Политика, Иран и протести: Ко води опозицију

Аутор фотографије, Getty Images
- Аутор, Тим за проверу стварности
- Функција, ББЦ Њуз
Протести у Техерану и другим иранским градовима почели су пошто су власти признале да су грешком обориле украјински путнички авион.
Неки од демонстраната узвикивали су пароле против иранских лидера.
Колико је јака опозиција у Ирану и који су захтеви демонстраната?
Против чега протестују?
Људи су претходних дана изашли на улице Техерана и других градовиа попут Исфахана.
Углавном протестују студенти и припадници средње класе, људи који су бесни на власт због смрти 176 путника украјинског авиона.
Они су осудили владу што одмах по обарању авиона није саопштила истину. Али њихове пароле су уперене и против врховног лидера, ајатолаха Хаменеија и исламског режима.

Аутор фотографије, Getty Images
„Многи су познавали људе који су били у том авиону, јер се ради о студентима који могу да приуште да путују у иностранство", рекла је ББЦ новинарка Рана Рахимпур.
У овом тренутку мало је назнака да ови протести имају истинског вођу.
„Тешко је рећи да постоји једна особа око које би људи могли да се уједине", каже Фатемех Шамс, иранска професорка на Универзитету Пенсилванија.
Које политичке опције су дозвољене?
Иранско државно уређење дозвољава одржавање избора, али политичке групе морају да делују у складу са строгим ограничењима Исламске републике.
На парламентарним изборима 2016. године, готово половина кандидата је дисквалификовао Ирански савет чувара, због недовољне посвећености исламском систему.
А за предстојеће парламентарне изборе који ће бити одржани у фебруару, поново је дисквалифковано више хиљада кандидата, међу којима је и 90 посланика из актуелног скупштинског сазива.
Учешће на изборима забрањено је свим кандидатима и групама који се залажу за промену постојећег политичког система у Ирану.

Аутор фотографије, Getty Images
Савет чувара може да дисквалификује и кандидате за председника државе, као и да стави вето на законе које усваја парламент уколико процени да су они у супротности са исламским законима.-
Ајатолах Хаменеи, који се налази на врху иранске пирамиде моћи, именује половину чланова овог тела.
Врховни вођа такође контролише и оружане снаге и доноси најважније одлуке о безбедносним, одбрамбеним и спољнополитичким питањима.
У пракси, председник и парламент Ирана, чак и ако подржавају промене, имају ограничену моћ.
Такође, постоји опозициони покрети који се залажу за већу аутономију мањинских етничких група као што су Курди, Арапи и Азербејџанци.
Неке од ових група - као Демокрастска партја иранског Курдистана - су наоружане и боре се деценијама против иранске државе.
Да ли опозиција има вође?
Годинама уназад у Ирану постоји покрет који се залаже за реформе, а предводи га Мохамед Хатами, бивши председник.
Он је на тој функцији био од 1997. до 2005. и покренуо је одређене ограничене друштвене и економске промене.
Оне важније промене за које се Хатами залаго, блокирале су конзервативне снаге у Ирану, а Хатами је после одласка са функције маргинализован у медијима.

Аутор фотографије, Getty Images
Године 2009, режим се суочио са озбиљним изазовом, након спорне изборне победе Махмуда Ахмадинеџада на председничким изборима.
Он је тада победио противкандидате Хусеина Мусавија и Мехдија Карубија, али су они оспорили резултате и формирали Зелени покрет.
Милиони људи изашли су на улице и захтевали понављање избора, али је ајатолах Хаменеи инсистирао на ставу да је све регуларно.
Суров одговор на протесте
Држава је оштро реаговала те 2009. против демонстатната и наводно је убијено више десетина присталица опозиције, а бројни лидери су затворени.
Мусави и Каруби су дуже од деценије били у кућном притвору.
У скорије време, протести у Ирану одржани су 2017. и 2018. због лоше економске ситуације.
У појединим деловима земље висока стопа незапослености посебно је погодила млађу популацију.
И припадници више средње класе придружили су се протестима против владе председнила Хасана Руханија, који важи за умереног политичара.
У појединим тренуцима на садашњим протестима чак су могли да се чују захтеви за враћање монархије која је укинута 1979. године.
Протести су почели у новембру прошле године пошто је влада одлучила да подигне цену горива за 50 одсто уз објашњењ да то ради због економских санкција Америке.
Полиција је сурово интервенисала.
Организација Амнести Интернешнл саопштила је да је убијено више од 300 особа, али је агенције Ројтерс објавила да је било више од 1.500 жртава.
Иранска влада негирала је обе тврдње. У једном тренутку власти су у потпуности онемогућиле интернет на пет дана.
Последњу серију протеста карактерише управо то што не постоји вођа.
Ипак, упркос протестима и немирима, иранска влада за сада успева да контролише ситуацију комбинацијом забрана опозиционом вођама и репресивних акција.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]









