Рат, геноцид и Руанда: Како је Фелисијен Кабуга 26 година избегавао хапшење

Имућни бизнисмен Фелисијен Кабуга надмудривао је тужиоце трибунала за геноцид у Руанди више од две и по деценије користећи 28 лажних идентитета и моћне везе на два континента како би избегао хапшење.

Овај 84-годишњак налазио се у бекству толико дуго да је међународни трибунал основан како би се одговорни за геноцид из 1994. године привели правди у међувремену престао са радом.

Али он је ухваћен средином маја у скровишту у предграђу главног града Француске - захваљујући истрази коју је поново покренуо Серж Брамерц, тужилац Уједињених нација за ратне злочине на челу тела које се бави нерешеним случајевима ратних злочина у Руанди и Југославији.

Кабуга је порекао да је имао улогу у масакрима и оптужбе назвао „лажима" на саслушању пред француским судом крајем маја.

„Знали смо пре годину дана да је највероватније у Великој Британији, Француској или Белгији, али смо пре само два месеца закључили да је у Француској", рекао је за ББЦ Брамерц, главни тужилац Резидуалног механизма за кривичне судове УН.

„Француске власти су лоцирале апартман у ком се крио, што је довело до операције хапшења".

Један од главних разлога зашто је успевао да буде у бекству толико дуго било је „саучесништво његове деце", рекао је он.

Зна се да има најмање петоро деце - две његове ћерке удате су за синове бившег председника Руанде Жувенала Хабијаримане, чија је смрт, кад је његов авион оборен 6. априла 1994. године, довела до геноцида.

Француски истражитељи шпијунирали су Кабугину децу и тако га на крају пронашли у једном стану на трећем спрату у паришком предграђу Анијер на Сени, где је живео под лажним идентитетом користећи пасош неидентификоване афричке земље.

Коло Ерик Емеру, који предводи специјалну француску полицијску јединицу за борбу против ратних злочина, каже да је утицала и пандемија корона вируса.

Изолација у Француској блокирала многе операције вођене широм Европе, ослободивши тако време за усредсређивање на човека оптуженог да је био главни финансијер геноцида.

За само 100 дана, 1994. године, етнички екстремисти из редова Хутуа убили су око 800.000 људи - а сматра се да их је финансирао Кабуга, човек који се обогатио трговином чаја.

Они су као мету узели мањинску заједницу Тутсија, као и политичке противнике, без обзира на њихово етничко порекло.

САД су понудиле награду од пет милиона долара за било какву информацију која ће довести до Кабугиног хапшења.

Али збуњујуће је да је један од најтраженијих бегунаца из Африке, након што је 1997. године оптужен по седам тачака за геноцид и злочине против човечности, толике године успевао да живи обмањујући и избегавајући снаге реда и мира у бројним земљама и на различитим континентима.

Да ли је био скриван у Кенији?

Кабуга је наводно живео у многим земљама Источне Африке, укључујући Кенију, где су он и његова породица имали пословне интересе.

Дуго се говоркало да је Кенија та која скрива овог бегунца, а моћни политичари били су оптужени да осујећују покушаје да се он ухапси.

Ко је Фелисијен Кабуга?

Међународни кривични трибунал за Руанду је 2006. године саопштио да има доказе да је Кабуга посетио Кенију или живео тамо, што је место на ком је имао бројне пословне интересе.

Три године касније, Стивен Реп, тадашњи амерички путујући амбасадор за ратне злочине, оптужио је више узастопних кенијских влада да су одбиле да изруче Кабугу.

Постојали су докази да је Кабуга чак посећивао званичне догађаје којима су присуствовале утицајне особе, рекао је он - што су оптужбе које је Кенија одувек порицала.

Нема никакве сумње да је породица Кабуга била власник некретнина у Кенији, будући да је једна имовина постала предмет судског спора 2015. године, кад је његова жена, Жозефина Мукацитони, која је била сувласница, покушала да је поврати и у томе није успела.

Познате као Шпанске виле, оне су заплењене због резолуције УН-а која захтева да земље чланице прате и замрзавају Кабугина средства.

