Блиски исток, Иран и политика: Изабран председник из тврде струје, Израел поручује да „свет мора да схвати с ким има посла"

Фаворит међу кандидатима тврде струје, Ебрахим Раиси, победио је на иранским председничким изборима после трке која је била строго контролисана.

Према резултатима, Раиси је убедљиво победио осталу тројицу председничких кандидата.

Неким другим кандидатима било је онемогућено да учествују.

Раиси је главни ирански судија и има ултраконзервативне ставове.

Под америчким је санкцијама и повезан је са ранијим погубљењима политичких затвореника.

Ирански председник је други највиши званичник у земљи, после врховног вође.

Председник има значајан утицај на унутрашњу политику и спољне послове.

Али врховни вођа ајатолах Али Хамнеи има коначну реч о свим државним питањима.

Ко је Ебрахим Раиси?

Шездесетогодишњи свештеник је већи део каријере био тужилац.

Именован је за шефа правосуђа 2019. године, две године пошто је на последњим изборима глатко изгубио од Хасана Руханија.

Раиси се представља као најбоља особа за борбу против корупције и решавање иранских привредних проблема.

Међутим, многи Иранци и активисти за људска права изразили су забринутост због његове улоге у масовним погубљењима политичких затвореника током 1980-тих.

Иран никада није признао масовна погубљења, а Раиси никада није коментарисао оптужбе о сопственој улози у њима.

Шта његова победа значи за Иран и свет?

Под Раисијем ће тврдострујаши настојати да успоставе пуритански систем владавине, што значи већу контролу друштвених активности, мање слобода и радних места за жене, и строжу контролу друштвених мрежа и штампе, каже Касра Наџи из ББЦ на персијском.

Тврдострујаши су сумњичави према Западу, али сматра се да се и Раиси и врховни вођа Хамнеи залажу за повратак на међународни споразум о иранским нуклеарним активностима.

То би значило да би Ирану биле скинуте санкције ако смањи нуклеарне активности.

Администрација претходног америчког председника Доналда Трампа поново је увела санкције Ирану после повлачења из нуклеарног споразума.

Санкције су се одразиле на иранско становништво, пре свега у економском смислу, што је изазвало широко незадовољство.

Иран је одговорио поновним покретањем нуклеарних операција које су забрањене тим споразумом.

У Бечу су у току разговори усмерени на оживљавање споразума, а садашњи амерички председник Џо Бајден такође жели да споразум поново буде на снази.

Али обе стране кажу да она друга мора да повуче први потез.

Шта је поручио изралски премијер?

Да свет „мора да се пробуди" после победе Ебрахима Раисија у Ирану.

Премијер Израела Нафтали Бенет рекао је да ирански режим који „брутално убија људе" жели нуклеарно оружје - нешто што је Иран више пута демантовао.

На састанку израелске владе у недељу, Бенет је рекао да је ово „последња шанса да се светске силе пробуде... и схвате с ким имају посла".

„Режиму бруталних џелата никада не сме бити дозвољено да има оружје за масовно уништавање", поручио је.

Иран ће бити затвореније друштво

Анализа Касре Наџи, ББЦ на персијском

Избори су замишљени како би отворили пут Раисију да победи.

Ово је одвратило добар број Иранаца који су већ дубоко незадовољни животним условима у привреди која је осакаћена америчким санкцијама, али и лошим управљањем.

Резултат избора неће помоћи у њиховој забринутости и чак може да доведе до веће нестабилности.

У протеклих неколико година у Ирану су у два наврата избили озбиљни протести - са стотинама, неки кажу хиљадама, убијених.

Како је Раиси преузео место председника, тврдострујаши ће заузети све центре моћи: извршну власт, законодавну и судску.

Иран ће бити затвореније друштво.

Слободе ће вероватно бити умањене чак и више него раније.

Режим ће се обратити Кини за помоћ како би привреда изашла из дубоке кризе.

Биће још тензија са Западом.

Разговори Ирана и САД-а у Бечу о оживљавању нуклеарног споразума могли би се суочити са већом неизвесношћу.

Већ постоје извештаји да ће разговори сада бити прекинути на неколико недеља, што ће омогућити свим странама да сагледају нову стварност у Ирану.

Да ли су избори били слободни?

Тројица супарника Раисија и одлазећи председник Хасан Рухани честитали су му на победи.

Државна телевизија објавила је да је Раиси до сада добио 62 одсто гласова - скоро 18 милиона од више од 28 милиона гласова.

Око 59 милиона Иранаца имало је право гласа.

Од 1997. године, председнички избори доносили су подељеност друштва, а учесници обично припадају или тврдој струји или реформистичко/центристичким фракцијама.

Савет чувара, тела које има коначну одлуку у погледу квалификација председничких кандидата, прошлог месеца одобрило је само седам кандидатура - све мушкарци.

Овај Савет је практично забранио већини реформиста или центриста да учествују у изборима ове године.

