Корона вирус: Обавезна вакцинација - три разлога за и против

Скоро две године откако су кинески лекари први пут запазили мистериозне нове случајеве упале плућа, Ковид-19 је још с нама.

На све то, појавила се и нова варијанта описана као до сада потенцијално најопаснија.

Да ли би обавезна вакцинација могла да буде спас?

Вакцинација против ковида већ је услов за учествовање у јавном животу у многим деловима света.

Ако сте француски лекар, новозеландски наставник или канадски службеник владе, без вакцине не можете на посао.

Индонезија може да ускрати повластице људима који одбију да се вакцинишу.

Грчка је прогласила вакцине обавезним за све старије од шездесет година.

Аустрија је спремна да оде још даље, планирајући да уведе обавезну вакцину за све у фебруару.

То не значи да ће Аустријанци бити на силу вакцинисани.

Биће изузећа - из здравствених или верских разлога.

Али већину преосталог невакцинисаног становноштва чекају новчане казне за то што се нису вакцинисали.

Уз Немачку која планира сличан потез, то није расправа која ће ускоро нестати.

Разговарао сам са стручњацима за јавно здравље и другим стручњацима да бих разлучио шта све ту виси о концу.

ЗА: Вакцине спасавају животе

Постоји веома прост аргумент у корист обавезне вакцинације против Ковида-19.

Кад се вакцинишете, смањујете ризик од тешке болести.

Мање тешка болест значи мање смрти и мање притисака на болнице.

Историјски гледано, кампање за имунизацију остваривале су велики успех, искоренивши болести као што су велике богиње или драстично смањивши степен смртности код неких других.

„Имамо стварно добре примере који показују директну каузалну везу између захтева, постизања веома високе стопе вакцинисаности и заштите не само појединаца већ и читавих заједница", каже Џејсон Шворц, ванредни професор историје медицине на Универзитету Јејл.

„Вакцине функционишу, оне апсолутно функционишу, имамо огроман корпус доказа који то потврђују."

Обавезне вакцинације мекше од оне коју је предложила Аустрија постизале су циљ подизања нивоа вакцинисаности.

Француски pass sanitaire, који се тражи за улазак у ресторане и друга јавна места, сматра се заслужним за повећање стопе вакцинисаности до тог нивоа да се влада сада нада да ће успети да избегне обавезну вакцинацију.

ПРОТИВ: Биће отпора

У јулу су у Лондону демонстранти против закључавања изашли на улице да би демонстрирали против закључавања које је укинуто свега неколико сати раније.

Поента је да ће, шта год да влада уради, наићи на отпор.

Ограничења због ковида посебно су довела до протеста широм света, а обавезна вакцинација корак је још даље од, рецимо, обавезног ношења маски.

„Кад су у питању вакцине, људи размишљају веома другачије", каже Вагиш Џаин, лекар јавног здравља са Института за глобално здравље Универзитетског колеџа у Лондону.

„Све што им се убризга у њихово тело, неће се доживљавати исто, чак и ако академици и други мисле да је то у теорији једна врста ограничења, људи имају неку врсту емотивне реакције."

Иако ће увек бити оних који никад неће бити убеђени да се вакцинишу, могуће је бити скептичан у вези са вакцинацијом а не бити антивакцинаш.

Једна аустријска студија успела је у популацији од 9 милиона становника да раздвоји 14,5 одсто оних који нису спремни да се вакцинишу од 9 одсто оних који напросто само оклевају.

Владе морају да одважу да ли је корист већа од незадовољства које ће уследити.

Али као што тврди Кетлин Пауел, професорка права са Универзитета у Кејп Тауну, то је и правно питање.

„Право на телесни интегритет као особе која не жели да се вакцинише, која жели сама да донесе одлуку како ће се лечити, у директном је сукобу са правима других да се не заразе потенцијално смртоносном болешћу", каже она.

