Технологија, друштвене мреже и сајбер криминал: Најчитаније приче из 2019.

- Аутор, Лео Килион
- Функција, Уредник Технологије
- Време читања: 9 мин
Време је за нашу годишњу рекапитулацију најчитанијих прича из области технологије.
Компанија Фејсбук је тема чак четири најчитаније приче - вероватно вас неће изненадити да ниједна од њих није била нарочито ласкава по бренд.
Први пут на ББЦ листи је кинеска видео апликација ТикТок уз друге „велике технолошке компаније".
Упада у очи то да неких компанија - нема. Упркос лансирању Сајбер камиона разбијених прозора и плановима да нам хакује мозак, ни Илон Маск ни Тесла нису се нашли међу најчитанијим причама.
Суоснивачи Гугла били су на листи због одлуке да се одрекну свакодневне контроле над овом империјом, али су истиснути у последњи час, непосредно пред објављивање.
Изостале су и теме о видео гејмингу, иако је принц Хари привукао много пажње предлогом да би Фортнајт требало забранити.
А нема ни Хуавеја и Самсунга, иако су одлука Гугла да повуче апликације са телефона прве компаније и Самсунгов фијаско са телефоном на преклапањем били међу истакнутијим догађајима ове године.
У сваком случају, ево шта је привукло највише очних јабучица сваког месеца понаособ током 2019. године:
Јануар: Кад три постане једно

Аутор фотографије, Getty Images
Цурење података присилило је челнике компаније Фејсбук да обелодане да планирају да - иза кулиса - споје Воцап, Фејсбук Месинџер и Инстаграм. Иницијатива је наводно лични пројекат генералног директора Марка Закерберга.
Он је касније оправдао потез рекавши да ће тако приближити три производа један другом, што ће корисницима олакшати слање порука. Додао је и да ће то помоћи фирми да прошири функције за енкрипцију и тако осигура да слање порука остане безбедно.
Многи су приметили, међутим, да ће акција исто тако отежати раздвајање компаније. Како је година пролазила, ово потоње је постајало све реалнија претња - почело је коментаром америчке сенаторке Елизабет Ворен, а потом и други демократски председнички кандидати, да Фејсбук има сувише велику моћ.
Закербергове амбиције можда буду осујећене - Вол стрит журнал недавно је писао да би Федерална трговачка комисија могла да спречи интеграцију ових апликација.

Фебруар: Ништа се не бојте

Друштвене мреже, мејнстрим медији, па чак и полиција у фебруару су упали у хистерију због Момоа без ваљаног разлога. Тврдило се да се налози млађарије на овој друштвеној мрежи „хакују" да би приказали избуљено чудовиште, а да им се постављају и „изазови" који могу бити опасни по живот.
На интернету су се појавили текстови у којима је смрт више од 100 тинејџера у Русији доведена у везу с овом апликацијом. Наравно, није било никаквих доказа за овакве тврдње.
То чак није било ни први пут да је слика јапанске скулптуре жене-птице постала вирална. До ширења паника, додуше много мањих размера, дошло је и 2018. године кад је „игра" повезана за смртима у Јужној Америци и Индији - поново без документованих доказа.
Коментатори су то описали као „панику која не нестаје". Осим што јесте нестала.
Ових дана претрага за Момоом на Твитеру приказује рекламе за маске чудовишта и мало шта више од тога.
А на ТикТоку хештег #momochallenge приказује снимке људи који у деловима Азије кувају и једу кнедлице које се исто зову.

Март: Искључите га и поново упалите

Аутор фотографије, Getty Images
Фејсбукове апликације престале су да раде - прекид је трајао 14 и описан је као „њихов најозбиљнији квар" до данас.
Многи корисници уопште нису могли да приступе сервисима - било где у свету да су били у том тренутку. Компанији је требало још десетак сати да све доведе у ред, а затим су на Твитеру саопштили да је за све крива „промена конфигурације сервера".
Из компаније су тако негирали сугестије да је Фејсбук заправо био хакован, али истовремено остали и одговарајуће недоречени по питању правог узрока.

Април: Како су ушли?

Аутор фотографије, Getty Images
Стручњаци за сајбер безбедност пали су у очајање када је студија показала да је најпопуларнија онлајн лозинка „123456".
Налази британског Националног центра за сајбер безбедност стигли су са упозорењем да је овај низ бројева не само лако погодити, већ је и један од првих кодова које испробавају аутоматизовани хакерски алати.
Стручњаци из овог центре саветовали су кориснике да за сваки налог осмисле другачију, али и сложену шифру, као и да користе поруке како би потврдили идентитет. Али мука коју изискује непрестано копирање кодова, довела је до тога да се усвоје биометријских тестова који аутоматизују процес уколико корисници прођу проверу лица, очију или отиска прста.
Друга алтернатива је улоговати се преко неке друге платформе и препустити њој да одради тежи део посла. А у септембру, Епл се придружио журки кад је дозволио корисницима да приступају апликацијама треће стране преко новог дугмета Улогуј се преко Епла, опонашајући тако раније покушаје Гугла, Фејсбука и Твитера.

