Шпански грип: Како је свет изгледао после пандемије 1918. године

Аутор фотографије, Getty Images
- Аутор, Фернандо Дуарте
- Функција, ББЦ Светски сервис
Ако већ нисте чули за пандемију Шпанског грипа, криза вируса корона вероватно вам је скренула пажњу на то да се почетком двадесетог века светом раширио овај смртоносни вирус.
Често називан „мајком свих пандемија", у року од две године, између 1918. и 1920, изазвао је између 40 и 50 милиона смрти - према подацима Светске здравствене организације и Центара за контролу болести (ЦДЦ).
Научници и историчари верују да је била заражена трећина светске популације, која је тада бројала око 1,8 милијарди људи.
И грип је изазвао укупно више смрти него сам Први светски рат, који је привођен крају у време кад је болест почињала да се шири.
Док читав свет реагује на кризу Ковида-19, погледајмо поближе последњу пандемију која је укопала свет у месту - и како је он изгледао кад се коначно окончала?
1921, веома другачији свет

Аутор фотографије, Getty Images
Те 1918. године, медицина и наука биле су много ограниченије у борби против болести него што су данас.
Лекари су знали да иза Шпанског грипа стоје микроорганизми и да болест може да се преноси са особе на особу, али су и даље мислили да је изазивају бактерије а не вируси.
Лечење је такође било ограничено - први антибиотик на свету, на пример, откривен је тек 1928. године.
Први вакцина против грипа постала је доступна јавности четрдесетих.
Кључно, нису постојали здравствени системи за све људе. А чак и у богатим земљама, јавни санитарни систем и даље је био луксуз.
„У индустријализованим земљама, већина лекара или је радила за себе или су их финансирале добротворне установе или верске институције, а многи људи им нису имали приступ", каже Лора Спини, новинарка за науку и ауторка књиге „Бледолики јахач: Шпански грип 1918. и како је изменио свет".
Млађи и сиромашнији

Аутор фотографије, Getty Images
Да све буде горе, Шпански грип је напао на начин који до тада није виђен у пандемијама грипа, као што је она из 1889-90, која је убила више од милион људи широм света.
Већина жртава била је старости између 20 и 40 година, а мушкарци су били непропорционално погођени - вероватно зато што се сматра да је пандемија започела у пренатрпаним војним камповима на Западном фронту и раширила се како су се трупе враћале кући после Првог светског рата.
Болест је такође јаче погодила сиромашније земље.
Студија из 2020. године коју је предводио истраживач са Харварда Роберт Баро проценила је да, иако је око 0,5 одсто тадашње америчке популације умрло од Шпанског грипа (око 550.000 људи), у Индији је било погођено 5,2 одсто становништва (скоро 17 милиона смрти).
А последице по економију биле су огромне. Баро и његов тим проценили су да је пандемија довела до просечног пада од 6 одсто бруто домаћег производа (БДП) у свим земљама.
„Жртве Првог светског рата и Шпанског грипа довеле су до праве економске катастрофе", каже списатељица Катарина Арнолд, ауторка књиге „Пандемија 1918".
Међу жртвама грипа у Великој Британији били су и бака и деда Арнолдове.
„У многим земљама није остало младих да наставе породични посао, воде фарме, обучавају се за професије и занате, венчају и подижу децу како би заменили милионе изгубљених", каже ауторка.
„Мањак погодних мушкараца довео је до такозваног проблема 'вишка жена', када милиони жена нису могле да нађе одговарајуће партнере."
Запослене жене

Аутор фотографије, Getty Images
Иако пандемија Шпанског грипа није изазвала толике друштвене промене као Црна куга у 14. веку (која је довела до пада феудализма), јесте уздрмала равнотежу међу половима у многим земљама.
Истраживачица са Универзитета Тексас A&M Кристина Блекберн открила је да је мањак радника у САД, до ког је довео грип баш као и Први светски рат, утро пут женама ка прикључивању радној снази.
„Године 1920, жене су представљале око 21 одсто свих запослених у земљи", каже Блекберн.
Исте године, Конгрес је ратификовао 19. Амандман, који је америчким женама омогућио право гласа.
„Постоје докази да је грип из 1918. године утицао на женска права у многим земљама", додаје Блекберн.
Такође, радници су имали користи од повећања надница због недостатка радне снаге.
У САД, подаци владе показују да су наднице у мануфактури скочиле са 21 цент на сат 1915. године на 56 центи 1920. године.
Погубно наслеђе за новорођенчад

Аутор фотографије, Getty Images
Научници су обавили истраживање и на бебама рођеним током пандемије Шпанског грипа и открили да су оне биле склоне стицању здравствених стања као што су срчане болести, за разлику од деце рођене пре или после избијања пандемије.
Анализе у Великој Британији и Бразилу показују и да је мање вероватно да су бебе рођене 1918-19. касније биле формално запослене или факултетски образоване.
Неке теорије сугеришу да је стрес који је пандемија изазвала код мајки утицала на развој фетуса.
Још један траг пронађен је у анализи података о војној регрутацији у Америци за мушкарце рођене између 1915. и 1922. године: „класа 1919" била је за око милиметар нижа од осталих.
Анти-колонијализам и међународна сарадња

Аутор фотографије, Getty Images
Године 1918, Индија се налазила под британском колонијалном влашћу више од једног века.
Шпански грип је погодио земљу у мају те године - и погодио је Индијце јаче од њених британских становника. Статистика показује да је смртност Хиндуса из ниже класе достигла бројку од 61,6 на 1.000 људи, док је међи Европљанима била мања од 9 на 1.000 људи.
Индијски националисти подстицали су перцепцију да британски владари нису добро водили мере против кризе. Издање „Младе Индије" из 1919. године, периодичног листа који је објављивао Махатма Ганди, критиковало је британске власти осувши паљбу из свих оружја.
„Ни у једној другој цивилизованој земљи влада није могла толико тога да пропусти да уради као што је то био случај са Владом Индије током владавине једне тако страшне и катастрофалне епидемије", гласила је реч уредника.

