Русија и Украјина: Путин оптужује Запад да је почео рат у Украјини, повлачи се из споразума о контроли нуклеарног наоружања

Руски председник Владимир Путин оптужио је данас Запад, пре свега Америку, да је започео рат у Украјини, а да Русија чини све како би га зауставила.

Објавио је и да Русија обуставља учешће у Новом почетку - споразуму о смањењу стратешког нуклеарног наоружања са САД.

Нови почетак је последњи преостали споразум о нуклеарном оружју Русије и САД и 2021. је продужен на пет година.

Првобитно потписан 2010. године, уговор ограничава сваку страну на 1.550 нуклеарних бојевих глава дугог домета, што је мањи број него према претходном споразуму Старт.

Путин је такође најавио да је Русија спремна да обнови нуклеарне пробе.

„Украјина и Донбас су постали симбол тоталне лажи", каже Путин, оптужујући Запад да се повлачи из „фундаменталних споразума" и даје „лицемерне изјаве", као и да шири НАТО одбрамбени савез и да жели да нас „покрије као кишобраном".

„Желим да поновим: они су ти који су криви за рат, а ми користимо силу да га зауставимо", рекао је Путин уз велики аплауз.

У првом обраћању федералној скупштини после две године, често прекидан великим аплаузом, Путин је оптужио Запад да је „отворио пут" нацистима да преузму власт у Немачкој 1930-их и да је Запад од 19. века покушавао да откине руске „историјске земље" - „оно што се сада зове Украјина".

„Све се понавља", каже Путин, додајући да је Запад финансирао револуцију у Украјини 2014. којом је свргнута проруска влада.

Он каже да је то „довело до русофобије и екстремног национализма".

Путин је током двосатног говора понављао тврдњу да је кривица за рат на Западу, да „Запад жели да локални сукоб прерасте у глобални рат" и да се „Русија бори против неонациста у Украјини".

Дан пре Путиновог обраћања, у Кијев је изненада дошао амерички председник Џозеф Бајден који је рекао да подршка Украјини остаје непоколебљива.

„Путин је мислио да је Украјина слаба, а Запад подељен - како је само погрешио", поручио је Бајден.

Главне поруке из Путиновог говора:

Руски председник одабрао је 21. фебруар за обраћање, на годишњицу признања независности отцепљених украјинских региона - Доњецка и Луганска.

Путин је у говору људе из та два региона назвао браћом и сестрама, додајући: „Сада смо поново заједно, то значи да постајемо још јачи".

Рекао је и да једва чека да се „дуго очекивани мир врати у нашу домовину".

Та два украјинска региона су међу четири, уз Херсонску и Запорошку област, које је Русија припојила прошле године супротно међународном праву.

Русија је 2014. године анектирала полуострво Крим, а из Кијева поручују да ће повратити сву изгубљену територију, а под тим подразумевају и Крим.

Путин се захвалио становницима четири украјинске територије који су прошле јесени гласали за придруживање Русији на широко дискредитованом референдуму.

„Није било ништа храбрије од ваше одлуке да будете са Русијом, са својом матицом", каже он.

Присутни у сали су потом устали са столица и дуго аплаудирали.

„За наше претке и будућност наше деце и унука... да повратимо историјску правду... за то се боре наши хероји", каже Путин.

Потом је затражио од присутних да устану у част погинулим руским војницима.

Током Путиновог обраћања у публици је примећен и Братислав Живковић, раније познат као командант Четничког покрета у Србији.

„Велика је част, добио сам специјалан позив да присуствујем овом догађају", рекао је Живковић у видеу објављеном на друштвеним мрежама.

„Већ ми јавља другар из Русије да сам био на телевизији, дао сам неколико интервјуа, али то је мање важно - важно је да чујемо шта ће тата да каже, како даље настављамо операцију."

Живковић је 2018. ухапшен у Крушевцу због основане сумње да је починио кривично дело „организовање учествовања у рату или оружаном сукобу у страној држави".

Он је тада обухваћен истрагом Генералног тужилаштва Украјине о учешћу шесторице држављана Србије у сукобима у источној Украјини, на страни проруских снага.

Тужилаштво је 2019. године обуставило истрагу против њега, а медији преносе да Живковић данас има руско држављанство.

