Породица и разводи: Тренд где родитељи мењају домове након раскида

Растати се од партнера увек је тешко, посебно ако су деца укључена у процес.

С обзиром на мноштво међународних истраживања која указују колико развод може бити узнемирујући за младе људе, неки се родитељи окрећу иновативном решењу како би покушали да олакшају процес.

„Чување породичног гнезда" или „гнежђење" је начин живота који омогућава деци да остану у породичној кући и проведу време са оба родитеља.

Сваки законски старатељ живи у заједничкој кући у договорено време старатељства, а затим на другом месту када није на дужности.

Концепт је добио име по родитељима птица, који чувају своје птиће у гнезду и наизменично лете унутра и напоље да се брину о њима.

„Желели смо да очувамо стабилност за децу, а не само да одједном срушимо све што смо градили", каже тридесетосмогодишњи Никлас Бјорлинг из Стокхолма, чија се млада породица гнездила осам месеци након што су се он и супруга растали.

„Деца би могла да задрже дом, школу и пријатеље као и до сада", објашњава он, и избегли би стрес ротирања између два стана.

Иако је глобално још релативно непознат концепт, чини се да је гнежђење у порасту у западним земљама, углавном међу породицама средње класе.

Адвокати за разводе пријавили су пораст чувања породичног гнезда на местима попут Америке, Аустралије и Холандије.

Недавно британско истраживање правне службе „Ko-oп" показало је да је 11 одсто разведених или раздвојених родитеља покушало да примени овај концепт.

У Шведској, где је равномерно дељење старатељства над децом већ деценијама уобичајено, неки разведени родитељи су ротирали домове још 1970-их.

Тешко је доћи до званичне статистике, јер не постоји оквир за ову врсту живота на основу пописа или анкета о пребивалишту.

Бјорлинг је боравио у мајчиној гостинској соби током времена без детета, док је његова бивша изнајмљивала собу.

Родитељи који имају више новца могу одлучити да купе сопствене станове, уложе у заједничку другу некретнину или део главног домаћинства претворе у анекс за време кад су ван дужности, каже докторка Ен Буско, терапеуткиња из Калифорније која је написала књигу о гнежђењу.

За многе је то „прелазни или привремени аранжман", али неки од њених клијената су се гнездили годинама.

Ипак, како све више породица почиње да прихвата концепт, стручњаци су подељени у погледу његовог утицаја и на децу и на родитеље.

Шта стоји иза тренда чувања породичног гнезда?

Буско каже да је важно разумети контекст овог тренда, укључујући утицај нетрадиционалних планова родитељства славних на разведене миленијалце.

Ен Дудек и Метју Хелер из серије Момци с Медисона, јавно су говорили о гнежђењу након развода 2016. године, а глумица Гвинет Палтроу наводно је често боравила у кући коју је делила са музичарем Крисом Мартином, дуго након њиховог раскида.

„Мислим да је свесно раздвајање Гвинет Палтроу овде имало велики ефекат. Направили су неку врсту модификованог гнежђења.

„И сам појам развода са поштовањем и љубазношћу, мислим да је то имало велики утицај на људе", каже Буско.

Недавни ТВ програми су такође могли имати утицаја.

Америчка ТВ емисија Раздвајање заједно (Splitting Up Together) приказала је породицу која се гнезди користећи гаражу као родитељски дом ван дужности, а постојала је и прича о гнежђењу у финансијској драмској серији о финансијама, Милијарде.

„Постоји само већа свест о чињеници да је та опција доступна људима", додаје Бен Еванс, виши адвокат за породично право у правној служби „Ко-оп" у југозападној Енглеској.

Гнежђење привлачи неке парове и зато што може бити исплативије решење, на пример смањењем судских такси или одлагањем пореза повезаних са продајом кућа, каже Стивен Вилијамс, партнер за породично право у другој британској фирми Ashtons Legal.

Али он верује да је главни покретач уопштени пораст свести о менталном здрављу деце, што је навело више родитеља да размотре потенцијал алтернативних аранжмана о старатељству.

„Људи су постали све паметнији да морају размишљати о развоју своје деце", каже он.

„Мислим да је то у основи заиста, заиста добар напредак, јер су често та питања потискивана у други план, а често су проблематична раздвајања родитеља долазила до изражаја."

Да ли је чување породичног гнезда заправо боље за децу?

Без обзира на разлоге због којих се бивши парови одлучују за чување породичног гнезда, проценити његову ефикасност је тешко.

Пошто је то прилично нови тренд у већини места, нема упоредних података о добробити деце у оваквим породицама у поређењу са другим поставкама домаћинства.

Буско је интервјуисала десетине гнездећих породица за њено истраживање, а провела је и петнаест месеци са бившим мужем и троје деце 1990-их.

Чврсто верује да је то здравије за децу, омогућава им да задрже постојеће рутине и да се спорије прилагођавају променама у породици.

„Ако питате децу, увек ће вам рећи да развод није забаван. Не знају како је то развести се без гнежђења", каже она.

„Али оно што ће они рећи је да су родитељи носили терет развода и да то нису морали они сами."

То је перспектива коју дели и Линеа Андерсдотер, данас 36-годишњакиња.

Неколико година је живела у породичном гнезду у Стокхолму, пошто су јој се родитељи растали када је имала 11.

„За мене је било веома драматично када су ми први пут дали до знања да ће се раздвојити, а кад сам сазнала да не морам да се селим, то ми је заиста помогло да не полудим због ситуације", каже она.

„Некако сам била задржана у сигурном малом мехурићу док су сређивали ствар око раскида."

