Емоционално злостављање: „Мој вереник је деловао савршено – али је само желео да ме контролише“

Кад се Ана, глумица, заљубила у старијег и успешнијег глумца, он је деловао као савршен мушкарац. Брзо су се верили - али онда је он почео да се мења. Требало јој је времена да схвати да је њена бајковита романса постала злостављачка веза.

Људи мисле да емотивно злостављање није толико лоше као физичко, али могу да вам кажем да једнако оставља ожиљке.

Моја веза са Томом деловала је као љубавна прича из бајке какве виђате само на филму.

Упознали смо се пред мој 30. рођендан, кад сам почела да паничим због свог положаја у животу: и даље сам била сингл, без деце и без властитог стана.

У то време сам глумила у позоришној представи и једна од других глумица ми је рекла да он те вечери долази да нас гледа како наступамо. Познавала га је 14 година и радила је с њим на претходном ангажману.

Управо сам раскинула са неким другим, он ми се допао, а она ми је наговестила да би могао да буде сјајна прелазна веза после раскида озбиљног односа.

Одмах смо разменили бројеве. Испоставило се да ме је већ пратио на Твитеру након што ме је гледао у једној серији - касније сам сазнала да му је то увек први корак са сваким ко му се допадне.

Неколико дана касније, изашли смо заједно на кафу и био је диван. Сећам се да сам помислила: „Ово је фантастично."

И онда је почело дописивање текстуалним порукама, које је, кад се данас осврнем, требало одмах да зазвони на узбуну.

Добијала сам 50-100 порука дневно, и то дугих. У једном тренутку ми је рекао: „Шаљем ти стварно дугачке поруке, а од тебе добијам назад само једну реченицу."

Била сам прилично заузета представом и другим стварима и мислим да би свако имао проблема да одржи корак са толиком лавином.

Имао је обичај да каже да је после нашег другог заједничког ручка схватио да је заљубљен у мене.

Дошао је да ме гледа како наступам, извео ме на вечеру и силно се заинтересовао за мој живот, моје детињство и моју породицу. Сматрала сам да је много другачији од момака са којима сам излазила раније.

Две недеље након што смо се упознали, био ми је рођендан. Позвала сам га на журку, али је он рекао да неће доћи, да жели да проведем време са пријатељима.

Деловао је изузетно увиђавно у односу на мој интиман простор.

У том кратком периоду колико сам га познавала, показао је да поседује квалитете које сам одувек желела код особе са којом желим да се забављам. Био је љубазан и пажљив а да нисам морала да га наводим на то - радио је ствари које сам одувек радила за своје бивше а које ми никад нису биле узвраћане.

Контролишуће или изнуђивачко понашање у вези

Кад се данас осврнем, видим да ме је он на тај начин увлачио у своју мрежу, стварао је свет који никад не бих пожелела да напустим.

Као кад први пут узмете дрогу и осетите онај врхунац задовољства, па кад се навучете увек покушавате да поновите тај први пут али никад више није исто.

И он је био такав. Пред крај, осећала сам се као зависница, која се нада да ће се наш однос вратити на оно какав је био на почетку, кад је било забавно и сувише добро да би било истинито.

Два дана после мог рођендана, остала сам да преспавам код њега и први пут смо спавали заједно. Било је неколико прилика за такво нешто пре тога, али он ме није пожуривао - што ми је такође говорило да је сјајан момак.

Наредног јутра ме је питао да ли желим да му будем девојка. Пристала сам. Истог дана ми је одржао слово о томе како ће се, сада када сам с њим, штампа заинтересовати за мене и како ће ми људи говорити ружне ствари о њему због онога ко је он.

Онда ме је питао да ли сам прочитала његову Википедију, зато што нисам гледала његова дела и рекао ми је да би требало да се упознам са свим што је радио. Рекла сам му: „Седиш ту преда мном, упознаћу се с оним шта си радио преко тебе".

Неколико дана касније, рекао ми је да је много размишљао и да је много љубоморан на моје бивше и моју прошлост. Рекао ми је да му треба времена да поради на себи и да би му много значило кад их не бих помињала.

