Корона вирус и вакцинација: Каква је будућност вакцина против ковида-19?

Како су почеле да пристижу вести да вакцина против ковида-19 на којој су радили Фајзер и Бионтек само што није почела да се даје широм света, Тод Зион није могао а да помало не клоне духом.

Био је новембар 2020. године и први пут је у вестима могла да се назре нада у борби против ковида-19.

Не само Фајзер-Бионтек, већ и Модерна, а потом и Оксфорд-Астразенека, представили су резултате треће фазе својих клиничких испитивања са ефикасношћу која је далеко надмашивала очекивања најоптимистичнијих научника.

Уследио је налет политичких договора и вакциналне дипломатије, док су светски лидери покушавали да буду први који ће се докопати нових инјекција.

Иако је Зион, предузетник и извршни директор малог стартапа по имену Акстон биосајенсиз, лично осетио олакшање што се плима у борби против глобалне пандемије преокренула, он се суочавао с незавидним задатком убеђивања својих запослених да њихов напорни рад није био узалудан.

Девет месеци раније, Акстон биосајенсиз се укључио у глобалну трку за вакцинама као један од више од 40 тимова који су желели да израде прву светску вакцину против ковида-19.

Сада, као и десетине других, били су убедљиво поражени пуком брзином и ефикасношћу технологије њихових ривала, који су комплетирали клиничка испитивања док се на њиховом производу још увелико радило.

Али Зион је веровао да је трка далеко од завршене.

„Те вакцине су представљале огромну помоћ, али ако сте иноватор, онда знате да производи који стигну први обично имају много проблема који нису одрживи", каже он.

„Из тог разлога остао сам и даље мотивисан. Али био је поприличан изазов за малу компанију да настави да ради на нашој вакцини док већина света мисли да је проблем решен."

Дванаест месеци касније, Акстон биосајенсиз једна је од многих компанија које желе да у наредних годину и по донесу другу генерацију вакцина против ковида-19.

Изазови су бројни - тренутно влада велика несташица многих виталних сировина за прављење вакцина, док више од две године после избијања пандемије компаније морају да убеде регулаторе да и даље постоји потреба за новим производима.

Али они долазе са широким дијапазоном новина и иновација.

Од француске биотехнолошке компаније Валнева, чија вакцина садржи катализатор - вакциналним речником хемикалију која може да се дода у дозу како би се појачала имуна реакција - са циљем да се изазове јача имуна реакција старијих особа, до калифорнијског Ваксарта, који прави вакцину у пилули а која би могла да реши проблеме страха од игала, свака вакцина друге генерације има специфичну циљну групу на тржишту.

Уз то, појављивање нових мутираних верзија вируса ковид-19 у протеклој години, као што су делта и сада омикрон варијанта, створило је потенцијалну потребу за различитим технологијама које би могле да обезбеде јачу и ширу имуну реакцију.

„Имамо неке податке који говоре да реакција вашег имуног система на природну инфекцију, баш као и на вакцинацију, током времена јењава", каже Ендрју Устијановски, клинички шеф програма за Истраживање вакцина против ковида британског Националног института за истраживање здравља.

„Можемо да видимо да реакција антитела и, до одређене мере, реакција Т-ћелија, временом опада. И зато је једна од нада за другу генерацију вакцина да ће оне моћи да нам пруже заштиту на дуже периоде од првих вакцина."

Строги захтев чувања на хладном за многе од прве генерације вакцина такође је представљао велик проблем приликом стизања до најсиромашнијих заједница на свету. Тренутно је, на пример, до краја вакцинисано свега 28 одсто становништва Индије.

Акстон биосајенсиз недавно је добио одобрење да спроведе 2. и 3. фазу клиничких испитивања - други стадијум тестирања на људима, да би се видело колико је вакцина безбедна и ефикасна - у Индији током наредне године.

Жеља је да природа његове вакцине - која може да се чува на собној температури најмање шест месеци - помогне да се стигне до региона с ограниченом инфраструктуром неопходном за чување и транспорт мање стабилних вакцина.

Као таква, иако можда неће бити нашироко доступна до 2023. године, Зион је уверен да је она и даље бити и те како релевантна у борби против ковида-19.

„Управо смо потписали споразум о дозволи и развоју производње са једном индијском компанијом", каже он.

