Русија и Украјина: За које ратне злочине је оптужена руска војска
Аутор фотографије, Reuters
Украјински председник Владимир Зеленски, тврди да су руске трупе могле да почине више од 44 ратних злочина у Херсону пре него што су напустиле град.
Украјина тврди да су руске снаге од фебруара починиле најмање 34.000 наводних ратних злочина.
Шта је ратни злочин?
„Чак и рат има правила", како то каже Међународни комитет Црвеног крста.
Она су садржана у споразумима под заједничким називом Женевске конвенције и у низу других међународних закона и споразума.
Војне снаге не смеју намерно да нападају цивиле, као ни инфраструктуру неопходну за њихово преживљавање.
Нека оружја су забрањена због неселективне или стравичне патње које изазивају, као што су противпешадијске мине и хемијска или биолошка оружја.
Болеснима и рањенима мора да се укаже помоћ, као и рањеним војницима, који као ратни заробљеници имају загарантована права.
Тешка кривична дела као што су убиство, силовање или масовни прогон групе познати су као „злочини против човечности" или у неким случајевима као „геноцид".
Погледајте видео: Шта је ратни злочин
Шта Украјина тврди да се десило у Херсону?
Председник Украјине Владимир Зеленски каже да су истражитељи у Херсонској области, на југу земље, већ забележили више од 400 ратних злочина које су починиле руске снаге током њихове окупације.
„Пронађена су тела мртвих цивила и војника", рекао је он у телевизијском обраћању.
„Руска војска је за собом оставила оно исто дивљаштво које је чинила у другим областима земље у коју је ушла."
Становници у деловима Херсонске области, које је Русија заузела у првим данима рата, причају новинарима о убиствима и отмицама цивила које су починили руски војници, али ББЦ није успео независно да потврди такве извештаје.
Русија негира да су њене трупе намерно гађале цивиле или починиле зверства у окупираним областима.
Које друге ратне злочине је наводно починила Русија у Украјини?
Украјински државни тужилац Андреј Костин рекао је у септембру да је његова канцеларија документовала 34.000 потенцијалних ратних злочина почињених од руских снага и да гради случај за геноцид.
У неколико делова Украјине које су претходно окупирале руске трупе пронађене су масовне гробнице, међу којима и неке у којима су била тела цивила на којим се виде знаци тортуре.
- У априлу је пронађено више од 400 тела цивила у Бучи, месту на ободу Кијева.
- У септембру је у Изјуму, у Харковској области, у масовној гробници пронађено 450 тела - углавном цивила.
- У марту су руске снаге извршиле ваздушни напад на позориште у Маријупољу које се користило као склониште за децу.
- Болница у Маријупољу је такође била погођена у марту.
Аутор фотографије, Reuters
Како се могу кривично гонити ратни злочини?
Украјински судови су већ кривично гонили једног руског војника.
Двадесетједногодишњи руски тенковски командант Вадим Шишмарин осуђен је на доживотну затворску казну зато што је пуцао у ненаоружаног цивила шездесетдвогогодишњег Александра Шелипова, у североисточном селу Чупакивка, неколико дана од почетка инвазије.
Може се, међутим, испоставити да је лакше за ратне злочине кривично гонити појединачне војнике него војне команданте или високо позициониране политичаре.
Аутор фотографије, Reuters
Хју Вилијамсон из Хјуман рајтс воча каже да је утврђивање „ланца команде" веома важно за било каква будућа суђења, између осталог да ли је неки лидер одобрио зверство или зажмурио на њега.
Међународни кривични суд (ИЦЦ) истражује ратне злочине и злочине против човечности у Украјини, који датирају чак из 2013. године, пре него што је Русија анектирала Крим од Украјине.
Његов главни тужилац британски правник Карим Кан каже да постоји ваљана основа за сумњу да су у Украјини почињени ратни злочини.
Међутим, овај суд нема овлашћење да хапси осумњичене, а Русија није потписница споразума на основу ког је основан суд - тако да је мало вероватно да ће изручивати осумњичене.
Међународни кривични суд углавном преузима кривична гоњења за ратне злочине у земљама у којима је судски систем сувише слаб да сам води те случајеве.
До сада су, међутим, украјински судови успевали сами да покрећу властите случајеве.
До краја августа њен државни тужилац подигао је оптужнице против 135 осумњичених за ратне злочине.
Аутор фотографије, Getty Images
Овај суд може да покрене случај против политичких лидера због „вођења агресивног рата".
То покрива и неосновану инвазију или сукоб који није покренут из самоодбране.
Међутим, професор Филип Сендс, стручњак за међународно право са Универзитетског колеџа у Лондону, каже да ИЦЦ не може кривично да гони за то руске лидере, између осталих и председника Владимир Путина, зато што Русија није потписница споразума о оснивању суда.
У теорији, Савет безбедности Уједињених нација може да тражи од ИЦЦ-а да истражи ова кривична дела, али би Русија на то могла да стави вето.
Професор Сендс каже да би светски лидери требало да оснују једнократни трибунал за кривично гоњење злочина агресије у Украјини.
Погледајте видео: Сведочењa о бруталностима руске војске у ослобођеним регионима Украјине
Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]
