Доктори који „хакују мозак" - електрода у глави контролише жељу за дрогом

Аутор фотографије, WVU Medicine hospital
- Аутор, Џејн Вејфилд
- Функција, ББЦ технологија
Пацијентима са дугогодишњом зависношћу од наркотика биће у мозак у уграђен имплант, који би требало да регулише њихову потребу за дрогом, што је прво такво испитивање у Америци.
Џерод Бакхалтер има 33 године и више од деценије се бори са зависношћу од наркотика.
Неколико пута је престајао да узима дрогу, али јој се увек враћао, што је довело и до неколико случајева предозирања.
Зато му је недавно уграђен „пејсмејкер за мозак", каже доктор Али Резаи.
Међутим, иако многи верују да је реч о технологији која би могла много да промени, Резаи упозорава да такве ствари не треба користити за „побољшање људске расе".

Аутор фотографије, WVU Medicine hospital
Шта се десило?
Бакхалтер је операцију имао 1. новембра, у болници при Универзитету Западна Вирџинија, а тим путем ће ускоро поћи још три волонтера.
Процес почиње низом скенирања мозга, након чега иде операција током које доктори пацијенту направе рупу у лобањи.
Кроз ту рупу, у тачно одређени део мозга, доктори убаце електроду пречника једног милиметра, чији је задатак да регулише импулсе зависности и самоконтролу код пацијента.
Електрода има и батерију, која се уграђује испод кључне кости.
Мождану активност након тога прати читав низ стручњака за зависности, психолога и физијатара.
Реч је о такозваној Дубокој стимулацији мозга (ДБС), коју је Америчка агенција за храну и лекове одобрила за лечење Паркинсонове болести, епилепсије и опсесивно-компулсивног поремећаја.
Иначе, око 180.000 људи широм света тренутно има импланте у мозгу.
Међутим, ово је први пут да је ДБС одобрен за лечење зависности од наркотика, што није било нимало лако - у доношењу те одлуке морали су да учествују етичари, психолози и бројни званичници.

Аутор фотографије, WVU Mecidine Hospital
Није једноставно
„Зависност је сложена, у игри је читав низ генетских елемената", наводи Разаи.
Како каже, бројни грађани који су зависни од наркотика притом немају приступ лечењу.
„Ово лечење је само за оне код којих ништа друго није успело - било да је реч о медицини, бихевиорална терапији или друштвеним интервенцијама", истиче он.
Разаи се ту позива на бројке - предозирање је у Америци највећи узрок смрти међу популацијом млађом од 50 година.
„Морамо да пронађемо решење за то, реч је о стварима опасним по живот и нечему што утиче на породице и вољене", додаје Разаи.
Западна Вирџинија има највећу стопу смртности од предозирања у Сједињеним Државама. Реч је о 49,6 смрти на 100.000 људи у 2017. години, подаци су Националног института за злоупотребу дрога.

Аутор фотографије, WVU Medicine hospital
Опасност
Међутим, стручњаци често указују на етичке проблеме „спајања људи и технологије".
На пример, Краљевско друштво Велике Британије је то недавно урадило због најава Фејсбука и Неуралинка да ће радити на развијању сличних производа, али који ће бити доступни за комерцијалну употребу.
Неуралинк - компанија Елона Маска - је поднео захтев да почне са испитивањима на људима у Америци, а циљ им је да електроде убаце у мозгове пацијената који имају парализу.
Фејсбук за то време подржава истраживања како би дошли до слушалица које ће моћи да транскрибују 100 речи у минуту - и то само преко мисли особе која их носи.
И Разаи је скептичан када је реч о умешаности технолошких компанија у ову област.
„Мислим да је то веома добро за науку, потребно нам је више науке како бисмо што више научили од људском мозгу", каже он.
„Међутим, то не треба да служи за побољшање људске расе. Ово није технологија за масовну потрошњу".
Како каже, мора бити строго регулисано ко може да, након подношења захтева, добије такав имплант.
„Није то као да добијете вакцину или тетоважу - операција носи ризике које нису занемарљиви.
„То је само за оне са хроничним болестима зависности, код којих ниједно друго лечење није успело и који немају никакву наду да ће се опоравити", истиче Разаи.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]