„На списку имају стотинак земаља у које желе да стигну, углавном у југоисточној Азији, на Блиском истоку и подсахарској Африци. Примарну вакцинацију још увек доживљавамо као могућност у неким од мање намирених региона."

Потреба

Почетком 2020. године, Филип Дубовски је радио за Астразенеку кад је чуо за још једну фармацеутску компанију по имену Новавакс, која је радила на посебно иновативном начину производње вакцине против грипа.

Научници из ове компаније открили су моћан катализатор по имену Матрикс-M, који потиче с унутрашње стране коре чилеанског дрвета коре сапуна, Quillaja saponaria.

У 3. фази испитивања - обично последњој фази првобитног тестирања, која подразумева велик број људи - он не само да је произвео снажнију реакцију антитела него код постојећих вакцина против инфлуенце, већ је омогућио и групну заштиту од више сојева грипа.

Дубовски је био заинтригиран, чак толико да је у јуну 2020. године прешао у Новавакс, као главни медицински службеник, да би радио на вакцини ове компаније против ковида-19.

Она је недавно постала прва из друге генерације вакцина која је стигла на тржиште, прво добивши по хитном поступку одобрење у Индонезији и на Филипинима.

Дубовски је сматрао да је овој технологији - која комбинује катализатор Матрикс-М са традиционалнијом протеинском вакцином - одувек требало више времена да се развије од месенџер РНК (мРНК) и аденовирус метода, који су чинили први талас вакцина против ковида-19.

Међутим, он каже да је благо кашњење на журку можда чак дало неке предности Новаваксу.

Док су клиничка испитивања Новавакса била у току, почеле су да се појављују нове варијанте ковида-19, омогућивши им да докажу да је њихова вакцина и даље ефикасна против широког дијапазона различитих сојева.

За сада подаци показују да је њихова вакцина 93 одсто ефикасна против алфа и бета варијанти, мада још није објављена ефикасност против доминантног делта соја, а још је рано рећи да ли ће бити ефикасна против омикрона.

Дубовски каже да, као и у случају Новаваксове вакцине против грипа, употреба катализатора значи да вакцина стимулише производњу неутралишућих антитела која су већег квалитета.

„Не ради се само о томе колико антитела ћете имати, већ и колико су добра", објашњава Дубовски.

„Имамо податке из раних клиничких студија који показују да је наша вакцина успела да генерише неутралишућа антитела која су веома високог квалитета. То, дакле, нису само антитела која могу да препознају шиљасти протеин, већ и да спрече ширење вируса."

Дубовски се нада да ће њихов нови катализатор помоћи да се спрече тзв. „пробојне инфекције", кад се заразе до краја вакцинисани појединци.

Пробојне инфекције представљају огроман актуелан проблем, нарочито од појављивања делта варијанте, а студије процењују да стопа заражавања вакцинисаних може да варира од 1 на 100 до 1 на 5.000, у зависности од популације.

(Од интервјуа са Дубовским, појавио се изузетно мутирани омикрон сој, за ког рани знаци показују да такође може да доведе до веће стопе заражавања вакцинисаних.)

Генерисање више антитела бољег квалитета један је од главних начина на који се вакцине друге генерације надају да ће успети да се истакну, и као потенцијална бустер доза у САД и Европи, али и као примарна вакцина у многим другим деловима света.

Брајан Ворд, медицински службеник у канадској биотехнолошкој компанији Медикаго, за ББЦ каже да се они припремају да објаве податке из 3. фазе свог клиничког испитивања и планирају да поднесу захтев за регулаторно одобрење њихове вакцине у року од неколико недеља.

Медикаго тврди да могу да произведу много више титара антитела (мера концентрације антитела) од актуелних вакцина.

„мРНК вакцине производе титаре антитела који су негде између два и по и четири пута виши него код некога ко се опоравља од ковида-19", каже Ворд.

„Код Новаваксове и наше вакцине он је 10 до 15 пута виши."

Вакцине које су у закаснелом стадијуму развоја, као што је Ваксарт - који тренутно вакцинише у склопу испитивања 2. фазе - надају се да ће их нуђење нових технологија или нових механизама испоруке и даље чинити комерцијално одрживим.