Деловао је као да жели да буде отворен и искрен о свему, па сам пристала.

Док смо седели у парку наредног дана, пре него што сам морала да одем на посао, рекао је колико би волео да се те ноћи вратим код њега кући. Рекла сам му да и ја исто осећам и тад ме је питао да ли желим да се преселим код њега. Три недеље након што смо се упознали.

Пристала сам.

Испрва би ми доносио кафу у кревет са пецивом и цвећем, остављао ми поруке ујутро кад одлази на посао и долазио да се сретне са мном кад би нам се укрстили путеви, чак и ако је то било само на пет минута, само да бисмо се поздравили.

Приказивао се у савршеном светлу.

Али негде у то време, мој пријатељ ми је рекао да је годинама раније Том слао агресивне мејлове његовој пријатељици.

Упозорио ми је да будем пажљива, рекавши ми да је чуо да тај тип није баш тако сјајан каквим се представља. Сећам се како сам помислила да то не звучи као особа коју познајем.

Кад сам га питала за то, он је опсовао и врло брзо променио тему. Почео је мене да криви што је почео да запоставља породицу.

Рекао је да је због тога што усмерава сву енергију на нашу везу пропустио неке веома важне ствари код куће. Успаничила сам се и извинила.

Али са данашње позиције, видим да је то очигледно био само начин да скрене пажњу са тих мејлова.

Поклони су били велика ствар за Тома, мада то никад нису биле ствари које сам ја заправо желела - било би то увек нешто што је он желео да ја носим, увек нешто прилично скупо.

Било је то готово као да је желео да створи савршену представу онога што је имао у глави како би његова девојка требало да изгледа.

Било је много знакова за узбуну које сам у оно време игнорисала. Није био љубоморан само на моје бивше.

Уколико бих му причала о неком искуству које ме је усрећило, рекао би ми да је љубоморан што он није био тамо. Увек је покушавао да контролише ствари о којима говорим.

Контакти када нисмо заједно постали су сувише напорни. Имала сам осећај да морам што пре да му одговорим на поруку. Било је то као да не жели да ми остави нимало простора за размишљање о било чему другом сем о њему.

Свађе су кренуле негде два месеца после почетка наше везе. Све је било толико савршено до тада да ми је било потпуно неочекивано.

Али одједном је деловало као да, уколико сам добро расположена или је све добро међу нама, мора да заподене свађу - два или три пута недељно.

Било је стварно ужасно и исцрпљујуће, и испочетка сам била у шоку.

Упркос томе, три месеца након што смо се упознали, спустио се на колено и запросио ме. Била сам сва устрептала од узбуђења. Причали смо о нашој заједничкој будућности и деци, и све је деловао природно, предивно и баш како треба.

У том тренутку, међутим, кад сам му обећала да ћу се удати за њега и живети у његовом дому, наш савршени свет почео је да се распада.

Наручио је прстен за веридбу заснован на једном који је видео пет година раније - пре него што смо се уопште познавали. Нимало ми се није допао.

У њему се налазио његов омиљени драги камен, а имала сам осећај да сам ја та која се уклапа у прстен, поново савршена слика у његовој глави, а не да је прстен тај који је изабран специјално за мене.

Имала сам проблема да се пробијем на послу и није ми се допало што се понаша покровитељски и ниподаштавајуће према мојој каријери. Обраћао би ми се као да немам појма шта радим. А заправо сам у том послу била годинама и добро ми је ишао - само нисам остварила његов комерцијални успех.

Ако приметите или трпите насиље - пријавите га и потражите помоћ на бесплатни број 0800-100-007. Број Аутономног женског центра је доступан сваког радног дана од 10 до 20 часова.

За подручје Војводине - СОС телефон је 0800-10-10-10, сваког радног дана од 10 до 20 часова.

У ноћи журке поводом наше веридбе, није се нимало потрудио око мојих пријатеља.

