Русија и Украјина: Ко не подлеже обавези о делимичној мобилизацији и шта кажу Руси који су дошли у Србију

Аутор фотографије, Getty Images
Одлука руског председника Русије да прогласи делимичну мобилизацију изазвала је серију протеста широм земље, а неки су одлучили да избегну позиве за регрутацију и одлазак на ратиште у Украјини.
Владимир Путин најавио је средином ове недеље делимичну војну мобилизацију, прву од Другог светског рата, у којој би 300.000 људи могло да буде позвано да учествује у рату у Украјини.
Према тврдњама Министарства одбране Русије, већ првог дана мобилизације у војним одсецима добровољно се пријавило око 10.000 људи.
Међутим, има и оних који напуштају Русију, не желећи да учествују у рату.
Поједини су стигли у Београд - прочитајте шта су рекли за ББЦ.
Било је и антиратних протеста у више од 30 руских градова, а невладине организације за људска права тврде да је ухапшено више од 1.400 људи.
Мобилизација је прва од Другог светског рата и уследила је што је Украјина овог месеца постигла успех у брзој контраофанзиви на североистоку земље.
Украјинске снаге су поново заузеле кључне градове и села у области Харкова, на североистоку, и оствариле су известан напредак у јужној области Херсон.
Петина украјинске територије, међутим, и даље је под руском контролом.
Путин је рекао да је делимична мобилизација неопходна да би се обезбедио руски територијални интегритет и „заштитио народ у ослобођеним областима" у Украјини.
Најава се, према тврдњама руских власти, односи на 300.000 војних резервиста.
Они чине делић од око 25 милиона руских резервиста - људи који су одслужили војни рок који је у Русији обавезан.
Западне земље су осудиле најновији Путинов потез.
Ко не подлеже мобилизацији?
Руско министарство одбране у петак је објавило да ће запослени у ИТ сектору, банкари и новинари из државних медија избећи ће делимичну мобилизацију.
Објављујући изузећа у петак, руско министарство одбране је саопштило да послодавци морају да саставе листу радника који испуњавају критеријуме и да је предају својим канцеларијама.
Али прихватила је да неки сектори морају бити искључени како би се „осигурало да рад специфичних високотехнолошких индустрија, као и да руски финансијски систем" не буде погођен првом војном мобилизацијом земље од Другог светског рата.
Неки коментатори су приметили да је текст декрета о мобилизацији остао нејасан - што би потенцијално омогућило да се он прошири ако је потребно.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је у петак да је један део Путиновог указа остао поверљив јер се односи на укупан број Руса који би могли бити регрутовани, а за који је навео да не може да буде открити.
Позивајући се на неименовани извор из владе, независни лист Новаја газета објавио је да тај одељак дозвољава позив до милион људи, а не 300.000.
Чеченски лидер Кадиров: Мобилизације у Чеченији неће бити
Рамзан Кадиров каже да се делимична мобилизација неће односити на Чеченију, пошто је регион „премашио план регрутације за 254 одсто".
Чеченски лидер није објаснио на чему заснива овај проценат, међутим, према његовим речима, такви показатељи су постигнути јер смо „од почетка радили, показали патриотизам и љубав према држави".
Кадиров је обећао да становници региона неће добити ниједан позив, али је додао да ако Чечени себе сматрају мушкарцима и муслиманима, онда „свима треба да кључа крв од жеље да се одупру злу".
„Поручујем становништву Чеченије, посебно нашим вољеним и поштованим мајкама, да остану мирни", нагласио је.
Један од фактора који је утицао на одлуку Кадирова могла би да буде припрема митинга мајки против мобилизације, кажу стручњаци.
Чеченски корисници друштвених мрежа почели су 20. септембра да деле аудио поруке у којима жене на чеченском језику позивају на протест на тргу испред џамије Срце Чеченије у Грозном, „како не би дозволили уништавање наших синова".
Кадиров је 21. септембра рекао да је 10-15 жена изашло на протест у Грозном.
Према његовим речима, већина њих је изашла због новца, добивши „пени од европских организација".
Кадиров је додао да, пошто „њихови мушкарци нису у стању да се брину о својим женама", ови мушкарци треба да буду послати на фронт.
Руси долазе и у Београд
Неки војно способни мушкарци из Русије одлучили су да оду из земље и тако избегну позив за мобилизацију.
Међу њима је и Кирил из Санкт Петербурга који је у петак ујутро допутовао у Београд.
„Био сам у паници када је објављена мобилизација, схватио сам да морам нешто да предузмем", каже двадесетосмогодишњи Кирил из Москве за ББЦ на српском.
Иако је у петак Министарство одбране Русије сврстало и ИТ-јевце међу оне који неће бити позивани, Сергеј из Москве није желео ништа да препушта случају.
И он је међу онима који су у петак у раним јутарњим часовима допутовали на београдски аеродром.
„Карту сам купио синоћ, сасвим случајно, a мислим да је долазак у Србију директним летом раван чуду", каже двадесетосмогодишњи ИТ стручњак за ББЦ на српском.