Мај: Крекован Воцап

Аутор фотографије, Getty Images
Кад је Воцап потврдио да је апликација злоупотребљена за инсталирање софтвера за присмотру на телефоне жртава, једно од првих питања било је колико је тај напад распрострањен.
До појашњења је дошло тек у октобру. Из Фејсбука су рекли да је директно компромитовано око 1.400 корисника, међу којима је „најмање 100 бранилаца људских права, новинара и других припадника грађанског друштва" из најмање 20 земаља.
Славна технолошка фирма тврди да је за то одговорна НСО група, израелска приватна компанија за безбедност. Фејбук је против ове компаније поднео тужбу у Америци. НСО негира наводе и каже да ће се „енергично борити" у овом случају.
Какав год био исход, афера је истакла да уколико нападач може да убаци спајвер на телефон мете или неки други уређај, енкрипција по принципу спојених крајева и друге безбедносне мере можда су узалудне.

Јун: Смрт Етике

Аутор фотографије, Etika/YouTube
Дезмонд „Етика" Амофах из Бруклина имао је велики број интернет следбеника, захваљујући брзом мозгу и видеима реакције на Нинтендове видео игре на Јутјубу и Твичу. Али средином јуна, многи су се забринули кад је поставио видео у ком је говорио о самоубиству. Неколико дана касније, њујоршка полиција потврдила је да се убио.
Неколико његових пријатеља и колега чува успомене на њега. Онлајн продавнице продају сувенире обележене његовим логоом, а зараду донирају Националном савезу за менталне болести. Јутјубер PewDiePie удружио се са глумцем Џеком Белком да у Етикино име сакупи средства у добротворне сврхе.
Други су трагедију обележили урадивши тематске тетоваже. Још увек активан Твитер налог - @Etika - отворен је да оживи успомене на њега. А прошлог месеца, откривен је велики мурал у Бруклину на ком се налази гејмерово лице заједно са паром контрола Нинтендо Свича.
У овом чланку се појављује садржај X. Молимо вас да дате дозволу пре него што се садржај учита, пошто може да користи колачиће и друге технологије. Можда бисте желели да прочитате X политику колачића и политику приватности пре него што дате пристанак. Да бисте видели овај садржај, одаберите "Прихватите и наставите”.
End of X post
Неки су критиковали Јутјуб јер Етика није споменут у годишњој рекапитулацији ове мреже по имену Ривајнд. „Нико не треба да буде изненађен што Јутјуб и даље не разуме властиту платформу", написао је један незадовољни корисник.
У сваком случају, изгледа да не постоји опасност да ће се Етикина тврдња из његовог последњег видеа да ће „ме овај свет заборавити" остварити у скорије време.

Јул: Кварови са фоткама

Аутор фотографије, Getty Images
Нови технички проблеми у седишту Фејсбука онемогућили су корисницима да поставе нове фотографије и видео снимке на апликације ове компаније, а у неким случајевима чак спречили да се виде већ постојеће објаве. Овај квар је трајао око девет сати.
Фејсбук никад заправо није објаснио прави узрок - речено је само да је проблем покренула операција одржавања.
Други мали кварови дешавали су се током читаве године, укључујући упорне прекиде рада платформе у Сједињеним Државама на Дан захвалности.
Али имајући у виду да компанија сада опслужује више од 2,4 милијарде корисника који се логују на један од сервиса најмање једном месечно, поприличан је инжењерски подухват одржавати све у функционалном стању све време.

Август: Ајфонове замкице

Аутор фотографије, Getty Images
Студије указују на то да се Епловим мобилним уређајима дешава мање озбиљних претњи по сајбер безбедност него његовим еквивалентима који раде на Андроиду. И зато кад је Гугл открио да хакери користе сајтове са постављеним замкама да би злоупотребили претходно неоткривене грешке у иОС-у, потенцијално погађајући „хиљаде посетилаца недељно", била је то велика вест.
Гугл је додао да су компромитовани ручни уређаји омогућили починиоцима да у реалном времену краду приватне поруке, фотографије и податке о локацији.
Данима се спекулисало ко је све могао да буде угрожен. Епл је на крају издао саопштење у ком се каже да у компанији верују да је заражено мање од десетак сајтова фокусирано на „садржаје везане за заједницу Ујгура". Многи су то схватили као сугестију да је у све умешана кинеска држава. Међутим, Епл није и сам експлицитно извукао тај закључак, што не изненађује кад се узму у обзир његове везе с овом земљом.
То није била једина Еплова контроверза повезана са Ујугурима ове године.
Група активиста Неки од нас упорно је тврдила да је одлука фирме да пристане на кинеску забрану апликација виртуалне приватне мреже (ВПН) отежавала борцима за грађанска права да безбедно говоре о кршењима права мањина. Организација сада планира да покрене ово питање на Епловом следећем годишњем састанку акционара.