После тога, кад су сви отишли кућама и ми смо кренули да отварамо честитке, рекла сам му: „Хвала ти што ниси правио проблем око тога да и Роби дође" - Роби је био пријатељ са којим сам се накратко смувала у прошлости.

Том је попио чашу шампањца оног дана кад смо се верили, али је иначе ово био први пут да је пио алкохол у мом друштву.

Био је одваљен од пића и напросто је полудео. Узео је књигу коју је купио о љубомори и зафрљачио је преко собе ка мени. Бацио је мермерни украс са балкона и почео да урла на мене и да ме псује.

Назвао ме је дрољом, рекао ми да скинем прстен и да се губим из његове куће.

Требало је да одем, али нисам веровала да имам снаге за то. Одбијала сам да поверујем да је то стварно он - узрок је био алкохол или нешто друго. Није имало смисла отићи сада кад смо управо славили нашу одлуку да се венчамо - да будемо једно са другим заувек.

Знаци емоционалног злостављања

Емоционално злостављање је породично злостављање и од кључне је важности да препознамо све ране знаке упозорења и укажемо на контролишуће и изнуђивачко понашање где год га видимо.

Класични знаци упозорења су:

„Уколико затекнете себе како ходате као по јајима или мењате понашање (нпр. изолујете се од породице и пријатеља) да бисте га усрећили, онда сте можда у злостављачкој вези. Здраве везе се заснивају на узајамном поверењу и поштовању, а не на моћи и контроли."

Адина Клер, једна од генералних директорки „Помоћи женама"

Једног дана наредне недеље вратио се кући с посла и рекао да сам га натерала да пожели да се убије.

Говорио је о одласку у болницу, али није то учинио зато што је наредни дан морао да ради. Ово већ није било потпуно неочекивано.

Кад год бисмо се посвађали, кренуо би агресивно и злостављачки, растављајући ме комад по комад на саставне делове, а онда би прешао на сузе.

У његовим очима, увек је он био жртва.

У том тренутку још нисам била спремна да га напустим, али сам почела да га се плашим.

То је почело да утиче на мене физички и престала сам да једем. Испричала сам једној пријатељици шта ми се десило, али ме је било сувише срамота да се поверим било коме другом. Тај човек је био мој вереник и нисам желела да људи имају ружно мишљење о њему.

Међутим, његово опијање је ескалирало, а свађе, контрола и злостављање су се наставили.

Искористио је против мене све што је пажљиво извлачио из мене о мојој породици. Рекао је да је мој брат зависник, да ме је отац напустио, да моја мама није добра мајка.

Говорио би ми ствари за које би касније тврдио да се не сећа да их је рекао.

Убеђивала сам себе да се сви парови свађају, да никад неће бити савршено. Али, с друге стране, не говоре вам сви момци да сте дроља и да се губите из њихове куће.

Кад би пријатељица била код мене, унервозила бих се око тога кад ће он стићи кући.

Нисам знала шта ће се десити, нисам желела да други виде његов бес, а нисам желела да изнервирам Тома рекавши му да ми је дошла пријатељица. То је постало дневно питање: шта ће урадити данас? Какве ћу нагазне мине морати да избегавам данас? Нервоза ми се везала у чвор у стомаку.

Уколико му је намера била да ме изолује од пријатеља, почео је да има извесног успеха у томе. И из неког разлога, почела сам да осећам да не желим да видим своју породицу на венчању. И даље не знам како је успео да ме наведе да се тако осећам.

Трудила сам се да уклопим своју каријеру у његову и сваки свој посао у његов распоред, да бих могла да га посећујем уколико је негде на путу.

Након што смо се верили, рекао ми је да дам отказ на послу који сам имала са стране, у ком сам уживала због његове друштвене стране, и рекао ми да ће уплатити на мој банковни рачун 2.000 фунти.

Послала сам поруку пријатељици око овога, а она ми је рекла да то не радим зато што ми је потребна моја самосталност. Испрва нисам, али онда после два месеца ипак јесам - константно ми је набацивао разлоге за то и ја сам на крају поклекла.