Ваксартова вакцина, која долази у форми таблете, производи реакције антитела у носу за које се сматра да су боље у спречавању ширења вируса.

Уз то, компанија је сакупила податке из истраживања које је показало да би 32 одсто Американаца радије примило вакцину против ковида-19 ако је понуђена у облику пилуле.

Према часопису Лансет, од јануара 2021. године, 20 одсто одраслих Американаца је доследно говорило да ће бити вакцинисано само ако то буде захтев за одлазак на посао или се неће вакцинисати уопште.

Оснивач Ваксарта Шон Такер верује да би постојање оралне вакцине могло да помогне код овог проблема.

„Кад се све сабере и одузме, много људи се плаши игала", каже он.

Још један кључан начин на који ове вакцине могу да се такмиче са првом генерацијом вакцина је њихова цена, тако што ће бити јефтиније од скупље Фајзерове и Модернине вакцине.

„Желимо да постигнемо од 3 до 5 долара по дози и мислимо да ће то утицати на даљи развој", каже Зион.

„Количина субвенција владе за актуелни распон цена од 25 до 30 долара по дози (за мРНК вакцине) просто неће бити одржива."

Међутим, у оволико конкурентној области, тек остаје да се види да ли ће бити простора за све вакцине друге генерације на којима се још ради.

Ако ништа друго, тржиште за бустер дозе у земљама са високим примањима је изузетно неизвесно.

Научници још увек не знају да ли ће појављивање нових варијанти учинити редовне имунизације против вируса потребом или ће претња током наредних година полако слабити.

„Произвођачи новијих вакцина мораће убедљиво да демонстрирају своју предност у односу на оно што већ имамо", каже Устијановски. „А то није сигурна ствар."

Ризици

Успешна вакцинација против ковида-19 у протеклој години нашироко је хваљена као „неприкосновено" достигнуће.

Израда вакцина је озлоглашено несигурна работа, са две трећине вакцина које се показују као неодговарајуће на клиничком испитивањима, али експерти су упозорили да успех првог таласа вакцина против ковида-19 није гаранција да ће друга генерација успети да се пласира на тржиште.

Једна рана жртва била је немачка компанија КјурВак, чија је мРНК вакцина показала разочаравајуће резултате у 3. фази испитивања у јуну, показавши се само 47 одсто ефикасном у спречавању болести.

Вест је доживљена као поражавајућа јер се очекивало да вакцина - која је користила мање мРНК - буде јефтинија и траје дуже у спремиштима од Фајзер/Бионтекових и Модерниних еквивалената.

КјурВак сада покушава да направи нову вакцину против ковида-19 у партнерству са ГСК-ом, који покушава да гађа више варијанти корона вируса истовремено.

И док је ово показало боље резултате у студијама на животињама и чини се да производи десет пута више антитела од њиховог првог покушаја, Клаус Едвардсен, главни службеник за развој у КјурВаку, за ББЦ каже да је мало вероватно да ће бити у позицији да поднесу захтев за регулаторно одобрење најраније пре краја 2022. године.

Овај пример најбоље илуструје мноштво замки и изазова са којима се суочавају произвођачи друге генерације вакцина.

Многе компаније већ су откриле да је пут до регулаторног одобрење много тежи, са америчком Управом за храну и лекове која је објавила да више неће бити одобравања употребе вакцине по хитном поступку.

Милијарду доза вакцина које су већ дате - сада се 29,92 милиона доза даје сваки дан - такође врши до сада невиђен притисак на ланац снабдевања вакцинама.

Како су произвођачи стаклених бочица и других кључних сировина одлучили да приоритет ставе на вакцине прве генерације, произвођачима друге генерације вакцина тешко је да дођу до онога што им треба.

„Ми смо дефинитивно грађани другог реда кад је у питању ланац снабдевања", каже Зион.

„Бочице, стакло, пластика, све то троше одобрене вакцине. Наручили смо неке филтере, који су већ били на камиону, да би онда били преусмерени од нас до једне од одобрених компанија за вакцине преко владиног едикта. И тако је све време."

За Акстон биосајенсиз и друге нове претенденте на део тржишта, цена комерцијалног неуспеха потенцијално је веома висока.

Пре две године, Новавакс је доживео да клиничка испитивања за вакцину против респираторног синцицијалног вируса неславно пропадну.

