Иран и Србија: Односи срдачни, али скромни уз извесне дипломатске услуге

Сукоб Сједињених Америчких Држава и Ирана, изазван убиством иранског генерала Касема Сулејманија, ствара нове поделе у свету.

Док председници Турске и Русије, Реџеп Тајип Ердоган и Владимир Путин у заједничкој изјави позивају САД и Иран да се уздрже од даље ескалације сукоба, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен сматра да је очување нуклеарног споразума са Ираном „важније него икада пре".

Упитан да прокоментарише убиство високо рангираног иранског генерала, председник Србије Александар Вучић рекао је да тај догађај „уноси много неизвесности у будућност света".

(Потенцијални) камен спотицања у односима са ЕУ и САД

Амбасадор Ирана у Београду Хусеин Мола Абдолахи је изјавио прошле године у интервјуу за Радио Београд да су односи са Србијом „највећи приоритет за Иран у региону".

Иако се при недавним посетама иранских званичника Србији говорило о продубљивању односа између две земље, сем покушаја укидања визног режима, није дошло до конкретних корака у том смеру.

Ипак, Србија је у Уједињеним нацијама гласала против Резолуције о заштити људских права у Ирану коју су предложиле земље чланице Европске уније.

„Сигурно је да се на то (у Европи) не гледа с одобравањем", каже Боривоје Ердељан, дугогодишњи дописник медија у Србији са Блиског истока.

Као што одбија да уведе санкције Русији, Србија одбија да направи дистанцу према Ирану и тиме следи америчку политику, тврди Бошко Јакшић, спољнополитички аналитичар.

Таквом политиком ближа је Европској унији „имајући у виду да ЕУ покушава да спаси нуклеарни споразум по сваку цену и тиме спаси режим у Техерану од поприлично строгих америчких санкција", каже он.

Јакшић верује да питање Ирана до сада „није било на дневном реду у односима са Америком", јер Србија није продавала оружје Ирану, нити је пружила уточиште људима блиским иранском режиму које америчка администрација сматра „терористима".

„Србији је паметније да се не упушта у велике глобалне игре, поготову на Блиском истоку, јер тамо можете очас да се спржите", додаје он.

Безвизни режим: Успостављен, па убрзо укинут

Одлука од укидању виза грађанима Ирана 2017. године представљена је као економски оправдана ради јачања привредне размене између две земље, као и поспешивања туризма.

Међутим, неки аналитичари тумачили су је као услугу за непризнавање независности Косова.

Тада је и уведена директна авионска линија Београд - Техеран.

Хиљаде људи стизале су из Ирана у Србију - многи од њих наставили су из Београда пут ка Европској унији, па је Брисел тражио од Србије да врати визе.

Влада Србије одлучила је 8. октобра 2018. да укине безвизни режим с Ираном, а неколико дана касније визе су уведене грађанима Србије који желе да путују у Иран.

„После гостију из Турске и Кине, Иранци су на трећем месту по броју ноћења у Београду. Ипак не можемо да угрозимо наш безвизни режим, јер притисак из ЕУ, да Ирану поново уведемо визе, растао је све више", рекао је министар трговине и туризма Расим Љајић.

Тај потез је угрозио односе са Европском унијом, каже Ердељан.

Србија може да склапа различите споразуме са земљама које нису чланице ЕУ, али током приступног процеса требало би да усклади одлуке са заједничком визном политиком Европске уније.

„Иран је пријатељска земља, ми се нећемо придружити санкцијама, разним резолуцијама и декларацијама којима се осуђује Иран. А Србија има обавезу да визни режим усклађује са визним режимом ЕУ", изјавио је министар спољних послова Ивица Дачић након што је одлучено да се поново уведу визе за грађане Ирана.

Крајем септембра 2019. парламентарна делегација из Ирана посетила је српски парламент.

Том приликом председница Посланичке групе пријатељства Јасмина Каранац захвалила се иранским колегама на „принципијелном ставу њихове земље у погледу непризнавања једнострано проглашене независности Косова".

Дипломатски односи: Од „највеће журке на свету" до захлађења

Дипломатски односи између Југославије и Ирана успостављени су 1945.

„Можда парадоксално, али односи две земље су били на врхунцу за време владавине Јосипа Броза у Југославији и шаха Резе Пахлавија у Ирану", каже Јакшић.

Сећа се да је видео један занимљив детаљ из шахове палате, где су на разним столовима стајале фотографије шаха с лидерима света.

„На једном сточићу у првом реду стајала је фотографија Резе Пахлавија и Јосипа Броза, а иза њих слике с Аденауером и Де Голом."

Да су лидери две земље имали блиске односе, потврђује Боривоје Ердељан. Он подсећа да је Тито био међу гостима на прослави 2.500 година Персијског царства организованом 1971. у Персеполису.

У том тренутку, на „најскупљу забаву на свету" су дошли неки од најзначајнијих светских политичара (међу званицама су били потпредседник САД Спиро Егњу и румунски председник Николај Чаушеску), али и чланове краљевских породица - у луксузним шаторима су били смештени принц Филип и принцеза Ана из британске краљевске породице и цар Хаиле Селасије из Етиопије.

После Исламске револуције, односи су били релативно замрзнути, објашњава Јакшић.

„Опипавао се пулс, власти у Југославији показале су виши степен обазривости", каже он.

У време ратова у Југославији, најбоље односе с Ираном су имали Бошњаци.

„После тога су односи 'поравнати'. Али они нису ни срдачни, ни економски пробитачни", закључује Јакшић.

„Нашу дипломатију карактерише аматеризам", каже Боривоје Ердељан, додавши да српски политичари не обраћају довољно пажње на овај део света, нити довољно познају његове културне и религијске специфичности.

Од жена које посећују Иран очекује се да покрију главу и када су високо позициониране политичарке.

Током посете Ирану 2015, председница Скупштине Србије Маја Гојковић носила је хиџаб, што је бивши амбасадор у Египту и Либији, Душан Симеоновић оценио као „претеривање".

Трговинска размена - скромна

Према расположивим подацима из Републичког завода за статистику, у периоду јануар-децембар 2018. године, укупна спољнотрговинска робна размена са Ираном износила је 52,2 милиона долара.

Укупан извоз из Србије у Иран у 2018. години, износио је 9.8 милиона долара, чиме је Иран заузео 60. место од 183 земаља у које је Србија извозила током протекле године.

Србија извози картон, кукуруз, дуван, машине за паковање и кугличне лежајеве, а из Ирана увози полимер полистирен, нафту и уље, алуминијум.

У јуну 2018. министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић најавио је потписивање споразума о слободној трговини између Србије и Ирана, али до тога још увек није дошло.

Предуслов интензивнијој привредној сарадњи је успостављање платног промета, каже Данијела Стрижак из Привредне коморе Србије.

Разлог томе је „иступање САД из нуклеарног споразума који је постигнут 2015", а којим је укинут део међународних санкција Ирану.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]