Сексуално насиље и образовање: Само пет факултета у Србији има правилнике и пријављивању сексуалног насиља

Сугестивни погледи, додири, коментари - истраживања у Србији показују да студенти често доживљавају неке од облика сексуалног узнемиравања на факултету, али да ли знају коме и како могу да се обрате?

„Нико на факултету никада није поменуо како можемо да пријавимо сексуално узнемиравање", каже Ива Симовић, студенткиња мастер студија на Факултету за економију, финансије и администрацију (ФЕФА) Универзитета Метрополитан.

Само пет факултета у Србији има дефинисану процедуру пријављивања сексуалног узнемиравања, каже Милица Ресановић, ауторка Истраживања о праксама за пријављивање сексуалног узнемиравања на факултетима у Србији објављеног 1. јула.

„Факултети, али ни други послодавци у Србији, немају законску обавезу да донесу правилнике којима би прописали начине заштите од сексуалног узнемиравања и злостављања", прича стручњак за радно право и професор Правног факултета Марио Рељановић за ББЦ на српском.

Наводи о сексуалном узнемиравању и злостављању у неформалном образовању, попут школе глуме Мике Алексића и истраживачке станице Петница, отворили су питања о проблемима са пријављивањем сексуалног насиља и покренули јавну дискусију о заштити жртава.

„Ови случајеви показују да су правилници потребни, и то не само на факултетима, него свуда где људи долазе по образовање и постоји неједнак однос моћи између оних који предају и похађају", истиче Сања Павловић из Аутономног женског центра (АЖЦ) за ББЦ на српском.

Има ли сексуалног узнемиравања на факултетима

Свака трећа студенткиња, односно студент, доживели су неку врсту сексуалног узнемиравања од запослених на факултету, показало је истраживање АЖЦ-а из 2018. године.

„То значи да је била у ситуацији да запослени на факултету причају сексуалне шале, гледају их тако да се осећају непријатно или скрећу разговор о студирању на сексуалне теме", рекла је Сања Павловић из ове организације на представљању Истраживања о праксама за пријављивање.

Сексуално узнемиравање на универзитетима превасходно је „мушко насиље према женама, јер несразмерно погађа девојке и жене", додала је.

„То је такође најраспрострањенији вид сексуалног насиља - дешава се без обзира на то да ли жена живи са другим мушкарцем, био то отац, брат или партнер - буквално је свуда око нас", навела је Павловић.

Она је подсетила и на истраживање Аутономног женског центра из 2018. године, које је показало да је готово осам од десет младих у Србији доживело неки вид сексуалног узнемиравања.

Доживљавају га и младићи и девојке.

Међутим, девојкама се дешава знатно чешће - чак девет од десет девојака узраста од 18 до 30 година доживело један или више облика сексуалног узнемиравања.

Звиждање, слање пољупца и облизивање доживљава свака друга девојка, а са тим се суочава и сваки шести младић.

„Иако се сексуално узнемиравање сматра за 'најблажи' вид сексуалног насиља, може бити веома потресно и тешко за жртву", казала је Павловић.

Шта је сексуално узнемиравање

У Србији, сексуално узнемиравање је кривично дело.

Закон га назива полно узнемиравање, а дефинисано је као „било који вид вербалног, невербалног или физичког понашања" које вређа достојанство у сфери полног живота и чини да се особа осећа понижено, увређено и уплашено, наводи се у Кривичном законику.

До јуна 2017. године, сексуално узнемиравање се није сматрало кривичним делом, када је уврштено у Законик заједно са прогањањем.

„Србија је прилично окаснила са дефинисањем овога као кривичног дела и мора много тога да се ради.

„Једно је законски пут, али је скроз друга прича питање културе у друштву.

„Она је и даље усмерена ка томе да се овакво понашање схвата као шала, као нешто неозбиљно", рекла је раније Сања Павловић за ББЦ на српском.

Пријава сексуалног узнемиравања на факултету: Шта су проблеми

„Само пет факултета у Србији има правилнике у вези са заштитом студената од сексуалног узнемиравања и уцењивања", каже ауторка студије Милица Ресановић.

Пионир међу њима је Факултет политичких наука, који је правилник донео 2014. године, а то су до сада урадили још Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију (2019), Филозофски факултет у Београду (2019) и Новом Саду (2021), као и приватни Правни факултет Универзитета Унион (2019), наводи се у истраживању.

„Током последњих месеци, од када су се у јавности појавили случајеви сексуалног злостављања, поједини факултети покренули су израду правилника", додаје Ресановић.

Један од њих је Факултет драмских уметности који је у јануару, три дана после хапшења власника приватне школе глуме Мике Алексића, покренуо платформу ФДУ - Против насиља, и оформио радну групу за пријаве насиља на факултету.

Месец дана касније, радна група саопштила је да је примљено 12 пријава, које се односе на укупно шест особа.

Једна пријава прослеђена је надлежним органима на даље процесуирање, а за остале пријаве је у току прикупљање информација, навели су тада.

Чланови радне групе суочили су се са разним проблемима, а „највећи је што се испоставило да је према важећим правницима факултета могуће разматрати само пријаве актуелних студенткиња и студената", рекла је чланица Студентског парламента ФДУ Андреа Пјевић на представљању истраживања.