Од десет истакнутих политичара који су се пријавили, Савет је одобрио седам.

Тројица од тих кандидата повукла су се из трке пре изборног дана.

Неки посматрачи верују да су други којима је дозвољено да се кандидују само заправо помоћни кандидати који су подржавали Раисијеву кампању.

А само двојица од тих седам су реформистичко-центристички и обојица су се сматрали аутсајдерима.

Као одговор на то, неки дисиденти и реформисти поручили су да ће бојкотовати изборе.

Изгледа да је излазност овог пута била нешто испод 50 одсто - знатно мање од 73 одсто гласача који су изашли на председничке изборе 2017. године.

Све веће незадовољство

Од последњих председничких избора 2017. године, низ догађаја драстично је променио иранску политичку сцену.

Међу њима су напади на антивладине протесте са смртним исходом, хапшење политичких и друштвених активиста, као и погубљење политичких затвореника.

На политичку сцену утицали су и обарање украјинског авиона - то је урадила иранска Исламска револуционарна гарда (ИРГЦ) и тешка привредна криза као последица америчких санкција.

Реперкусије међу обичним Иранцима имају значајан утицај на изборе.

Можда најтежи ударац по иранске владаре је лош одзив гласача, будући да је незадовољство у гласачком телу достигло врхунац.

Иако се нашироко верује да ирански избори ни у ком случају нису слободни нити фер (углавном због одобравања кандидата које врши тело тврде струје познато као Савет чувара), вођама је и даље потребна велика излазност да би потврдиле легитимитет политичког система.

Управо је тај легитимитет озбиљно доведен у питање догађајима из претходне четири године.

Међутим, анкете провладине Агенције иранских студената за истраживање (ИСПА), показале су пад од седам одсто очекиване излазности на свега 36 откако су објављене изборне листе 25. маја.

На друштвеним мрежама је трендовао хештег „Нема шансе да гласам".

Привреда у кризи

Привреда је увек играла велику улогу на иранским изборима и налази се високо на листи приоритета сваког кандидата.

Због тешке привредне ситуације, Иран се тренутно налази у једној од најкритичнијих фаза још од револуције из 1979. године.

Утицај санкција, погоршан пандемијом корона вируса, довео је до једне од најгорих привредних криза у историји ове земље, са инфлацијом која је достигла 50 одсто.

Кад је влада паушално повећала цену горива у новембру 2019. године, хиљаде људи изашло је на улице у више од 100 градова.

Према организацији Амнести интернешенел, у року од неколико дана снаге безбедности убиле су више од 300 ненаоружаних демонстраната.

Демонстранти су тражили оставку чланова владајуће иранске елите и владе.

Слични протести могли би да избију и сада.

Иако многи верују да је радикална промена неопходна и да је до ње једино могуће доћи протестима и штрајковима, има оних који верују да је постепена промена мирнија и одрживија преко гласачке кутије.

Односи са Америком

Победа Џоа Бајдена на америчким председничким изборима 2020. повећала је могућност оживљавања дипломатских односа са Ираном, пошто су напетости између две земље порасле за време његовог претходника Доналда Трампа.

Иако већина припадника тврде струје међу иранским политичким естаблишментом сматра преговоре са САД бесмисленим, реформисти и центристи су чврсто за њих.

Они подржавају и придруживање међународним организацијама за борбу против прања новца као што је Радна група за финансијску акцију (ФАТФ).

Залажу се и за помирење са регионалним ривалом Саудијском Арабијом и смањење агресивне реторике према једном од главних иранских непријатеља, Израелу.

Такве мере би у значајној мери смањиле непријатељства у региону и такође створиле прилику да се оживи посустала иранска привреда.

Међутим, будући да свеукупну политику Исламске Републике, па и дипломатију, одређује Врховни вођа ајатолах Али Хамнеји.

Они који планирају да бојкотују предстојеће изборе верују да ће ко год буде био следећи председник имати врло мало моћи да промени статус кво без његовог пристанка.

А чак и тад, нормализовање односа са САД или признавање Израела као државе тренутно је незамисливо.

Проверене четири тврдње из телевизијских дебата

Ријалити чек и ББЦ Мониторинг

После процеса селекције који је дисквалификовао многе будуће кандидате, седам одобрених кандидате одржало је три телевизијске дебате.

Човек који се сматра највећим фаворитом је радикални клерик Ебрахим Раиси, шеф иранског правосуђа.

ББЦ је проверио неке тврдње у вези са његовим историјатом, као и прошлошћу других кандидата.

Да ли се цензура на интернету појачала?

Два кандидата - умерени Абдулнасер Хемати, бивши гувернер централне банке, и реформистички бивши потпредседник Мохзен Мехрализадех (који је испао из трке у среду) - тврдили су да је Раиси:

Раиси је одговорио да ниједан сајт нити новине нису били блокирани или угашени откако је он дошао на чело правосуђа у марту 2019. године.

