Алкатраз у планинама: Најсуровији затвор у Америци и вероватно нови дом за Ел Чапа

Сматра се најбезбеднијом америчком казненом установом. Овде су смештени неки од најозлоглашенијих криминалаца у земљи.

У овом затвору казну ће највероватније служити и Хоакин „Ел Чапо" Гузман, бивши лидер мексичког нарко картела Синалоа који се сматра државним непријатељем број један у Мексику и Сједињеним Државама.

Њујоршки судија га је осудио на доживотни затвор, као и на симболичних тридесет година због засипања САД-а тонама кокаина, хероина и других дрога, прања новца и кривичних дела у вези с оружјем.

Тужиоци су Ел Чапа описали као „немилосрдног и крвожедног" и рекли да је стекао моћ убијајући људе и водећи ратове са ривалским картелима.

Озлоглашени нарко бос од ког је познатији можда само Пабло Ескобар из Колумбије, двапут је побегао из максимално обезбеђених затвора у Мексику - једном прокопавши из ћелије тунел дуг километар и по.

Али овај пут, ако буде било по вољи америчких власти, Гузман неће успети да побегне.

„Алкатраз Стеновитих планина"

Максимално обезбеђена казнено административна установа Сједињених Држава А-Де-Икс Флоренс, позната и као „Супермакс", налази се на ободу Стеновитих планина, насред полу-сушне пустињске висоравни јужног Колорада.

Назван „Алкатразом Стеновитих планина" по озлоглашеном калифорнијском затвору, отворен је 1994. године. Из овог затвора није побегао ниједан затвореник.

Затвор је подигнут да би се у њега сместили најопаснији криминалци у земљи. Ел Чапо ће се придружити осуђеницима као што су Тед Кацински, домаћи терориста познат и као Унабомбаш; Тери Николс који одговоран за активирање бомбе у Оклахоми 1995. године; и Џокар Царнајев, аутор бомбашког напада на Бостонски маратон 2013. године.

У А-Де-Икс Флоренсможе бити смештено 490 мушких затвореника. Ова установа је део Федералног казненог комплекса Флоренс у ком су још два затвора.

Тренутно је овде 376 затвореника од којих неколицина служи више узастопних доживотних казни. Скоро сви проводе 23 сата дневно изоловани у појединачним ћелијама уз веома мало контакта са другим људима.

„Сви затвори су депресивни. Али овом је одузета сва људскост", каже Данкан Левин, кривични правни заступник и бивши савезни тужилац.

„То је једно од најусамљенијих места на Земљи. Лишен је било каквих спољних знакова живота."

Левин је за ББЦ Њуз из Бразила рекао да затвореници имају минимум интеракције са чуварима или међу собом како би се максимално умањиле шансе да повреде некога.

„То је најбезбеднији затвор на планети. Конкретно је прављен да се у њега сместе најопаснији криминалци на свету."

Свака појединачна бетонска ћелија има око седам квадратних метара - у њој су кревет, сто и клупа. Ту су и комбинација ве-це шоље-лавабоа и туша од нерђајућег челика.

Има дебеле бетонске зидове и тешка метална врата са малим процепом кроз који се убацује храна и лекови. Сва свакодневна интеракција - са чуварима, психијатрима и другим запосленима - одвија се унутар ћелија.

Све ћелијске јединице налазе се на истој страни ходника, тако да затвореници никад не виде једни друге чак ни кад су врата отворена. Затвореници добијају природно светло кроз уски усправни прозор широк свега десет центиметара - што им омогућава да виде само парче неба и ништа више.

Неке ћелије имају радио или ТВ на којима се емитују образовне и верске емисије, као и филмови које бира администрација, емитовани у затвореном интерном систему.

„Смишљен да вас ментално сломи"

Затвореницима је дозвољено да напусте ћелије, али само у време посета, рекреације и здравствене помоћи која се не може указати на лицу места.

Током посета, затвореници су физички одвојени од посетилаца дебелим стаклом и причају преко телефона. Немају приступ електронској пошти и дозвољена су им максимум три 15-минутна телефонска позива месечно.

Време рекреације је ограничено на један или два сата дневно, и то само радним данима.

