пут да се спремим боље"

Иако Дејанина беба „није била већа од зрна пасуља", она ју је већ замишљала у рукама.

„Пошто сам већ имала сина од годину дана, вест о другој беби сам разгласила чим сам угледала две цртице на тесту за трудноћу", каже она.

„То је био погрешан корак, јер су ме онда после побачаја, стално питали како напредује беба, а мени је било веома тешко да о томе причам".

Када би само кратко рекла да је изгубила бебу, људи би направили жалостан израз лица.

„Сви су говорили - млада си, пробајте поново".

„То су говорили као да сам пала вожњу, па ћу следећи пут да се спремим боље и не оборим чун на полигону".

Дејанин осећај кривице - као да се није довољно припремила за трудноћу и као да она сама има неке везе са побачајем - осећа велики број жена које пролазе кроз исти губитак, каже Јована Ружичић, психолошкиња и директорка Центра за маме.

„Спонтани побачај је тема о којој се врло мало говори у Србији", каже Ружичић.

„Жене које изгубе дете немају коме да се обрате. Од лекара често добијају коментаре - да је и боље овако јер им је организам сам одбацио дете".

Како„нема везе"?

И људи из жениног окружења често не знају како да се понашају, додаје психолошкиња, и каже да често поручују жени да „нема везе".

„Како нема везе? У тренутку када сте изгубили трудноћу - ви сте трауматизовани", мисли Ружичић.

„Планирали сте бебу и живот унапред, неки парови годинама покушавају и очекују бебу са љубављу, жељом и нестрпљењем.

„И те како има везе. "

Према подацима које је Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут" доставио ББЦ-ију, у Србији се годишње догоди око 1.200 спонтаних побачаја.

Ипак, у питању су подаци само за државне здравствене центре и за спонтане побачаје који се евидентирају у здравственим установама на основу Пријаве прекида трудноће.

На овај број треба додати и још око 2.470 других неповољних исхода трудноће на годишњем нивоу, као и око 130 ванматеричних трудноћа и 25 гроиздасних мола (трудноће у којима долази до промена дегенеративне природе) годишње.

„Највећи проценат спонтаних побачаја се дешава у првих десет недеља трудноће, док се у преосталим недељама трудноће број спонтаних побачаја сразмерно смањује", кажу из Батута.

Разлози спонтаног побачаја су бројни, а у великом броју случајева се не зна шта је прави узрок, објашњава за ББЦ на српском Татјана Весовић, начелница гинекологије у Вршцу.

„Најчешће су у питању инфекције, вируси, стрес али и могућност тромбофилије", каже она.

Трудницама јако тешко пада када се догоди да имају више од једног спонтаног побачаја, додаје она.

„То је озбиљна тема јер се онда често говори о имунолошкој толеранција на трудноћу", каже Весовић.

„Када се тако нешто догоди, потребно је да се укључи стручни тим, који ће поред гинеколога, имати и ендокринолога и хематолога".

Ако је дошло до спонтаног побачаја после 16. недеље трудноће, родитељима се омогућава да се опросте од плода, као и да га сами сахране, ако то желе, каже Весовић.

Опроштај Криси Тајген

Америчка манекенка Криси Тајген и њен супруг, певач Џон Леџенд објавили су да су искусили „велики бол" од када је она имала спонтани побачај.

„Шокирани смо и осећамо велики бол о каквом смо до сада само имали прилике да чујемо, какав до сада нисмо осетили", пише Тајген у дирљивом Инстаграм посту.

Она је уз ове речи објавила и неколико црно-белих фотографија, међу којима је и њена слика како плаче у болници.

„Никада до сада нисмо бирали име за дете, то смо остављали за последњи тренутак, када се роде, одлучивали смо пред излазак из болнице", написала је.

„Али онда смо, из неког разлога, бебу, која је још у мом стомаку, решили да назовемо Џек. Џек је напорно радио на томе да постане део наше породице и заувек ће то и бити".

„Жао нам је што су први тренуци твог живота били пуни компликација, што нисмо успели да ти пружимо дом какав ти је био потребан да би преживео. Заувек ћемо те волети".

Пар живи у Лос Анђелесу и имају двоје деце, а средином августа објавили су како чекају треће дете.

Корисници друштвених мрежа у Србији различито су реаговали на пост манекенке.

Неки су осуђивали то што је Криси Тајген ставила фотографије на којима је уплакана и чека на интервенцију и алудирали да више нема приватности.

Неки су је у потпуности подржали, поготово што је као јавна личност отворила тему о којој се јако мало говори и која је стигма у Србији.

Шта је прави начин за опроштај

„Права и једина одлука о томе како ће се понашати када изгубе бебу јесте она коју донесе сама мама и њена породица", каже за ББЦ Јасмина Михњак, психолошкиња и уредница Родитељског портала Бебац.

„Не можемо да знамо нечије системе вредности, нешто што је некоме нормално да подели другоме није".

Ипак, Михњак каже да је одлука Криси Тајген да подели ову вест важна јер је „помогла мамама које никада не би тако нешто објавиле - да знају да нису саме".

„Објава познате личности поручује - то се не дешава само мени, али и хајде да не делимо на друштвеним мрежама само лепе тренутке и срећу", додаје она.

Сама вест о трудноћи јесте нешто на шта жене различито реагују.

Дејана је одлучила да одмах каже пријатељима, а неке труднице и њихове породице чувају ову информацију неко време.

Психолошкиња Јована Ружичић каже да „може само да аплаудира манекенки на храбрости".

„Јавне личности као што су њих двоје [Криси Тајген и Џон Леџенд] имају одговорност да покрећу важне теме и да користе своју славу у позитивне сврхе", каже она.

У Центру за маме, каже Ружичић, постоји психолошко саветовалиште.

„Иако је то је приватна комуникација мама и психолошкиња, из искуства знамо да је ова тема посебно болна за некога ко дуго ишчекује бебу", каже она.

„Велики проблем је што у Србији немају коме да се обрате, што у болницама психолози немају капацитета да се баве сваком женом понаособ, а немају сви новац за психотерапију".

У Србији се, додаје она, често догађа да медицинско особље нема разумевања за бол породице.

„Жену често након интервенције због побачаја стављају у собу са мајкама које су родиле бебу", додаје Ружичић.

„Слика једне маме чије бебе више нема"

Дејана и даље нема потребу да говори о губитку бебе.

„Онда отворим безброј питања - да ли је беба била дечак или девојчица, како би се слагала са старијим дететом, како бих ја све то успела да постигнем, јер је тако мала разлика између њих или како би се звала….

„Једноставно, не дирам ту рану", каже Дејана.

На ту рану подсетила ју је Криси Тајген и њен начин борбе.

„Мислим да је храбра што је то урадила", каже она.

„Такву слику не можемо често да видимо у јавности. И то је слика једне маме - само маме чије бебе више нема.

„Треба да знамо да трудноћа може да има и овакав крај".

* Име је промењено и познато је редакцији.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]