Аутор фотографије, Getty Images
А опет је пандемија истакла и важност међународне сарадње - упркос геополитичке ноћне море која је остала после Првог светског рата.
Лига нација, мултилатерално тело које је претходило Уједињеним нацијама, 1923. године основала је Здравствену организацију.
Била је то техничка агенција која је створила нове системе међународне контроле епидемије, којима су руководили здравствени радници а не дипломате - као што је био случај у постојећем телу, Међународној канцеларији за јавно здравље.
Светска здравствена организација биће основана тек 1948. године.
Помаци у јавном здрављу

Аутор фотографије, Getty Images
Штета коју је направила пандемија довела је до помака у јавном здрављу, поготово кад је у питању развој социјализоване медицине.
Русија је 1920. године постала прва земља која је увела потпуно јавни, централизовани здравствени систем. Ускоро су је следиле и многе друге.
„Многе земље су двадесетих створиле или реорганизовале своја министарства здравља", написала је Лора Спини.
„То је био директан резултат пандемије, током које су лидери јавног здравља или били у потпуности изостављани са састанака кабинета или свођени на мољакање за финансирање и овлашћења од других министарстава."
Џенифер Кол, антрополошкиња са Универзитета Ројал Холовеј у Лондону, тврди да је мешавина пандемије и рата посејала семе социјалне државе у многим деловима света.
„Социјална давања државе проистекла су из овог контекста, јер сте имали велике бројеве удовица, сирочади и инвалида", објашњава она.
Изолација и социјално дистанцирање су тада уродили плодом

Аутор фотографије, Getty Images
Славна је прича о два града: у септембру 1918. године, амерички градови су организовали параде како би промовисале куповину ратних обвезница, чијом се продајом финансирао рат који је још увек био у току.
Два града су применила веома различите мере кад су почели да се појављују први случајеви Шпанског грипа: док је Филаделфија наставила са првобитним плановима, Сент Луис је одлучио да откаже догађај.
Месец дана касније, у Филаделфији је од болести умрло више од 10.000 људи. Број смртних случајева у Сент Луису остао је испод 700.
Такав диспаритет постао је практично студија случаја у корист мера социјалног дистанцирања као стратегије борби против епидемије.
Једна анализа интервенција спроведених у неколико америчких градова током 1918. године показала је да су они који су рано забранили јавна окупљања, затворили позоришта, школе и цркве, имали много мању стопу смртности.
Такође, тим америчких економиста са Принстонског универзитета анализирао је мере изолације 1918. године.
Они су открили да су градови који су применили строже мере доживеле бржи економски опоравак после пандемије.
Ипак, процењује се да је пандемија однела скоро 700.000 Американаца. А један од разлога је, каже економиста са Харварда Роберт Баро, што је изолација укинута прерано.
„Уведене мере обично су трајале четири недеље - а потом су попуштане због притиска јавности", каже он.
Он сматра да би исход био бољи да су мере изолације остале на снази око 12 недеља.
„Ово питање очигледно је веома актуелно и дан-данас", додаје Баро.
Заборављена пандемија?

Аутор фотографије, Public Domain
Упркос његовим лекцијама, Шпански грип је на многе начине заборављена пандемија.
Баш као и Ковид-19, заразио је велики број славних људи: разболели су се амерички председник Вудро Вилсон и британски премијер Лојд Џорџ, док је бразилски председник Родригес Алвеш умро од њега.
Али у очима јавности Шпански грип је остао у сенци Првог светског рата, делом због чињенице да је неколико влада цензурисало медије и спречавало их да извештавају о последицама грипа током трајања рата.
Лоше покривена, ова криза је углавном изостала и из историјских књига и популарне културе.
„Чак и у години стогодишњице пандемије (2018) нећете пронаћи никаква меморијална обележавања… а врло мало гробља је организовало комеморацију жртвама које су поднели лекари и сестре", написао је историчар медицине Марк Хонигсбаум.
„А нећете наћи ни много романа, песама или слика из тог периода који се односе на пандемију 1918. године."
Један од изузетака је „Аутопортрет са Шпанским грипом" Едварда Мунка, који је норвешки сликар насликао док је боловао од ове болести.

Аутор фотографије, Handout
Хонигсбаум је приметио и да издање енциклопедије Британике из 1924. године „није чак ни поменуло пандемију у прегледу 'година са најистакнутијим догађајима 20. века'", док су прве историјске читанке које се баве заразом изашле 1968. године.
Ковид-19 је свакако освежио памћење људи у том погледу.

- ШТА СУ СИМПТОМИ? Кратак водич
- МЕРЕ ЗАШТИТЕ: Како прати руке
- ДА ЛИ ЋЕ БИТИ ВАКЦИНА? Досадашњи напредак у истраживањима
- КОЛИКА ЈЕ СМРТНОСТ? Сазнајте више
- СТРЕС: Како да очувате ментално здравље


Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]