Неки затвореници се воде сами у фискултурну салу без прозора унутар затвора. Друге у спољни простор окружен бетонским зидовима и са решеткама изнад глава воде најмање три чувара . Уз то, смештају се у неку врсту појединачног ојачаног кавеза.

У једном тренутку напољу могу да остану максимум пет затвореника, по један у сваком кавезу. Они, међутим, могу да виде једни друге и причају међу собом.

Они који се сматрају сувише опасним воде се на рекреацију у одвојени простор где остају потпуно изоловани.

Дебора Голден, правница из Центра за одбрану људских права која је неколико пута посетила ADX Флоренс, каже да је главна разлика између њега и других затвора максималног обезбеђења чињеница да затвореници у ћелији остају све време, потпуно изоловани.

„У нормалном затвору максималног обезбеђења, упркос томе што се налазе у чуваном окружењу, људи могу да напусте ћелију, шетају, учествују у активностима. Али Супермакс је много другачији од других затвора максималне безбедности. У њему има врло мало интеракције", рекла је Голден за ББЦ Њуз из Бразила.

Пол Рајт, извршни директор Центра за одбрану људских права, слаже се с тим.

„Све у ADX Флоренс, од физичке структуре, начина на који су осмишљене ћелије и свега осталог, има за циљ минимални људски контакт. Практично је смишљен да ментално уништи људе", рекао је он за ББЦ Њуз из Бразила.

Озлоглашени затвореници

То су услови резервисани само за најозлоглашеније криминалце у Америци.

Тед Кацински, познатији као Унабомбаш, бивши ванредни професор математике који је убио троје људи и ранио више од 20 у низу бомбашких напада између 1978. и 1995. године, тренутно тамо служи осам узастопних доживотних казни.

Тери Николс, осуђен за напад камионом-бомбом у Оклахоми у ком је 1995. године убијено 168 људи, осуђен је на 161 узастопну доживотну казну.

Роберт Хенсен, бивши агент ФБИ који је радио као шпијун за Совјете и Русе између 1979. и 2001. године, служи 15 узастопних доживотних казни.

Бомбаш са Бостонског маратона Џокар Царнајев тренутно ту борави чекајући погубљење.

Други славни затвореници у Супермаксу су Закаријас Мусауи, припадника Ал Каиде који је помогао да се испланирају напади од 11. септембра; Рамзи Јусеф, одговоран за бомбардовање Светског трговинског центра 1993. године; и Ерик Рудолф, аутор неколико бомбашких напада, укључујући Олимпијски парк у Атланти, током Олимпијаде 1996. године.

Доживотне казне у ADX Флоренс служе и „бомбаш са ципелама", Ричард Рид, који је 2001. године покушао да дигне у ваздух авион Америкен ерлајнса бомбом скривеном у његовим ципелама, и Умар Фарук Абдулмуталаб, који је покушао да дигне у ваздух авион бомбом скривеном у доњем вешу 2009. године.

Још један затвореник је Абу Хамза Ал-Масри, бивши имам из џамије у лондонском Финсбери парку.

Некада најрадикалније свештено лице у Великој Британији, изручен је у САД где служи доживотну казну због тероризма. Он се пожалио на услове у затвору - његови адвокати кажу да би се вратио у затворе у Великој Британији „у секунди".

„Најмрачније место на свету"

Али извештај из 2018. године Савета за информације о казнено поправним установама Дистрикта Колумбија, званичног контролног тела, сугерисао је да већина затвореника који се држе у ADX Флоренсу нису послати у овај затвор одмах по изрицању пресуде.

Каже се да је 90 одсто њих ту пребачено после дисциплинских инцидената, као што су покушаји бекства или напади на чуваре или друге затворенике, на тим другим местима. Неколико ових затвореника пате од менталних болести а, према критичарима, изолација само погоршава те проблеме.

„После око две недеље проведене у изолацији, људски мозак се мења и веома му је тешко да има интеракцију са другим људима", рекла је Дебора Голден из Центра за одбрану људских права.

Али у Супермаксу, каже Данкан Левин, „сви се држе у режиму самице".

„То вам је једно од најмрачнијих места на свету. Место на које се надате да никад нећете морати да одете, па чак ни као посетилац."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]