Према Кривичном законику Србије, за учешће српских држављана на страним ратиштима запрећена је казна затвора у трајању од шест месеци до пет година.

Уколико појединац учествује у оружаном сукобу у иностранству у саставу групе, запрећена је казна затвора од једне до осам година.

За организовање учешћа у рату или оружаном сукобу у страној држави, запрећена је казна затвора у трајању од две до десет године.

Шта каже Кијев, а шта Вашингтон?

Михаил Подољак, високи украјински званичник, каже да је Путин у данашњем говору „показао збуњеност".

Саветник украјинског председника Владимира Зеленског написао је у твиту да Русија нема „нема обећавајућа решења за ћорсокак у којем се налази".

Подољак је за Ројтерс рекао: „Он је у потпуно другој реалности, где нема могућности да се води дијалог о правосуђу и међународном праву".

Из Беле куће су за Путинов говор рекли да је „апсурдан".

„Запад криви Русију за све, а санкцијама кажњавају сами себе"

Путин је изнео тврдњу да Запад подстиче сукоб и да води економски рат против Русије, али да неће успети ни у чему.

„Санкцијама које су Русији увеле разне земље заправо кажњавају саме себе", тврди Путин, указујући на раст цена, затварање предузећа и енергетску кризу у тим земљама.

„Они за све криве Русију", додао је.

Истакао је да се руска привреда показала отпорнијом него што се очекивало пред међународним санкцијама и да бруто друштвени производ (БДП) није пао онолико колико се предвиђало.

Путин каже да је активност руске привреде опала за само 2,2 одсто у 2022. години.

„Подсетићу да су предвиђали колапс руске економије, али руски бизнис је обновио своју логистику и партнерства", каже он.

ББЦ тим за проверу чињеница

Путинова тврдња о паду руске економије за 2,2 одсто се може пронаћи и у најновијем извештају Међународног монетарног фонда (ММФ).

Смањење од 2,2 одсто и даље је чини најлошијом земљом на листи ММФ-а, али организација потврђује да се смањила за мање од очекиваног.

Зашто?

ММФ је саопштио да се руска трговина преусмерава на земље које против ње не примењују санкције.

Индија и Кина су, рецимо, постале највећи купци руске нафте, пошто западне земље ограничавају куповину и уводе санкције.

У јулу 2022. ММФ је предвиђао смањење руског БДП-а од шест одсто за ову годину.

Он се захвалио пољопривредницима у Русији за оно што је назвао „рекордном жетвом" житарица у земљи.

Додао је да је планирано повећање извоз житарица на 60 милиона тона до краја 2023. године.

Пре неколико година, била би „бајка" да се предвиди овакво повећање производње, рекао је Путин.

Најавио је и проширење аутопутева од Москве до Казања и са Монголијом и Кином, како би се повећале везе Русије са источном Азијом.

Путин каже да жели да развије међународни северни и јужни коридор, побољшавајући везе са Индијом, Ираном и Блиским истоком.

Модернизација железнице и побољшање северних бродских рута такође су део планова, каже Путин.

„Одбранићемо породицу"

Руски председник је у првом делу говора поменуо и права ЛГБТ људи, што је уобичајена тема у његовим обраћањима.

„Породица значи заједницу између мушкарца и жене", каже Путин и додаје да „тако кажу свети текстови сваке религије на Земљи".

„Али Запад уноси сумњу у ове свете текстове... Морамо да заштитимо нашу децу од деградације и дегенерације - и хоћемо", каже Путин, а те речи су поздрављене великим аплаузом присутних у сали.

Шта кажу Украјинци?

Алис Кади, дописница ББЦ-ја из Кијева

Људи у Кијеву кажу да их не занима шта руски председник има да каже о Украјини.

„Баш ме брига. Више нема чега да се плашим", каже 61-годишњи Анатолиј Терешченко.

Олга Комарова, 62, каже да је уверена да ће Украјина победити у рату, а у то је још више убеђена после изненадне посете америчког председника Џозефа Бајдена у понедељак.

„Хвала Богу што је дошао амерички председник, то значи да смо безбедни. Дефинитивно ћемо победити", каже она.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]