Погледајте видео са београдског аеродрома:

Неки други су одлучили да оду у земље које се граниче са Русијом, а многима је први избор била Грузија једна од ретких суседних земаља у коју Руси могу да уђу без визе.
На једном граничном прелазу Русије и Грузије формиране су дугачке колоне возила.
Граничари у суседној Финској, која са Русијом дели границу од 1.300 километара, али тражи визе руским држављанима, рекли су за ББЦ да су на разним прелазима формиране дуге колоне.
Кремљ каже да су извештаји о броју војно способних мушкараца који наводно покушавају да напусте земљу преувеличани.
Погледајте снимак са руско-грузијске границе:
„Поломићу руку, ногу само да избегнем позив", „Сакрићу се у подрум"
Пошто је Путин објавио делимичну мобилизацију, део Руса покушао је да смисле начин како да не учествују у рату.
Међутим, делује да је за већину одлазак у рат - неизбежан, иако и они који су служили у војсци нису спремни за мобилизацију.
Зато велики број оних који су и били у војсци покушава да пронађе познанике и рођаке - лекаре који би им написали лекарску поштеду.
Нешто слично покушавају и пријатељи Вјачеслава из Москве.
Његов зет је већ у уторак ујутру добио позив: нису успели да му предају документ, јер на адреси становања живи само његова мајка.
Зет, падобранац без војног искуства, затворио се и ни са ким не разговара.
„Он није информатичар, већ аутомеханичар и има двоје деце - један има годину дана, а други три, а није јасно шта се од њих очекује да раде", прича овај Московљанин.
Мушкарац из Каљинграда спреман је да уради било шта како би избегао мобилизацију.
„Поломићу руку, ногу. Отићи ћу у затвор, урадићу све само да избегнем позив", рекао је за ББЦ.
Михаило живи у трансуралској области.
„У мом малом граду су већ послали судске позиве, али ја нисам овде пријављен. Сакрићу се у подрум - паника и анксиозност су свуда", каже овај 25-годишњак.
Када је Русија напала Украјину, отишао је у Грузију. Вратио се на кратко у Русију послом и требало је да оде у Тбилси, главни град Грузије.
„Али сада не желим, то је мој избор. Ако видите нуклеарну печурку, загрлите најмилије - као у последњој сцени Не гледај горе.
„Управо сам добио омиљени посао, а не могу да радим и не разумем зашто.
„Успео је 21. септембра да поруши и оне рушевине које је већ порушио 24. фебруара - живим један дан и пљујем на све", поручује овај младић.
'Као у неком научно-фантастичном филму'
У среду, 21. септембра, у пословном центру Таврически у Санкт Петербургу преко пута резиденције гувернера у Смољном и руске банке сви су гледали обраћање руског председника.
„Путин је био на екрану у улазном холу, на мониторима свих компјутера у канцеларијама и код чувара, његов глас допирао је са телефонских звучника - језиво, да будем искрен", рекао је 28-годишњи Дмитриј за ББЦ.
Пошто је Путин објавио делимичну мобилизацију, у канцеларији нико није могао да ради.
Дмитриј се није вратио на посао после ручка, а подигао је и нешто новца у Лиговској улици.
Не плаши се да ће му стићи позив за мобилизацију, јер се преселио у нови стан, у пролеће, пошто га је полиција претходно посетила због учествовања у недозвољеним догађајима.
„Размишљам да ли да купим карту за први следећи лет и потрошим сву уштеђевину и тако напустим све уколико се протести наставе.
„Иако све делује суморно, имам осећај да ће Путин бити поражен", прича Дмитриј.
Док је Дмитриј био у банци, у Москви су родитељи 26-годишњака Сергеја (име је промењено из безбедносних разлога) смислили су шта да раде са позивом који је синоћ уручен њиховом сину.
Дипломирани студент и наставник на једном од главних техничких универзитета у земљи чекао је курира са намирницама у уторак увече.
Чуо је звоно, отворио врата, али је уместо достављача угледао двојицу мушкараца у цивилу.
Уручили су му позив из војног одсека.
„Уручили су га, без објашњења, оно што им је било важно јесте да се потпише", кажу родитељи за ББЦ.
У документу се позива специјалиста за хидродинамику да се 22. септембра јави одељењу за планирање, распоређивање, припрему.
Двадесетшестогодишњи наставник, као студент, студирао је на војном одсеку, и програм обуке за резервног официра противваздушне и противракетне одбране.
ББЦ имао је увид у копију овог документа.
„По завршетку студија био је војник у резерви, без искуства", забринуто је рекао ББЦ-ју његов очух.
Додао је да не знају шта им је чинити, јер раније није било казни или их је било минимално уколико се неко не појави по позиву.
Како је Кривични закон промењен, сада је то, како каже, немогуће,
Неколико сати после разговора са новинарима, у среду увече, 21. септембра он сам, запослен у државној компанији за производњу нафте, добио је поруку кадровске службе.
Протести и хапшења

