Украјина и храна: Где Русија шаље украјинско жито

Руске снаге су више пута оптужене за крађу житарица од украјинских фармера у областима које су заузеле, као и других усева попут семена сунцокрета, заједно са ђубривом и пољопривредном опремом.

ББЦ је разговарао са пољопривредницима, анализирао сателитске снимке и пратио податке како би потражио доказе о томе куда иде украдено жито.

Неколико десетина километара од линије фронта, украјински фармер Дмитро каже нам како је посао који је неговао више од 25 година изгубљен за четири месеца руске окупације.

ББЦ је покушао да контактира са више од 200 фармера чија је земља сада на територији коју су заузели Руси.

Дмитро* (није његово право име у циљу личне заштите) био је један од ретких који је био спреман да нас упозна.

„Украли су нам жито. Уништили су нам просторије, уништили нам опрему."

Он каже да руске снаге сада заузимају 80 одсто од десетина хиљада хектара које обрађује и оптужује их за крађу житарица у индустријским размерама.

„Пљачкали су нам канцеларије, чак су извлачили жице из зидова и фотографије наших рођака."

Сигурносне камере на једном од погона компаније снимиле су тренутак када су Руси стигли.

Замаглили смо део околине да бисмо заштитили идентитет власника фарме, али симбол З, који користе руске снаге у Украјини, јасно је видљив на војним возилима.

Касније на снимку, један војник примећује сигурносну камеру и пуца у њу, али промашује.

ББЦ је такође дошао до докумената у којима се наводе фарме на којима ће жито бити пребачено локалним окупационим властима.

Одвојена истрага ББЦ-ја на руском и ББЦ-ја на украјинском показала је да у неким случајевима Руси терају украјинске пољопривреднике да продају жито по ценама знатно нижим од тржишних и потписују документа који доказују да је купљено „легално".

Док се у ранијим извештајима ББЦ руског и украјинског сервиса најчешће говорило о јасној крађи коју су чиниле руске снаге, фармери наводе да је дошло до промене тактике јер Руси схватају да би, ако не плате ништа, будуће жетве могле бити саботиране.

Пољопривредници кажу да морају да прихвате ниске цене јер немају алтернативу и морају да купују гориво и плаћају раднике.

Емили Потл, адвокатица за међународно право, рекла је за ББЦ да би ове радње могле да наруше правила Женевске конвенције и Међународног кривичног суда која регулишу окупационе власти.

Контактирали смо са руским властима да бисмо се распитали о овим наводима, али још нисмо добили одговор.

Међутим, неки званичници у областима под руском контролом отворено су говорили о томе да се украјинско жито узима из области које сада контролишу.

Дмитро каже да су у неколико камиона за жито које су одвезли Руси уграђени ГПС уређаји.

Били смо у могућности да искористимо ове податке да видимо да су отишли на југ у Крим, који је Русија анектирала 2014, а затим и у Русију.

Према ГПС подацима, оба камиона су се зауставила у близини складишта - идентификованог као локација за истовар и складиштење жита - у граду Октјабрски на Криму.

На сателитском снимку од 14. јуна ове године види се колона камиона на путу поред објекта.

Ово нису камиони за које имамо ГПС податке, већ се чини да су то друга теретна возила намењена за транспорт житарица.

Видимо да се складиште налази поред железничке пруге, која би се могла користити за транспорт жита или у Русију или до лука на јужном Криму.

Чини се да на крову складишта такође постоји симбол З - амблем руске инвазије.

Колоне на граници

Постоје и сателитски снимци на две кључне улазне тачке на Крим, у Чонхару и Армјанску, на којима се могу видети колоне возила која би се могла користити за транспорт житарица и других производа.

Слика са улазне тачке Чонхар снимљена 17. јуна приказује ред камиона дуг више од пет километара.

Овај интензитет друмског саобраћаја на Криму је неуобичајен јер Украјина није имала приступ том подручју откако га је припојила Русија 2014. године и извозила је жито и друге производе из других крајева.

Известан ниво саобраћаја би се могао објаснити тиме да су у питању празни камиони који су се враћали са окупираних подручја и достављали залихе руским трупама.

Али очигледно тумачење је да многи камиони превозе жито - или друге производе попут семена сунцокрета - узетих од украјинских фармера.

Сателитски снимци града Џанкоја на Криму показују колону камиона који чекају на путу поред складишта житарица и близу железничке станице.

На сликама се виде теретни возови са вагонима типа који се користе за превоз житарица и других производа на станици поред складишта.

Возови из Џанкоја су повезани са лукама Севастопољ и Керч, где се производи могу пребацити у Русију или у иностранство.

