Русија, Украјина и споразум о житарицама: Куда плове бродови

Cargo ship with grain at sea

Аутор фотографије, Getty Images

    • Аутор, Пол Адамс
    • Функција, Дописник за међународну политику

Генерални секретар Уједињених нација то је назвао „споразумом за свет".

Говорећи у Истанбулу 22. јула, Антонио Гутереш изјавио је да ће Црноморска житарска иницијатива донети помоћ „најугроженијим људима на ивици глади".

Договор - постигнут са Русијом и Украјином прошлог месеца - омогућује бродовима који носе преко потребне украјинске прехрамбене производе да напусте црноморске луке у овој земљи први пут од почетка рата.

Месец дана касније, и до сада је више од 50 бродова прихватило ризик и напустило Украјину - помажући да се извезе више од 1,2 милиона тона житарица и других прехрамбених намирница.

Рат који бесни до сада није успео да их омете у томе и све више и више бродова придружује се акцији.

Али куда иде сва та храна?

Договор за који су УН енергично тврдиле да је неопходан како би се спречило да милиони људи гладују до сада је донео само врло скромне хуманитарне користи.

На одредиште је тек стигао први брод који носи помоћ у храни у име Светског програма за храну (ВФП).

Теретни брод Брејв командер носи 23.000 тона пшенице намењене угроженим заједницама у јужној Етиопији.

Он је напустио украјинску луку Пивдењ 16. августа и управо је пристао у Џибутију.

ВХП има други брод, МВ Картерија, утоварен и спреман да понесе 37.500 тона пшенице у Јемен, где је она преко потребна.

Званичници агенције кажу да се надају да ће ускоро уследити и друге пошиљке.

Али ово су врло мале количине.

ВХП је 2021. поделио 4,4 милиона тона помоћи у храни широм света. Две трећине потекло је из Украјине.

Званичници УН-а признају да су ово тек скромни почеци, али инсистирају да је важна шира слика.

„Морате да раздвојите оно што радимо од целокупне важности отварања ових лука и засипања тржишта овим изузетним количинама житарица", каже Грег Бароу, виши портпарол Светског програма за храну Уједињених нација.

1px transparent line

Повратак украјинских житарица на међународно тржиште свакако је донело олакшање широм света.

„То су добре вести за ирску пољопривреду", каже Џон Бергин, комерцијални директор Р енд Х Хола, водећег ирског увозника житарица за животињску прехрану.

Нејви стар, који је недавно стигао у Фојнс на западној обали Ирске натоварен са 33.000 тона кукуруза, био је добродошао призор.

Терет је утоварен на брод 24. фебруара, оног дана кад је започела руска инвазија.

„На том броду налазило се 28.000 тона оног јутра кад је избио рат", присећа се Бергин.

„Наш снабдевач није успео да исплови. Онда је лука минирана и остао је заглављен."

Рат је зауставио врхунац украјинског период извоза, који траје од децембра до априла.

Цене житарица, које су већ скочиле због пандемије корона вируса и суше у другим земљама, винуле су се у небеса, али су зато недавно поново почеле да падају.

„Просечна цена извоза била је 30-40 одсто виша него пре почетка сукоба", каже Алкександар Каравајцев, виши економиста из Међународног житарског савета.

„Сада је осам одсто виша, тако да се значајно спустила."

The cargo ship Razoni, carrying Ukrainian grain, in the Black Sea near Istanbul, Turkey in August

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије, Разони у Црном мору близу Истанбула у августу

До делимичног пада цена дошло је и због сезонског утицаја, будући да се жетва наставља на другим местима на северној хемисфери, али психилошки утицај скидања блокаде са једног од највећих светских произвођача житарица веома је важан.

„То враћа део сигурности на тржиште", каже Бергин.

Док се силоси за житарице празне а претходно заточени бродови ослобађају, извори из индустрије усуђују се да се надају да их чекају бољи дани.

„Све је већи оптимизам да ће пољопривредни приноси наставити да циркулишу", каже портпарола за Витеру, извозника житарица и уљарица са значајним присуством у Украјини.

„Примећујемо све већу спремност власника бродова да уплове у украјинске луке, што ће се само наставити ако пролаз буде остао безбедан."

Али колико је велико то „ако"?

Упркос споразуму постигнутом у Истанбулу у јулу, трошкови превоза су и даље скоро двоструко виши него што су били пре рата, одсликавајући трајну нервозу поводом потенцијалних опасности повезаних са слањем бродова у ратну зону.

Та нервоза вероватно ће спречити Украјину да постигне циљеве који су јој неопходни да би произвела преко потребне приходе за своју пољуљану економију.

„Они желе да постигну пет милиона тона месечно", каже Бриџет Диакун, репортерка за податке Лојдс листа.

„То звучи амбициозно."

За сада се чини да су мање транспортне компаније, од којих су многе турске, спремне да прихвате ризик, док многи од великих светских играча и даље оклевају.

„Они само желе да одрже безбедност брода и безбедност посаде као свој највећи приоритет", каже Нида Бакш, виша репортерка за тржиште у Лојдс листу.

„А не могу да гарантују да ће бити безбедни."

Сат, међутим, откуцава.

Споразум у чијем постизању су посредовали УН и Турска важи само 120 дана.

Он може да се продужи средином новембра, али само ако Русија и Украјина пристану на то.

За УН, која полаже много наде у успех споразума, кад би се он зауставио после само четири месеца, то би било катастрофално.

„Свет ће имати проблема ако се то тржиште поново затвори", каже Грег Бароу из ВФП-а.

Споразуми за житарице обично се постижу на 18 месеци до две године унапред.

Будући да нико не може да предвиди стање у ком ће се налазити украјинска привреда 2023-24, биће потребно да прође неко време пре него што се тај ниво поуздања врати.

1px transparent line

И на крају, шта се десило са Разонијем, првим бродом који је напустио Украјину, праћеним великим фанфарама, почетком августа?

УН-ова евиденција и даље наводи статус „тек треба да се одреди" у вези са одредиштем овог брода, што је непријатно признање да 26.000 тона кукуруза на овом броду никад није стигло до његове намењене луке, Триполија у Либану.

Кад је првобитни купац одбио да прихвати испоруку, наводно као разлог наводећи проблеме са квалитетом робе, Разони се дао у кружно путовање по источном Медитерану, највећим делом времена са искљученим одашиљачем, наговестивши неспремност да буде праћен.

Он је коначно истоварио већи део свог терета у сиријској луци Тартус.

Нема ничег незаконитог у испоруци хране Сирији нити необичног у томе што је брод у међувремену променио правац пловидбе.

Али Разонијево тајновито путовање показује да у сложеном свету трговине житарицама не можете увек бити сигурни где ће појединачни товари на крају завршити.

Presentational grey line
Потпис испод видеа, Русија и Украјина: Шта ће бити са јахтама које су у власништву руских олигарха
Presentational grey line

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]