Аутор фотографије, AFP
У дану када је Путин објавио делимичну мобилизацију, на улице десетине руских градова изашли су демонстранти, незадовољни због те одлуке, као и уопште због инвазије на Русију, коју Кремљ назива „специјалном војном операцијом".
Излазак на антиратне демонстрације у Русији је ризичан потез јер власти прете вишегодишњим казнама затвора.
Полиција је у многим градовима насилно прекидала демонстрације, а према тврдњама невладиних организација за људска права, на протестима је до сада ухапшено више од 1.400 људи.
Према подацима ОВД-Инфо, организације коју су руске власти означиле за „страног агента", највише приведених било је у Москви и у Санкт Петербургу.

Аутор фотографије, Reuters

Аутор фотографије, Reuters
Исти извор тврди и да су појединим приведеним демонстрантима уручени војни позиви.
У овом чланку се појављује садржај X. Молимо вас да дате дозволу пре него што се садржај учита, пошто може да користи колачиће и друге технологије. Можда бисте желели да прочитате X политику колачића и политику приватности пре него што дате пристанак. Да бисте видели овај садржај, одаберите "Прихватите и наставите”.
End of X post
Некима од приведених који су одбили да потпишу да су примили позив за војску, запрећено је кривичним пријавама, тврди ОВД-Инфо.
Супруга Московљанина приведеног на митингу рекла је уа Медијазону да је њеном мужу уручен позив у полицијској станици у округу Соколина Гора:
„Мој муж је приведен, одвели су га у полицијску управу на Соколиној гори и тамо му дали позив да се сутра јави војној комисију. Он га је потписао. Командант станице му је лично уручио позив.
„Снимили су како су му уручили позив и рекао је да не може да одбије да га прихвати, јер је држављанин Руске Федерације".
Протест и у Београду
И у центру Београда у среду увече одржан је антиратни протест неколико стотина људи међу којима су били и руски држављани.
На скупу је била и Јевгенија Грињенко из Бријанска у Русији.
„Моја породица је у Русији живела близу границе са Украјином, а муж је војни обвезник.
„У страху од мобилизације, ми смо још у марту одлучили да одемо из наше земље. Волимо нашу отаџбину, али смо категорички против одлука које тренутно доноси руско руководство", рекла је она за ББЦ.

Дмитриј из Москве, 42-годишњи ИТ-јевац, рекао је да је дошао на протест како би исказао противљење са потезима руководства Русије.
„Када сам се јутрос пробудио, схватио сам да сам и ја могао да добијем војни позив. То је био један од мотива да у марту напустим Русију, моја супруга се бринула да могу да ме мобилишу.
„Ово што се јутрос десило је други највећи ударац после објаве рата Украјини. Зато сам вечерас дошао да кажем да сам против", рекао је он за ББЦ.

Међу окупљенима је било и српских држављана.
„Дошли смо из солидарности са руским грађанима који протестују у Русији.
„Ако они имају храбрости да изађу и успротиве се мобилизацији поред свих притисака и опасности да буду ухапшени и пребијени, ово је најмање што ми можемо да урадимо", рекао је Београђанин Александар Кокотовић за ББЦ.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]