Међутим, критичари тврде да то може створити ситуацију на пола пута која не помаже деци да обраде стварност раздвојености родитеља.

Елин Линде, која је као тинејџерка живела у гнездећем домаћинству у близини Осла, каже да јој је то искуство било „чудно и збуњујуће".

„Нисам знала да ли је то кућа маме или тате, или су вежбали да се поново помире", присећа се 28-годишњакиња.

„Мислим да би заиста требало да будемо опрезни у развијању идеје", слаже се Малин Бергстром, дечја психолошкиња и научница са Института Каролинска у Стокхолму.

„Ово је врста заштите деце и штити их од стварности, у основи. Мислим да је то претња менталном здрављу".

Насупрот томе, она каже да „суочавање са изазовима заједно" са родитељима, као што је исељавање из породичне куће, може деци дати алате „да постану издржљиве одрасле особе које ће се у будућности моћи носити са стварима".

Бергстром такође доводи у сумњу претпоставку да је чување породичног гнезда мање стресно за децу него путовање између два родитељска дома.

Била је укључена у неколико великих студија Центра за здравствене студије о једнакости у Стокхолму, које су показале да постоји баш мала разлика у менталном здрављу деце у типичним заједничким старатељским аранжманима, у поређењу са онима у традиционалној основној породици са два родитеља.

Шта је са утицајем на родитеље

Такође се оспорава утицај чувања породичног гнезда на родитеље.

Адвокат за породично право Бен Еванс сматра да то функционише за неке парове јер им може помоћи да „купе мало времена и олакшају притисак".

Обе стране могу да размишљају о будућим корацима, тврди он, и да избегну сплетке или скупе одлуке.

Буск каже да период гнежђења такође пружа „простор за дисање" како би помогао бившим партнерима да схвате како желе да изгледа њихов дугорочни план о заједничком родитељству, или би чак могао олакшати помирење.

Али Бергстром тврди да гнежђење може имати негативан психолошки утицај на разведене родитеље, успоравајући њихову способност да превазиђу раскид.

„Природни порив након развода као родитеља је да створе властити живот, да се снађу, да наставе даље", тврди она.

„И мислим да чување породичног гнезда делује против тог нагона."

Асе Левин, 50-годишња графичка дизајнерка из Стокхолма, каже да јој се то догодило када је покушавала гнежђење шест месеци пошто су се она и њен партнер растали.

Пар се мењао у једнособном изнајмљеном стану када су били далеко од двоје деце.

„Знам да смо обоје били јако забринути што смо били у том стану... Нисте имали своје ствари, па то није било пријатно место за одлазак", присећа се она.

„Заглављени сте у некој врсти балона или тако нешто, не можете ништа учинити. Не можете напред."

На крају, партнер је остао у њиховом старом стану, а отац јој је помогао да купи гарсоњеру у близини.

Иако гнежђење може умањити промене у животима деце, оно такође ствара нове логистичке изазове за одрасле, од смишљања нових рутина за кућне послове до сналажења у ономе што се дешава ако неко почне да се забавља.

„Клијенткиња је дошла кући и пронашла искориштени кондом у спаваћој соби када је дошла на дужност. То није прошло тако добро", каже Буско.

„Морају да постоје веома прецизирани споразуми."

„Морате имати добре односе са својим бившим", слаже се Бодил Швин, из Солентуна у Шведској, која каже да је уживала у гнежђењу две године и да планира да одржи аранжман још најмање 18 месеци.

Она и њен бивши партнер поделили су трошкове чишћења породичне куће, а фрижидер пуне кад ко стигне.

„Никада не разговарамо о стварима попут 'купио си месо' или 'појео си моје месо или мој сир', ми се само носимо са тим", каже Швин.

Подвукла је црту када је нова девојка њеног бившег мужа спавала у кревету који деле сваке две недеље, па су се сложили да кућну канцеларију претворе у нову спаваћу собу.

„Многи људи мисле да је ово заиста чудно, али ја се с тим слажем. Срећна сам што је срећан и што је нашао некога."

Будућност гнежђења

Породични адвокат Стивен Вилијамс сматра да чување породичног гнезда није решење које одговара свима, и каже да недавно раздвојени родитељи не би требало да осећају притисак да га прихвате.

За почетак, неким паровима ће недостајати финансијски ресурси или мреже подршке за проналажење алтернативног смештаја за време „ван дужности".

Он такође каже да то неће бити права опција ако и даље постоји висок ниво сукоба, ако један од родитеља не може да се обавеже на аранжман или ако се једноставно не осећа способним за то.

„Начин на који га ја видим је да је чување породичног гнезда само једна од бројних позитивних интервенција које би могле помоћи родитељима у бризи о деци након раздвајања", каже.

Али присталице тренда гнежђења надају се да ће оно постати уобичајеније.

Буско истиче да је заједничко родитељство разведених родитеља 1950-их изгледало радикално, али је сада широко прихваћено као позитивна опција за многе породице, па посматрачи не би требало да одбацују опцију популаризације чувања гнезда, чак и ако се она тренутно чини као идеја малобројних.

„Надам се да ће у будућности, како расте свест о гнежђењу, оно постати рутина, да ће људи започети процес раздвајања са периодом гнежђења од неколико месеци или чак и дуже."

У Стокхолму, Никлас Бјорлинг ужива у новом поглављу у малом изнајмљеном стану који се налази недалеко од бивше партнерке. Сваке друге недеље стан дели са својом децом, а у данима кад она нису ту - са новом девојком.

Осврћући се на лично искуство гнежђења, он каже: „Не жалим што сам то учинио... Али желите да се потпуно ослободите после неког времена."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]