Украјина, Русија и храна: Може ли Украјина да помогне да се прехрани свет упркос рату

Украјински земљорадници имају 20 милиона тона житарица које не могу да допреме на међународно тржиште, а управо треба да започне нова жетва. Шта може да се уради да храна стигне до људи којима је очајнички потребна, док цене вртоглаво скачу широм света?

Почетком фебруара, Надја Стетсиук радовала се уносној години.

Временске прилике биле су добре 2021. године и доживела је рекордне приносе кукуруза, пшенице и сунцокретовог семена на својој малој фарми у централном региону Украјине Черкаси.

Цене на међународном тржишту биле су високе и расле су сваког дана, тако да је она задржала део приноса да би их продала касније.

А онда су напали Руси.

Њен регион још није захваћен најгорим борбама.

Као и 80 одсто обрадивог земљишта у држави, он је и даље под украјинском контролом, али су последице по њену фарму биле далекосежне.

„Откако је почела инвазија, нисмо успели да продамо ништа од житарица. Цена овде је сада половина онога што је била пре рата", каже Стетсиук.

„Можда влада несташица хране у Европи и свету, али овде је дошло до застоја зато што не можемо да отпремимо ову храну."

Украјински министар страних послова Дмитро Кулеба описао је као „уцену" понуду Русије да укине блокаду украјинских лука на Црном мору, у замену за попуштање санкција.

Погледајте видео: Рестрикције, инфлација и насиље - шта је довело до кризе у Шри Ланки

Украјина је много већи извозник хране него што се мисли, доприносећи трговини сунцокретовог уља на светском тржишту са 42 одсто, кукуруза са 16 одсто и пшенице са девет одсто.

Неке земље умногоме зависе од ње.

Либан увози 80 одсто пшенице из Украјине, а Индија 76 одсто сунцокретовог уља.

Светски програм за храну УН-а (WFP), који прехрањује људе на ивици гладовања у земљама као што су Етиопија, Јемен и Авганистан, набавља 40 одсто пшенице за програм из ове земље.

Чак и пре рата, светско снабдевање храном било је неизвесно.

Суша је утицала на приносе пшенице и биљног уља у Канади прошле године, и на проносе кукуруза и соје у Јужној Америци.

И корона вирус је имао велики утицај.

У Индонезији и Малезији несташице радне снаге довеле су до мање жетве палминог уља, што је подигло цену биљног уља широм света.

Почетком ове године, цена многих основних намирница у свету достизале су рекордне вредности.

Многи су се надали да ће приноси из Украјине помоћи да се надокнади глобална несташица.

Али руска инвазија је то спречила.

Украјинско министарство пољопривреде каже да је у земљи сада остало заглављено 20 милиона тона житарица.

Пре рата, 90 одсто украјинског извоза путовало је преко дубоких лука на Црном мору, које могу да напуне танкере довољно велике да путује на велике удаљености - до Кине или Индије - а и даље да остваре добит.

Али све су оне сада затворене.

Русија је заузела највећи део украјинске обале и блокирала остатак својом флотом од најмање 20 бродова, међу којима и четири подморнице.

Шеф ВФП-а Дејвид Бисли позвао је међународну заједницу да организује конвој који ће пробити ову блокаду.

„Без сагласности Русије, у војном смислу јако много тога може да пође по злу", каже Џонатан Бентам, аналитичар поморске одбране при Међународном институту за стратешке студије.

Конвој би захтевао значајне ваздушне, копнене и морске снаге, каже он, а оне би биле политички компликоване.

„У идеалном смислу, да се не би дизале непотребне напетости, затражили бисте од земаља на Црном мору, као што су Румунија и Бугарска, да то ураде.

„Али оне највероватније немају тај капацитет. Онда бисте морали да размислите о довођење чланица НАТО које се налазе изван Црног мора."

То би довело Турску, која контролише мореузе у Црно море, у тежак положај.

Она је већ саопштила да ће ограничити уласке ратним бродовима.

Понуда Русије да отвори коридор на Црном мору за испоруке хране, у замену за попуштање санкција, уследила је док је Европска унија у среду разматрала нов пакет санкција и није показивала знаке промене курса.