„Тако смо се нашли смо се у ситуацији да имамо десет пријава које сведоче о обрасцу понашања који се понављао, али је само једна могла да уђе у разматрање Етичке комисије факултета јер је само она долазила од особе која тренутно студира", навела је Пјевић.

Она је приметила и да је „много је јасније прописано шта смете да обучете за долазак на факултет него шта неко сме да вам уради".

Сања Павловић из АЖЦ-а наводи да, ако правилника нема, „није јасно ни коме жртве могу да се обрате, ни шта ће бити са пријавом, ни постоји ли могућност санкције".

Подсећа на случај Петнице „где су жртве пријављивале насиље, али није било правилника који би прописао шта мора бити предузето".

Међутим, доношење правилника не решава све практичне проблеме, додаје Павловић.

„Треба осигурати да студенткиње и студенти знају да постоји и осигурати да разумеју како да га користе", сматра.

Међутим, нема законске обавезе да факултети и други послодавци у Србији донесу правилнике.

Ипак, закон препознаје сексуално узнемиравање као један од облика злостављања на раду, истиче Марио Рељановић, стручњак за радно право.

„Једина обавеза коју факултет као послодавац има јесте да запосленом при заснивању радног односа предочи да је злостављање забрањено", каже.

„Сексуално ме је узнемиравао инструктор вожње"

За ББЦ на српском испричала Смиљана Лабан из Београда

Узнемиравање ми се није десило на факултету, већ у ауто-школи где сам имала инструктора - особу од ауторитета.

Било је то 2003. године, нешто пред мој двадесети рођендан.

Није отишло даље од нежељених додира, али ту ситуацију веома јасно памтим.

Дешавало се да стави руку преко моје док је на мењачу, па је мази.

Једном ми је ставио руку на колено док сам мењала брзине и рекао: „Полако, опусти ногу".

Било је врло сугестивно и одвратно.

Требала су ми можда два часа да схватим шта се дешава, јер сам после првог себе убедила да нема шансе да он ради такве ствари.

На другом часу када се то десило, схватила сам да не умишљам.

Инструктор је био близак са члановима моје најуже породице, што је у мојој глави додатно закомпликовало ситуацију.

Нисам пријавила зато што сам се бојала да тиме могу да покварим породичне односе.

Уместо тога, замолила сам једног високог друга који је носио цокуле да ме испраћа на часове, правећи се да ми је дечко.

То је упалило - инструктор се повукао.

Мами сам испричала шта се десило тек после много година и она ми је рекла да јој је драго што сам се снашла у тој ситуацији.

Данас жалим што га нисам пријавила.

Шта Србија може да научи од Велике Британије

Примере добре праксе заштите од сексуалног узнемиравања српски универзитети могли би да преузму од британских, сматра ауторка истраживања Милица Ресановић.

На пример, правилници британских универзитета много конкретније дефинишу појмове у вези са за сексуалним узнемиравањем него што је то случај у Србији, каже она.

„Тамо се као насиље помињу, на пример, сексуални коментари и шале, приказивање слика и фотографија, сугестивни погледи и зурење, ширење трачева, питања о нечијем приватном или сексуалном животу, али и дељење информација о властитом", додаје Ресановић.

Као једну од важних разлика Ресановић наводи да српски правилници, за разлику од британских, не садрже појам пристанка (consent).

„Поједини правилници британских универзитета сагласност дефинишу као пристанак уз потпуно разумевање ситуације и без принуде", каже Ресановић.

Док се у Србији од студенткиња и студената тражи да наведу име и презиме на обрасцу за пријаву злостављања, у Великој Британији могуће су и анонимне пријаве.

„У таквим случајевима, не покреће се званична истрага, већ се информације користе за даље праћење ситуације", наводи Ресановић.

Каква промена је потребна

За почетак, потребно је да сви факултети, али и друге образовне институције, усвоје документе којима ће регулисати превенцију сексуалног узнемиравања и злостављања, истиче Ресановић.

„Такође, потребно је прецизирати шта су санкције за таква понашања", додаје.

Треба усвојити нулту толеранцију на насиље, али и радити на едукацији запослених.

„Они треба да науче шта је заправо сексуално узнемиравање, која су све понашања недозвољена, како да раде са жртвама и на које инстанце могу да упуте жртве", каже.

Ресановић указује и да је потребно променити рокове за пријављивање који, према постојећим правилницима, омогућавају жртвама да пријаве насиље „само ако тренутно студирају".

Иако факултет на којем студира у Србији за сада нема правилник, Ива Симовић верује да би се „снашла" да се нађе у ситуацији да пријављује узнемиравање.

„Ако би ми се тако нешто десило, прво бих рекла некоме из колектива у кога имам поверења, па онда пријавила факултетској служби, а ако то не помогне, тражила бих други начин да решим проблем".

Али, додаје, она има 33 године и сигурнија је у себе него раније.

„Што си млађа, лакше је да те неко изманипулише, а из тог стања је много теже одупрети се напаснику, а камоли изложити се и обелоданити преступ.

„Како сазреваш, боље схваташ друштвену одговорност коју имаш и научиш да то није твоја срамота", истиче Симовић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]