Али апликација за енкриптоване поруке и говорне позиве Сигнал, позната по својој високој безбедности, блокирана је у јануару, после праве поплаве преузимања апликације међу иранским корисницима.

А Седа, умерени недељник, угашен је у мају 2019, пошто је на насловној страни објавио слику америчког ратног брода и штампао уредничку реч о порасту тензија између Техерана и Вашингтона.

Раиси је „стајао иза многих потеза који су скучили простор интернет слобода у Ирану", рекла је Махса Алимардани, истраживачица са Оксфордског института за интернет.

„Његово правосуђе стајало је иза хапшења администратора канала Телеграма и корисника Инстаграма који су објављивали садржаје о правима мањина, правима ЛГБТ заједница или активизма у вези са обавезним хиџабом", додала је она.

Правосуђе под Раисијем такође је истраживало могућност блокирања или ограничавања приступа Инстаграму, једне од јединих великих друштвених мрежа које су још увек доступне Иранцима, према Фектнамеху, иранској служби за фект-чекинг која се налази ван земље.

Јесу ли демонстранти држани у затвору од 2019. ослобођени?

Раиси је критикован и због судбине ухапшених грађана након што је повећање цене горива довело до протеста у градовима и местима широм Ирана у новембру 2019.

Немири су довели до крваве реакције снага безбедности.

Амнести интернешенел је саопштио да је убијено више од 304 људи, док је новинска агенција Ројтерс проценила да је тај број чак 1.500.

Али иранске власти су одбациле обе ове бројке.

Демонстранти су изашли на улице широм земље 2019. године

Званичне бројке нису објављене, али је портпарол одбора за националну безбедност Иранског парламента рекао, у оно време, да је ухапшено око 7.000 људи.

А у последњој дебати, Мехрализадех је затражио од Раисија да замоли Врховног вођу Ирана, ајатолаха Алија Хамнеја, да помилује преостале затворенике.

Раиси је одговорио да је већину „Врховни вођа већ помиловао, осим оних који су имали неке везе са другим земљама или су имали неки посебан проблем".

Али он није навео никакве конкретне бројке, тако да остаје нејасно је ли говорио о ухапшеним демонстрантима који су ослобођени или о онима који су кривично гоњени.

Раиси је такође тврдио да је правосуђе привремено пустило на слободу десетине хиљада затвореника, како би смањило преношење Ковида у затворима, додајући:

„То није урађено нигде у свету."

Али Индија, Индонезија, Турска и Ирак такође су привремено пустили затворенике током пандемије.

Амнести интернешенел каже да је у протеклој години неким ухапшеним иранским демонстрантима одобрено помиловање или привремено пуштање на слободу.

„Али власти нису обезбедиле никакве конкретне информације о броју људи који је остао затворен… за шта се они оптужују или који је статус њихових случајева", тврди Амнести.

У септембру прошле године, ова хуманитарна организација саопштила је да је забележила имена и детаље више од 500 демонстраната изложених кривичној истрази после немира.

Да ли је протест у једном граду прекршио протокол у вези са Ковидом?

Такође у последњој дебати, Мехрализадех је рекао да је Раисијева кампања одржала велики митинг 9. јуна без физичког дистанцирања или ношења маски, у граду Ахвазу, само да „би се разметала".

Раиси је одговорио да је окупљање добило одговарајућу дозволу и да је поштовало званичне протоколе у вези са Ковидом.

Али после дебате, тело задужено за реакцију на Ковид у Ираку издало је саопштење рекавши:

Ко је крив за проблеме Ирана са валутом?

Кандидат тврде струје Мохзен Резаеи, бивши шеф Револуционарне гарде, рекао је да је Хемати толико девалвирао иранску валуту ријал да се „воз револуције претворио у скутер".

Други кандидат, посланик тврде струје Алиреза Закани, који је у среду напустио председничку трку у корист Раисија, оптужио је Хематија за „уништавање националне валуте".

Али ријал је изгубио вредност у различитим периодима током последњих неколико година.

А до јула 2018. године, кад је Хемати постао гувернер централне банке, његова вредност у односу на амерички долар већ је била у стрмоглавом паду.

„Иранска валута већ је почела да губи вредност, зато што је увоз робе постао скупљи, а велики део прихода од извоза сузбијан", рекао је Есфандирај Батмангелиди из Европског савета за стране односе.

А Хемати је „организовао централизовани систем за монетарно тржиште у земљи, учинивши куповину страних валута поузданијом и транспарентнијом за иранске компаније."

Победа председника Џоа Бајдена улила је неку наду да би америчке санкције могле бити ублажене у склопу напора да се обнови ирански нуклеарни споразум из 2015. године.

Али вредност валуте, такође погођене пандемијом корона вируса и флуктуацијама у цени нафте, и даље је знатно испод нивоа на ком је била пре три године.

Додатно извештавање: Џек Гудмен, Кристофер Гајлс и Шеван Сардаризадех

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]