Где се одвози украјинско жито?

„Они прво одвозе жито на анектирани Крим, где га транспортују у Керч или Севастопољ (луке), затим утоварују украјинско жито на руске бродове и одлазе у Керчки мореуз", каже Андриј Клименко, експерт Стратешких студија Института за Црно море у Кијеву.

„Тамо, у Керчком мореузу (између Крима и Русије), пребацују украјинско жито са малих бродова на теретне бродове, где га мешају са житом из Русије или у неким случајевима плове у ову област само да би показали како товаре руско жито".

Он додаје да се роба потом извози са руским сертификатима, уз наводе да је у питању руско жито.

Бродови се тада често крећу ка Сирији или Турској.

Турски министар спољних послова Мевлут Чавушоглу рекао је да су истражене тврдње о слању украјинског жита у Турску и да до сада нису пронађени никакви докази да се то догађа.

„Видели смо да је лука поласка бродова и порекло робе евидентирано као руско", рекао је он.

Неуобичајен обим активности у Севастопољу

Сателитски снимци са терминала за жито Авлита у луци Севастопољ на западу Крима показују висок ниво активности током јуна, са жутим материјалом у складу са бојом житарица који се утоварује на низ бродова.

Прегледали смо слике истог терминала у јуну током протеклих неколико година и чини се да је ова количина активности необично висока.

Неки стручњаци са којима смо разговарали рекли су да се ова активност може објаснити само житом транспортованим из копненог дела Украјине.

„Крим заправо не узгаја много житарица за извоз, то није место где се узгајају ти усеви", каже Марија Богонос, стручњакиња за пољопривредну политику на Кијевској школи економије.

Такође, не би имало географског смисла да Русија користи луке у Севастопољу за извоз сопственог жита.

Али Мајк Ли, стручњак за пољопривреду у Green Square Agro, који је радио и у Украјини и у Русији, каже да би нешто житарица које долази са Крима могло бити део заостатка у прошлогодишњој жетви, који се чува у складишту због рата.

„Крим је под руском контролом, али су и тамо погођени ланци снабдевања."

Бродови који искључују уређаје за праћење

Са Крима, америчке и украјинске власти и извештаји медија навели су девет бродова за које верују да су превозили украдено украјинско жито у иностранство.

Користећи податке Lloyd's List Intelligence (ЛЛИ), ББЦ је пратио ове бродове на путовањима између Крима и лука у Турској и Сирији од априла.

ЛЛИ каже да су бродови користили оно што би поморски стручњаци описали као „обмањујућу" праксу једрења - искључивање уређаја за праћење када уђу у Црно море или се крећу око Керчког мореуза у близини Крима, или касније, када се приближавају сиријској обали.

Када се уређаји за праћење врате на мрежу, показују да бродови плове на југ и многи пријављују мању дубину у води, што сугерише да су преузели терет током периода док праћење није радило.

ББЦ је мапирао путовања три брода: Matros Pozynich и Sormovskiy 48, у власништву две компаније у Русији, као и Finikia, чији је власник сиријска Општа поморска управа.

Покушали смо да контактирамо са власницима регистрованим у Русији и да их питамо о путовањима, али нисмо добили одговор.

Нисмо успели да дођемо до сиријских власника.

Упркос празнинама у историјама уређаја за праћење, сателитски снимци су открили где су се налазили неки од бродова.

Слике сервиса Максар (Maxar) приказују брод Matros Pozynich у Севастопољу на Криму средином маја.

Током овог путовања, допловио је до Керчког мореуза, имао је пет дана замрачење транспондера, а затим се поново појавио стотинама миља јужно у Црном мору.

Касније је снимљен у сиријској луци Латакија, али је систем за праћење био искључен.

Према конвенцији Уједињених нација о безбедности на мору (СОЛАС), бродови морају имати стално укључене уређаје за праћење локације, осим ако то не представља претњу по њихову безбедност - на пример од пиратерије.

Мишел Визе Бокман, уредница сектора тржишта у Лојдсу, сматра да нема оправдања за искључивање трагача у близини Крима или близу сиријске обале.

„Ова пракса очигледно није повезана са ризицима од пиратерије", каже Бокманова.

„Други бродови имају укључене транспондере, па зашто онда они немају?".

Додатна истраживања у Украјини: Хана Втикенвајдер, Сира Тијериј, Ана Хорнус

Додатна истраживања у Лондону: Џош Читам, Џејк Хортон, Данијеле Палумбо, Ерван Риво и Андреј Захаров.

Погледајте видео: Руски војници снимљени како убијају украјинске цивиле

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]