ЗА: Исцрпли смо све друге опције…

Ковид је ту са нама већ неко време, али су исто тако и вакцине.

У Европи макар, иницијатива за обавезне вакцине одражава незадовољство што после више месеци вакцинације и широко распрострањене доступности вакцина и даље постоје огромни делови невакцинисаног становништва.

Огромна је разлика у стопама вакцинисаности широм континента од запада ка истоку.

Шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен рекла је да је сада право време да се размисли о обавезној вакцинацији, иако је истакла да би о томе одлуку требало да доносе појединачне владе.

„Имамо вакцине, вакцине које спасавају животе, али се оне не користе адекватно свуда", рекла је она.

ПРОТИВ: …или можда још нисмо

Иако постоји јак здравствени аргумент у корист обавезне вакцинације, то није једини начин да се подигне стопа вакцинисаности.

„Оно што је упадало у очи у прошлости јесте како се политичарима допадала идеја обавезне вакцинације зато што се чини да она пружа брзо решење проблема", каже Саманта Вандерслот, истраживачица друштвених наука из Оксфордске групе за вакцине.

„Не бих волела да влада запостави друге ствари које мора да се уради како би била сигурна да људи заиста имају приступ вакцинама."

У Аустрији вакцинација неће постати обавезна пре фебруара, а она се још увек у међувремену служи неким другим средствима.

„Они који се плаше, који немају поверења, чија је процена ризика ниска - њих је важно саслушати и озбиљно схватити њихову забринутост", рекла је за национални медиј ОРФ Барбара Јуен, психолошкиња здравља са Универзитета у Инзбруку.

У Јужној Африци је вакцинисано 24 одсто становништвае, мање од половине европског просека, али то је значајно више од просека од седам одсто забележеног широм афричког континента.

Нема несташице инјекција, а за лош одзив делимично се криве дезинформације.

Влада је тестирала идеју проглашавања вакцина обавезним у неким околностима, али број датих вакцина рапидно је порастао после открића омикрон соја.

Нису само владе те које могу да дају подстрек.

ЗА: Крај циклуса закључавања

Обавезна вакцинација није једини облик обавезних мера.

Већина влада увела је неку врсту мера ограничења, од ковид пропусница до забране путовања, али то има своју цену.

Уз спасене животе, обавезна вакцина за све могла би да значи и крај свих закључавања.

Стручњаци одговарају на ваша питања у вези са омикрон сојем

„Није ствар само у мењању ваше слободе… ту је и штета по економију и штета по ментално здравље, штета по физичко здравље", каже Алберто Ђубилини, виши научни сарадник из оксфордског Центра за практичну етику Уехиро.

Он предност даје обавезној вакцинацији за најугроженије од корона вируса.

„Нема разлога да се људима намећу огромни, огромни трошкови закључавања кад на располагању имате другу меру."

ПРОТИВ: Може се показати контрапродуктивним

Неки се брину за дугорочније последице, као што су да ли успешан програм може да изазове неповерење у будуће кампање.

„Обавезне мере током кризе биће контрапродуктивне", каже за Ал Џазиру Дики Будиман, епидемиолог који саветује СЗО по питању опоравка од пандемије.

„Кад људи имају оно што називамо теоријама завере или међу њима влада неповерење или неразумевање, такве шеме само ће учврстити њихова уверења."

Вандерслот истиче политичку климу: „Били смо сведоци, нарочито у Европи, како странке искоришћавају противљење вакцинама, знајући да би то могао да буде начин да дођу до гласова одређених делова становништва", каже она.

„Могли бисмо да дочекамо да више странака, и то обично на десници, почне да шаље ту врсту поруке у политичким кампањама и говори како жели да уклони мере обавезне вакцинације.

„То је оправдана бојазан и кад се то једном деси, ми више нећемо моћи да користимо ту опцију као меру политике."

Можда ће вас занимати и овај видео: Шта кажу противници вакцинације против ковида

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]