Процес их је коштао десетине милиона долара, за последицу је имао отпуштање радника и продају два погона за развој и производњу.

Будућност

До данас се процењује да 47,7 одсто светске популације, укључујући велике делове Јужне Америке, Африке и Азије, тек треба да прими још прву дозу вакцине против корона вируса.

Велика нада за другу генерацију вакцина је да оне могу да представљају велико растерећивање овог проблема, нарочито зато што су невакцинисане популације у још већој опасности од било каквих нових варијанти које би могле да се појаве.

Вилијам Хениџ, епидемиолог са харвардске Школе јавног здравља Чен, покушао је да квантификује утицај делта варијанте на невакцинисане појединце и недавно је обелоданио запањујући статистички податак.

„Проучавао сам стопу смртности широм САД-а и Флорида је имала талас заражавања делта сојем након што су вакцине постале доступне", каже он.

„Више од 30 одсто свих смрти од ковида на Флориди десило се после вакцина, зато што је делта опаснија, а Флорида има много невакцинисаних старијих људи. А то су само САД. Знамо да постоје велики делови света који су невакцинисани."

Једна компанија која се конкретно усредсредила на то да опскрби вакцинама против ковида-19 земље са ниским примањима је Зикам из Лунда која је развила технологију ваздушног сушења постојећих вакцина и њихово претварање у облик у праху који не мора да се чува или транспортује на веома ниским температурама.

Зикам тренутно сарађује са Јансеном - чија је вакцина против ковида-19 прве генерације одобрена у фебруару 2021. године - да би утврдио хоће ли бити могуће направити једну од Јансенових вакцина у облику сувог праха.

У блиској будућности, ово би могло да се искористи за побољшање ситуације са вакцином широм афричког континента.

Зикамов извршни директор Јоран Конрадсон за ББЦ каже да су у току преговори о употреби њихове технологије у Руанди, где је вакцинисано мање од 20 одсто популације.

„Позвани смо у Руанду да видимо шта можемо да урадимо", каже Конрадсон.

„У овом тренутку има много иницијатива у Африци. Имали смо пуно позива од афричког ЦДЦ-а, Афричке развојне банке, афричких произвођача вакцина, постоји стварно много иницијатива."

Чак и ако неке од друге генерације вакцина никад не стигну на тржиште за ковид-19, огромна улагања у истраживање и убрзавање производног процеса могло би да донесе огромне користи по здравље у области других болести.

Ваксарт ради и на прављењу вакцина у облику пилуле за грип и норовирус, док КјурВак и ГСК желе да произведу вакцину која се даје истовремено против корона вируса и инфлуенце.

Калифорнијска биотехнолошка компанија Гритстон недавно је покренула 1. фазу клиничких испитивања у Манчестеру, користећи метод познат као само-појачавајућа рНК (спРНК), новији облик мРНК технологије.

Испрва осмишљена за употребу против канцера, спРНК производи копије саме себе једном кад се нађе у ћелијама тела, што значи да можете да изазовете исту реакцију као мРНК вакцина, али са дозом која је 50 или 100 пута слабија, чинећи вакцину јефтинијом и лакшом за производњу.

Ендрју Ален, председник, извршни директор и суоснивач Гристстона, каже да би технологија ове вакцине, чији је циљ да стимулише отпорније, трајније реакције Т-ћелија против области ковида-19 које су очуване између различитих верзија корона вируса, и стога могу да се нађу у свим вирусима ове породице, могла да се искористи и као помоћ за прављење универзалних вакцина против других вируса као што је грип.

Могла би чак и да помогне да се убрза њен постојећи рад на вакцинама против рака, које користе биопсије и покушавају да предвиде мете за напад имуног система како тумор расте.

Али једно од највећих наслеђа овог новог обиља истраживања вакцина могло би да буде много боља припремљеност света на будуће епидемије корона вируса, нешто што многи научници верују је неизбежно на основу трендова из последње две деценије.

„Имали смо три епидемије корона вируса у последњих 20 година", каже Ален.

„Имали смо САРС 2002, МЕРС 2012. године, а потом ковид-19. Мислим да сви можемо да се сложимо да ће доћи до још једне епидемије корона вируса, а ми морамо да будемо спремни за њу. Морамо да будемо боље припремљени него што смо били прошли пут."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]