Чак и да се рат сутра оконча, могло би да потраје месецима или годинама док се Црно море не учини безбедним, каже Бентам, јер је Украјина бранила своју обалу минама и стратешки потопљеним бродовима.

За сада храна може да се изнесе из Украјине само копненим путем или баржама преко Дунава.

Прошле недеље је ЕУ најавила планове да помогне улагањем милијарди евра у инфраструктуру.

Али сусед Надје Стетсиук Кис Хуизинга, који је власник 15.000 хектара земље коју и сам обрађује, каже да она не чини довољно.

Он је покушао да превезе робу од почетка рата и био затрпан брдом папирологије коју захтева ЕУ, што је, каже он, створило редове на граници дуге и до 25 километара.

„То су само папири, није да они узимају узорке кукуруза. Само морате да имате папир", каже он.

Погледајте видео: Шта је инфлација и зашто цене расту

Осамнаестог маја, два дана после поменуте најаве ЕУ, царинске власти тражиле су од његових возача два формулара које они никад нису видели раније.

„Граница не постаје лакша, напротив, постаје све више бирократска", каже он.

У протекле три недеље, Хуизинга је извезао 150 тона житарица.

Исту количину могао би да извезе кроз луку у Одеси за неколико сати.

„Отворите границе", Хузинга преклиње ЕУ, „само пропустите робу да прође."

Главна рута из земље сада је железницом.

Али украјински железнички систем шири је од оног у ЕУ, што значи да товар мора да се пребацује у нове вагоне на граници.

Просечно време чекања је 16 дана, али може да потраје и 30.

Иако се глобални разговор поводом несташице хране углавном води о пшеници, највећи део житарица које тренутно напуштају Украјина је кукуруз.

А то је из два разлога, према речима Елене Неробе, украјинске стручњакиње за житарице у посредништву Максигрејн.

Она сматра да су украјински земљорадници неспремни да продају пшеницу зато што их прогони сећање на Холодомор, глад коју је створио Стаљин 1932. године и у којој су умрли милиони Украјинаца.

Кукуруз се, с друге стране, не једе толико масовно у Украјини.

Други фактор, каже она, јесте потражња. Европа не купује много украјинске пшенице, зато што је има довољно из властитих извора.

А тешко је пребацити ту пшеницу даље од ЕУ, јер луке у Пољској и Румунији нису опремљене за извоз велике количине житарица.

„У јулу ће ЕУ бити заузета извозом властите летине и имаће још мање капацитета да се бави украјинском храном", каже Нероба.

Време за решавање овог проблема убрзано истиче.

Складишни капацитети су пуни, а летња жетва пшенице, јечма и уљане репице удаљена је свега неколико недеља.

Стетсиук још увек има око 40 одсто прошлогодишњих приноса похрањених на својој фарми и мало места за приносе из нове сезоне.

„Не желимо да их бацимо. Знамо колико су важни за Запад, за Африку, за Азију", каже она.

„То су плодови нашег рада и људима су они потребни."

Ако не буде могла да прода своје залихе, неће моћи да приушти сетву ове јесени.

Она се нада да ће међународна заједнице моћи да финансира украјинске земљорадника да похране житарице и да их поново засеју.

Ако то не учине, каже она, несташица житарица следеће године биће још гора.

Многи усеви пшенице тренутно су у посебно лошем стању.

У Централној Европи, САД, Индији, Пакистану и Северној Африци, сушно време значи да ће приноси бити ниски.

У Украјини, са друге стране, временске прилике за пшеницу биле су добре.

Стетсиук је покренула фарму са покојним мужем пре 30 година, док је Украјина израњала из пепела СССР-а.

Они су били први у њиховом региону који су купили обрадиво земљиште и постали поносна земљорадничка породица у том процесу. Њене две ћерке и син такође учествују.

„Ми желимо да наставимо то да радимо. Желимо да помогнемо, да обезбеђујемо храну људима."

За свега неколико месеци, каже она, Русија их је вратила уназад за најмање 20 година.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]