Србија, презиме и развод: „Зашто сам у току брака вратила девојачко презиме"

Дејана Савић из Београда се једном удала, а до сада је имала три презимена.

Први пут је презиме променила на венчању, а други неколико месеци после тога - предомислила се и желела да врати првобитно презиме.

„Нису се променили односи између мене и мужа. Једноставно, први пут нисам добро размислила и схватила сам да не желим да променим лично презиме, да се не осећам тако", каже Дејана за ББЦ на српском.

„Али, нисам могла само да вратим старо презиме, већ су ме у општини завели као да мењам лично име. Тако сам добила треће презиме - које је исто као моје девојачко".

Другачији пут прешла је Ивана Маринковић, која се развела, али је задржала презиме бившег мужа. И њен разлог је једноставан.

„Само ми је прескупо и превише мучно да проведем месец дана по ходницима да би променила сва могућа документа, а и због детета. Већ сам то једном радила када сам се удала", каже Ивана.

Промена презимена у браку у Србији је обичајно право, али може да кошта и до 15.000 динара и да захтева озбиљно чекање у редовима, кажу правници.

За оне који се након развода одлуче да све то поново ураде - овај процес се дуплира, а папирологија само може да буде већа.

Кад мораш да промениш лично име

Иако звучи неразумљиво, када је Дејана отишла у општину и тражила да врати девојачко презиме, испоставило се да то није било могуће.

„Морала сам да пишем изјаву, наведем разлоге за промену презимена и званично тражим дозволу да то урадим", каже она.

„Заправо се ради о томе да у папирима ја нисам вратила девојачко презиме већ сам променила лично име - као да имам ново.

„Тај осећај је био мало чудан".

Морала је да чека на пет шалтера и да плати око 10.000 динара да би променила документа, каже она.

„Сва срећа је да нисам мењала документа када сам узела мужевљево презиме, већ ми је само истекла лична карта.

„Јер, у супротном бих морала два пута све то да мењам, а и трошкови би били много већи", додаје.

И после брака - исто презиме

Ивана се после седам година брака и заједничког детета није одрекла мужевљевог презимена.

„Навикла сам се на њега, а и желим да имам исто презиме са дететом када путујемо негде, да нам не праве проблеме на граници", каже.

„Такође, када сам се удала морала сам да мењам сва жива документа и тог периода се сећам као туробног чекања у бројним редовима. Већ ми је развод довољно стреса и папира направио, нисам желела да идем и даље".

Након развода, држава омогућава да се у року од 60 дана свако ко жели да промени презиме обрати матичару у општини, кажу за ББЦ из Службе матичара у Зрењанину.

„Папирологија је компликованија ако прође тај рок, па препоручујемо свима да не чекају", додају из ове службе.

„Ако неко хоће да промени презиме или да га врати, мора да напише изјаву и да се она одобри. Тај захтев за мењање личног имена и презимена је више процедура".

Разлози Кристине Цвејанов нису превасходно чекање у редовима, али јесу процедурални. Она је задржала презиме бившег мужа највише због заједничке деце.

„Са бившим мужем сам остала у пријатељским односима. Једино о чему сам размишљала јесте да је предност имати исто презиме са децом када прелазимо границу или када их водим код лекара. Јер, у неким случајевима се види само ко је отац у документацији, али не и име мајке", каже Кристина.

Она каже да, пошто су јој деца већ мало порасла, ускоро неће имати потребе да има са њима исто презиме.

„Има и тога да сам се за све ово време сродила са тим презименом и сада га доживљавам као своје", каже она.

Већ осам година живи у невенчаној заједници са новим партнером. О узимању новог презимена и склапању брака каже да не размишља много.

„То је за мене сада само протокол, не суштина", додаје Кристина.

Можда вас интересује:

Такса за промену презимена, ако се рок од 60 дана испоштује, стаје 250-350 динара, каже адвокатица Катарина Голубовић, председница Јукома.

„Након тога следе појединачне промене презимена у личним документима: лична карта, пасош, возачка дозвола, здравствена књижица, па и банковни рачуни или списак непокретности.

„Ови трошкови могу ићи до 15.000 динара", каже Голубовић.

„После развода не постоји обавеза враћања презимена, већ је ова могућност предвиђена Породичним законом".

Голубовић саветује да се рок од 60 дана испоштује јер је папирологија која затим треба да се поднесе компликована - треба сакупити и уверење да се против лица не води кривични поступак и уверење о измирењу пореских обавеза.

Венчање под водом - и то постоји

Адвокатица Биљана Бјелетић, која се бави породичним правом, па и разводима, каже да иако Дејанин случај можда јесте специфичан, Иванин заправо ни мало није јединствен.

„Жене се одлучују да промене презиме махом ако нађу новог партнера па се удају поново", каже Бјелетић.

„Велики број њих, заправо много више него што нам се чини, оставља мужевљево презиме, посебно ако имају заједничку децу. Желе да се презивају исто као њихова деца, а и све то кошта".

Тако, за промену презимена на личној карти потребно је 1.200 динара, према писању медија, док је за пасош потребно платити 3.600 динара. Нова возачка дозвола стаје 800 динара.

Ту су још и трошкови промене имена на власничким листовима непокретности, што је око 870 динара, као и за име на бројним рачунима за комуналије.

Оно што се мења јесте и провера промене уписа у Бирачком списку.

Колико кошта брак, а колико развод

Годишње се у Србији склопи око 35.000 бракова, а око 10.900 парова се за исто време разведе, подаци су Републичког завода за статистику.

Да би се венчали у Београду, на пример, пар треба да издвоји 320 динара за административну таксу за матичара, стоји на сајту града.

У том случају се брак закључује у општини.

Уколико пар жели да се венча ван седишта општине, излазак матичара на неко друго место је 13.071 динар.

Развод је ипак мало скупљи.

„Постоје различите варијанте, али оно што мора да се плати јесте тужба за развод брака која је 16.500 динара и једно рочиште, које је 18.000 динара", каже адвокатица Бјелетић.

Међутим, ту је и такса на тужбу и такса на пресуду, које су обе по 2.660 динара.

„Увек кажем, боље да платите деци издржавање него да плаћате адвоката", додаје Бјелетић савет који даје паровима када види да ће проблема око развода бити.

„Постоје споразумни и разводи који то нису. Тако адвокати често деле разводе на јефтине и скупе. Ако они нису споразумни - све постаје скупље по клијенте".

Уколико је развод споразумни, износи такси могу и да се поделе.

Ако се пар договори око старатељства над децом и издржавања, процедура је много једноставнија.

„Када пар има децу и ако договора нема, све то може да потраје", каже Бјелетић.

„Онда се чека мишљење Центра за социјални рад, око старатељства и висине издржавања".

Држава омогућава и бесплатну правну помоћ за жртве насиља у породици или примаоце социјалне помоћи.

Бјелетић каже да не могу сви да се баве разводимa.

„Породично право је специфично и треба имати сензибилитет за то.

„По правилу, што дуже траје спор и што је он скупљи - односи су лошији", каже она.

„Поготово када на суду супружници треба да одговоре на тешка питања, а међу њима је и оно - колико вас ваше дете месечно кошта?".

Како се склапају бракови у време короне:

Дејана је схватила да жели да врати старо презиме када јој се пријатељица из Србије удала за Италијана.

„Њој су се у Италији смејали јер је променила презиме и узела мужевљево", каже Дејана.

„Тада сам схватила да је то само обичај, а не правило и да је најбитније да се ти добро осећаш. То држава не брани, иако је процедура напорна.

„Јер, ти ипак носиш то име сваки дан".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]