Дипломатска трампа: Дајем школу за Косово

Основци у Србији још чекају 11.000 рачунара, а опремање средњих школа - тек је почело, па је држава у јуну ове године замолила све фирме да притекну у помоћ.

То је ипак није спречило да само који месец касније океаном пошаље 10.000 долара за опремање учионица компјутерима - чак на Зеленортским острвима.

Ова мала острвска држава у сред Атланског океана од Србије је добила читав пакет: укидање виза, стипендирање зеленортских студената и отварање српског конзулата.

Сви ови поступци су, у ствари, реванширање - афричка земља од пола милиона становника „понела се као прави пријатељ Србије". Није се ни појавила на гласању за чланство Косова у УНЕСКО, а против независности лобира и међу земљама португалског говорног подручја.

„У питању је класична употреба 'меке моћи', која подразумева да неком нешто дајете да би радио за вас ", објашњава за ББЦ Иво Висковић, бивши амбасадор Србије у Немачкој и професор Политичких наука.

„Тешко ју је измерити и рећи где престаје феј плеј и оно што је дозвољено, а где се прелази граница."

Враћањем дипломатских „услуга за услуге" Србија се од спољне политике ЕУ удаљила за више од 50 одсто, за само четири године.

На тапету су, међутим, биле и много озбиљније одлуке, попут оних за кршење људских права.

Што егзотичније - то дужније

Листа држава са којом Србија игра дипломатски - шири се рапидно према малим земљама Африке, Јужне Америке, али и према Ирану.

Зато, када Министарство спољних послова одлучује коме ће укинути визе за улазак у Србију, на први поглед делује да је главни критеријум - егзотичност, било да се говори о плажи, даљини земље или културолошим разликама.

Ипак, ако се у рачуницу дода још једна позната - ко од њих није признао Косово - падају у воду све остале формуле.

Тако је Србија последњих година кренула у кампању и визе укинула, или најавила да ће то да уради, Зеленортским острвима, али и Бахамима, Маурицијусу, Сент Винсенту, Парагвају, Суринаму, Гвинеји Бисао...

Без визе у Србију могу и грађани Мексика, Бурундија, али и Ирана од скоро.

Све ове земље су гласале против независности Косова, а за узврат су, поред безвизног режима, добиле и друге повластице.

Полицајци Бурундија ускоро би могли да дођу у Београд на бесплатну обуку у Криминалистичкој полицијској академији, а Србија стипендира и студенте Гвинеје Бисао и Маурицијуса.

Мека и тврда моћ у дипломатији

Мека:

Тврда:

Професор ФПН у пензији Иво Висковић каже да дипломате, пре оружја, често у земље улазе новцем, културом и образовањем:

„Донације, укидање виза, отварање представништава и културних институција нису неуобичајени потези у дипломатији."

Он додаје да је термин „мека моћ" увео још Џозеф Нај, амерички професор са Харварда, када је говорио о потезима држава, које „желе да приморају друге да ураде нешто што њима не мора да буде у интересу".

„Најједноставније га је објаснити тако што ћемо наспрам њега ставити 'тврду моћ', а то је бомбардовање на пример

Једно је да ли је то морално, а друго да ли је дозвољено".

Рука за руку - и буквално

Последњи ниво трампе је можда и најозбиљнији, а подразумева директно враћање услуге - подизањем руке при гласању.

Иако делује да безвизни режим са неким од држава Јужне Америке, Африке и Азије није тешко пао Србији, то што неке земље нису признале Косово, вуче и озбиљније потезе.

Србија је 2017. године гласала у Уједињеним нацијама против резолуције о Криму, у којој се од Русије захтева да хитно престане са кршењем људских права становника Крима.

Слично је поступила и 2008. године, када је стала на страну Ирана и подигла руку против Резолуције о заштити људских права у Ирану, коју су предложиле чланице Европске уније.

Тако је директно омогућила неке од одлука иранске владе - каменовање преступника и одсецање руку.

Управо су Иран и Русија највеће тачке спотицања, када је усаглашавање спољне политике између Србије и ЕУ у питању.

Зашто је за Србију битно да Косово буде тема Савета безбедности УН

Беџет Пацоли за ББЦ: „Рекао сам Дачићу: Ја градим - ти рушиш"

Никола Буразер, извршни уредник European Western Balkans каже за ББЦ да је највећи проблем Србија имала када је укинула визе грађанима Ирана.

„Укидањем визе за Србију, становници Ирана су буквално дошли директно на границу са Шенгеном, што ЕУ никако не одговара због прилива избеглица из ове земље. Србија би због тога могла да се суочи са проблемима."

Буразер додаје и да је индикативно да је Србија пре четири године, једина одступања од сагласности са спољном политиком ЕУ имала код одлука које су у вези са земљама које нису признале Косово.

„Након 2014. и сукоба Запада и Русије ова несагласност знатно расте."

Пре него што је избио рат у Украјини, усклађеност Србије са спољном политиком ЕУ је била скоро 99 одсто, а од тада стално пада. Тренутно је 46 одсто.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]