Септембар: Још фото-апарата
Ајфон 11 је добио више фото-апарата, дуготрајније батерије и нову „про" одредницу за моделе више класе. Али није било 5Г-а, иако су Самсунг, Хуавеј и други ривали већ лансирали компатибилне паметне телефоне.
И гласине да је генерални директор Епла Тим Кук можда спреман да открије кацигу за проширену реалност, показале су се неоснованим.
Пратиоци тржишта од тада су јавили да се ајфони продају боље него што су очекивали - нарочито у САД и Западној Европи.
А сад се говорка и да ће 2020. бити година „ајфоновог суперциклуса" захваљујући очекиваном обновљеном дизајну заједно са увођењем 5Г мреже.

Октобар: Џедајски ратови

Аутор фотографије, Getty Images/Reuters
Амазон - и многи аутсајдери - мислили су да ова компанија има највише шансе да са Пентагоном потпише уговор о вештачкој интелигенцији и пружању услуга.
И тако је дошло до великих потреса кад је такозвани Џедајски уговор добио Мајкрософт. Вредност овог посла могла би да буде и 10 милијарди долара.
Не само да је реч о огромној суми новца, већ ће и Мајкрософтовом маркетиншком тиму сада бити лакше да понуди услуге ове фирме другим америчким државним институцијама, као и приватним компанијама.
То би могло да озбиљно угрози статус компаније Амазон која важи за лидера на тржишту.
Из Амазона су се жалили на процес доделе овог посла, тврдећи да је председник Трамп притиснуо Министарство одбране да одбије њихову понуду због личне освете против генералног директора Џефа Безоса.
Све би ово могло да утиче и на америчке председничке изборе 2020. године. Регулисање великих технолошких компанија већ се нашло на дневном реду неких кандидата, а Амазон би могао да постане изазовна мета Трампу током кампање.
Али ако Безос буде мислио да ће реизбор Трампа угрозити његово пословање, чињеница да је један од најбогатијих људи света и да је власник Вашингтон поста може га начинити достојним противником председника Америке.

Новембар: Очи не можете лагати
Почетком године, врло мало људи је знало за ТикТок - изван уског круга тинејџера. Ових дана, то је једна од апликација о којој се највише говори.
Лансирала је један мим за другим и стекла репутацију једног од најзабавнијих места на интернету. Али, неке ипак брине то што су власници ове апликације из Кине.
Криза је настала прошлог месеца кад је једна америчка тинејџерка поставила видео који је кренуо као туторијал за шминкање трепавица. Али креаторка Фероза Азиз брзо је пребацила причу на критиковање кинеског опхођења према Ујгурима.
Њен видео је постао виралан. Недуго затим, ова 17-годишњакиња открила је да је блокирана и да не може да поставља нов материјал, а њен видео је обрисан.
Онда је ова друштвена мрежа променила причу. Вратили су снимак и окривили за уклањање „грешку људске модерације".
Азиз је поново добила приступ мрежи, а из ТикТока су рекли да је била блокирана због ранијег понашања које није имало везе са наведеним снимком.
Из компаније су инсистирали на томе да није било покушаја гушења критике кинеске владе, али Азиз није поверовала у то.
Она је наставила да изражава забринутост поводом Ујгура. У последњем видеу о „нези коже", указује и на контроверзни индијски закон о држављанству који илегалним имигрантима из оближњих земаља нуди амнестију али само ако су немуслимани - она каже да је ово „неморално".
Из ког год разлога, пост је привукао много више прегледа на Твитеру и Инстаграму него иста верзија постављена на ТикТоку.
У међувремену, шефови ТикТока наводно траже ново седиште - изван Кине - како би поткрепили тврдње о самосталности. Власник апликације Бајтденс је негирао да би могао да прода мрежу како би била успостављена права независност.

Децембар: Доба сплинтернета?

Аутор фотографије, Sasha Mordovets
Већ дуго, државе немају много простора за ограничавање онога што њихови грађани раде на интернету. Упркос томе, најава Русије да је успешно тестирала нешто што зове „сувереним интернетом" и даље делује као веома важан тренутак.
Иницијатива подразумева преусмеравање властитог веб саобраћаја кроз специјалне нодове - израз за везивне тачке мреже - у којима би садржај могао да се филтерише како би се уклонио сав потенцијално ризичан материјал.
Надаље, жеља је да у случају неке „ванредне ситуације" сви подаци изван земље могу да се блокирају и да се Рунет - израз за руски интернет - изолује.
Државни медији навели су да се овом мрежом домаће компаније и владина тела штите од сајбер напада.
Али борци за људска права упозоравају да би Кремљ могао да искористи ову мрежи и ограничи људиму у Русији приступ„нежељеним" информацијама.
Руска влада би пошла корацима власти у Кини, Саудијској Арабији и Ирану, који цензуришу дисидентске гласове.
А то би пратило и шири светски тренд. Из америчке групе за људска права Фридом хаус су упозорили да индекс слободе на интернету опада девет година заредом.
Поред Русије, ова организација је издвојила и Казахстан, Судан и Бразил као примере места на којима су дигитална присмотра, усмерени сајбер напади и/или онлајн кампање дезинформација били узрок велике забринутости.
Сазнаћемо мало више о руском пројекту чим председник Владимир Путин буде био у прилици да проучи резултате тестова и одлучи шта даље. За сада, портпарол Кремља негирао је да има намеру да „распарча интернет" у засебне делове.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]