Узалудне потраге

Медијски извештаји су у више наврата истицали Кабугино присуство у Кенији, иако никад нису пружили дефинитиван доказ да он или његова жена заправо бораве тамо.

Прича се да је више пута избегао полицијске замке у главном граду Кеније, Најробију.

У једној рацији у Најробију 19. јула 1997. године, кад је полиција ухапсила седам других осумњичених за геноцид у Руанди, Кабуга је наводно успео да побегне захваљујући претходном упозорењу једног вишег официра.

За новинаре који су се нашли на његовом трагу, то се показало као опасан посао.

Шеснаестог јануара 2003. године, новинар Вилијам Мунухе пронађен је мртав у стану у Најробију.

Више о геноциду:

Његов брат Џозефат Гичуки каже да је после његове смрти открио да је Мунухе планирао тајну операцију са ФБИ-јем за хапшење Кабуге представљајући се као бизнисмен.

„На наше изненађење, полиција је саопштила да је Мунухеова смрт била самоубиство [тровањем угљен моноксидом], након што је удахнуо испарења из пећи на угаљ", рекао је за ББЦ Гичуки.

„Док сам био у мртвачници, лично сам видео рану од метка на његовој глави и крв у његовој соби."

Осам година касније, новинар Џон Алан Наму сматра да га је намерно на криви траг навео један извор из Кеније како би разоткрио погрешну особу, невиног бизнисмена, као Кабугу.

Он сматра да је то учињено зато што су неки људи били незадовољни оним што су до тада откриле његове истраге, укључујући доказе да је Кабуга имао кенијски банковни рачун преко ког је водио пословања.

Читава афера постала је толико опасна да су на крају он и његова породица морали месецима да се скривају због претњи смрћу које је добијао.

„Место на ком је ухапшен доказ је да је Кабуга успевао да опстане толико дуго као бегунац због прећутне сарадње људи са читаве планете, а поготово у Кенији", изјавио је Наму за ББЦ.

Лов

Непосредно после геноцида, Кабуга је побегао у Швајцарску, али није му било дозвољено да остане и он се наводно вратио у Африку преко Киншасе, главног града Демократске Републике Конго.

Највише доказа указује на његово присуство у Кенији, мада Брамерц каже да је био виђан и на Мадагаскару и у Бурундију.

Али такве информације одувек су биле „реактивне", тако да је операција која је довела до његовог проналажења захтевала „софистицирану, координисану акцију са истовременим тражењем на више локација", рекао је он.

Било је потребно отприлике две године за то, после последње његове знане локације - у Немачкој, где је последњи пут виђен кад је ишао на хируршки захват 2007. године.

Опсежне анализе телефонских разговора и финансијских података на крају су их одвеле до Париза.

„Тешко је замислити да је успео да побегне на француску територију без помоћи некаквих саучесника", каже Патрик Баудон из Међународне федерације за људска права.

Мистерија око места његовог боравка толиких година навела је Хјуман рајтс воч да позове на истрагу о томе како и ко је то омогућио.

Шетње пре изолације

Његове париске комшије кажу да је овај старији човек живео тамо три до четири године.

Оливије Олсен, шеф удружења власника станова у згради у којој је живео, рекао је за агенцију АФП да је Кабуга био „веома дискретан" и неко ко би „само промрмљао поздрав приликом сусрета".

Пре изолације, често је био виђан како одлази у шетње, рекао је он.

Кабуга се сада налази у затвору Ла Санте у центру Париза, где ће остати све док не буде пребачен у притвор Резидуалног механизма кривичних судова.

Брамерц каже да ће до тога можда проћи недеље или чак месеци, а до почетка суђења могло би да прође и годину дана - или у Хагу или у танзанијском граду Аруши, где заседа ИЦТР.

Међутим, Кабугини адвокати изјавили су како би он више волео да му се суди у Француској.

Преживеле жртве геноцида надају се да такве процедуре неће одгодити правду коју траже.

После његовог хапшења, Валери Мукабајире, вођа групе удовица из Руанде „Авега", рекла је за ББЦ: „Свака преживела жртва геноцида срећна је што је он ухапшен. Сви су чекали ову вест. Добра је ствар што ће се сада коначно суочити са правдом."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]