Кад гледам то са ове дистанце, осећам се као потпуни лудак.

Током једне крупне свађе, рекла сам му да се осећам као у затвору и да сам изгубила осећај за то ко сам. Питао ме је шта може да се уради да се то исправи, а ја сам рекла да морам неколико дана да проведем са пријатељицом. Био је јако бесан. Рекао је: „Не могу да верујем да ћеш дићи руке од ове везе."

До данашњег дана, у Томовој глави, нисам га оставила зато што ме је злостављао, већ сам га ја шкартирала.

Неколико недеља касније, чула сам од пријатеља да је Том послао агресиван мејл бившој девојци. Позвала сам га и питала за то.

„Рекао сам да је кучка зато што је неко то морао да јој каже" био је одговор.

Питала сам га да ли би ми испричао да ју је контактирао, а он је рекао да не би јер није мислио да ћу сазнати. Питала сам га да ли ће се извинити, а он је рекао да нема због чега да се извињава.

Кад сам видела да злоставља неког другог схватила сам да оно што ради мени није у реду. Тад сам му рекла: „Изгубио си ме. Завршила сам. Не могу ово више. Потребна ти је помоћ." Мислим да је то био једини пут да сам устала у своју одбрану и истински му се супротставила.

Знала сам да морам да одем пре него што стигне кући, јер ако будем дошла у контакт с њим очи у очи, убедиће ме да останем. Рећи ће да можемо то да изгладимо.

Мислим да није веровао да ћу отићи. Од дана кад смо се упознали до дана кад сам отишла није прошло ни шест месеци.

Али, срећом, имала сам фантастичне људе уз себе који су видели шта се дешава и ишчупали су ме из свега тога, мада није било лако.

Најтеже у вези с одласком било је разлучити ко је био прави а ко лажни он - питање је било да ли је овај лик ког сам упознала само лик ког је он глумио да би ме привукао. Такође сам морала да се помирим с чињеницом да сам била у злостављачкој вези.

Коначно, ништа није деловало као да је више моје, чак ни моје властите мисли.

Од дана када сам га упознала, проводила сам дуго времена мислећи само на њега. Моје мисли чак и сада све време лутају назад до њега. Гнушам се чињенице да је имао толику власт нада мном.

Многи људи не желе да поверују да неко може да се понаша на тај начин, нарочито неко кога мисле да познају. Чак ми је и мој брат рекао: „Нормално је како се опходио према теби - ти само то мораш да истрпиш - тако ти изгледа веза."

Али о томе мора да се говори. Сећам се да сам гуглала „Јесам ли ја у злостављачкој вези" и читала ставку по ставку које су се појавиле и на крају рекла: „Да, то се и мени десило." Али многи људи одмах претпоставе да злостављање може да буде само физичко.

Неколико пута током наше везе желела сам да позовем Помоћ женама да бих причала са њима о томе што ми се дешава, али сам се осећала као да нисам вредна тога и да није оправдано. Није било „довољно лоше" зато што ме није тукао.

Али баш због тога су и усвојили закон о контролишућем и изнуђивачком понашању - зато што је емоционално злостављање и даље злостављање.

У бесу и жару тренутка, желела сам да га јавно разоткријем, да људи знају да је способан да повреди жене на калкулативан и тенденциозан начин.

Тешко је гледати како га у медијима славе, а у тајности носити истину о томе какав је он заправо. Али осећам да не могу да изађем у јавност са тим ко је он; морам да мислим на своју каријеру.

Кад бих то урадила, људи би ме заувек везивали за њега. То је моја кривица, зато што сам била отворена о нашој вези на друштвеним мрежама, зато што сам била срећна.

Кад се све сабере и одузме, жао ми га је, не могу ни да замислим како је бити у његовој глави, живети његов живот. Али упркос свему, то не сме бити оправдање за понашање према неком онако као што се он понашао према мени, женама пре мене и, сигурна сам, женама које ће доћи после.

Сва имена су промењена

Илустрација Фреја Лови Кларк

Записала: Наташа Липман

.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]