Фејсбук жели да Либра постане будућност новца

Ради се о невероватно амбициозном - неки би рекли мегаломанском - пројекту да се направи нова светска валута. Дејвид Маркус из Фејсбука каже ми да је циљ пружити милијардама људи више слободе у коришћењу новца и „исправити многе криве Дрине актуелног система".

Главна порука је да то није само тамо неки сићушни нуспројекат који ће мали тим из седишта Фејсбука у Менло Парку испробавати неколико месеци пре него што се пребаци на нешто друго.

То је истовремено будућност Фејсбука и новца, иницијатива која је удружила велике играче платног промета као што су Пејпел и Виса, играче из Силицијумске долине као што су Убер и Лифт, и велике фирме предузетничког капитала, нешто као Осветници: Крај игре из области технологије који су се удружили са финансијским суперхеројима да би свет претворили у боље место.

Али и даље постоје многа питања о ФејсКоину - или Либри, како компанија жели да је назове. Најважније од свих ком се стално враћам је - зашто? Зашто нам је потребна нова светска валута и да ли стварно желимо да она потекне од Фејсбука?

Коме је Либра намењена?

Како је најављено, циљна група Либре је 1,7 милијарди људи који немају банковни рачун, а ова валута обећава да ће да реши проблем скупог слања новца родбини. Али већ постоји много организација које се баве овом проблематиком, од кенијске шеме Мпеса до технолошких старт-ап компанија као што су ВорлдРемит.

Још увек није јасно како ће тачно Либра спровести сложену процедуру верификације идентитета ових људи да би све било у складу са регулативом за борбу против прања новца, а да све то не направи додатне велике трошкове.

„Усклађеност пословања заиста је тежак и скуп аспект", каже човек који је радио за пар компанија за платни промет.

Али то неће важити само за кориснике Фејсбука који немају банковни рачун у Кенији, већ и за уносна тржишта као што су САД и Велика Британија, где националне личне карте не постоје као релативно лак начин да се верификује да је неко управо онај за ког се издаје.

Ако Либра заиста буде омогућила људима да шаљу новац са телефона просто као да шаљу текстуалну поруку, то ће се стварно показати веома атрактивним. Али урадити то јефтино и безбедно показаће се као изузетно велик изазов.

Да ли је ово заиста светски пројекат?

Фејсбук, вероватно свестан проблема репутације са којима се суочава, делује врло решено да истакне како је Либра глобална коалиција у којој је он само један мали играч.

Скептици се сећају кад је Фејсбук лансирао властиту шему глобалног приступа интернету, Интернет.орг, као једну веома сличну међународну коалицију.

Онда је она постала контроверзна услуга Фри Бејсик, проказана у Индији као средство искључиво направљено да би се промовисали интереси Фејсбука.

Од тада, други коалициони партнери као да су нестали у виду ластиног репа.

Како ће Фејсбук зарађивати?

Постојаће нешто што Фејсбук назива „занемарљивом" провизијом за сваку трансакцију, углавном, каже он, да како би спречио да мрежа буде спамована милионима уплата и исплата у ДоС нападу.

Преко свог огранка Калибре, друштвени гигант можда ће се на крају одлучити да корисницима понуди додатне финансијске услуге. Али главна награда је просто то што ће људи проводити више времена на Фејсбуку и Воцапу где ће моћи да им се сервира више реклама.

Шта партнери добијају из свега?

Пише се о томе да партнери као што су Пејпел, Мастеркард и Виса плаћају по 10 милиона долара за привилегију да управља нодом у Либриној мрежи. Делује бизарно да они желе да подрже организацију чија се читава прича своди на то да уме боље да ради њихов посао од њих самих.

Али, с друге стране, они ће имати приступ подацима широм мреже, додуше у анонимној форми, али би им то дало драгоцене увиде у то шта се троши и где.

Зашто је то криптовалута и шта ће јој блокчејн?

Фејсбук инсистира на томе да ће Фејскоин - пардон, Либра - имати све предности Биткоина без његових лоших страна. Биће „глобална и тренутна" као оригинална криптовалута, али и безбедна и стабилна.

И зато што се не ослања на мајнинг, неће имати велику утицај на животну средину.

Али Биткоин скептик Дејвид Џерард каже да није баш јасно зашто се Либра уводи као криптовалута - или зашто јој је потребан блокчејн, непромењива дистрибуирана сваком видљива трговачка књига.

„Обично је разлог помињања 'блокчејна' тај да се поспе магична маркетиншка прашина по неким немагичним идејама", каже он.

„Али Либра је замишљена као услуга коју ће људи користити - тако да ће опстати или пропасти на основу тога да ли ће бити корисна и лака за употребу, а не да ли иза себе има звучну реч."

Зашто би јој веровали?

То је, наравно, најважније питање о Либри од свих - зашто би, после Кембриџ аналитике и других скандала са подацима, људи желели да повере Фејсбуку властити новац или да му доделе кључну улогу у управљању светском валутом?

Фејсбук каже да ће његов огранак Калибра држати финансијске и друштвене податке строго одвојене и корисници неће бити засипани реклама заснованим на њиховим потрошачким навикама.

Али, још једном, њихова главна одбрана је да је то глобална коалиција, а не нови план Марка Закерберга да завлада светом.

„Јесте, то је иницијатива коју предводи Фејсбук", каже ми Маркус.

„Али у тренутку када се буде појавила на тржишту наредне године, то неће бити иницијатива коју контролише Фејсбук. Имаћемо иста гласачка права као и сви остали чланови."

Можда не верујете нама, гласи Фејсбукова жвака, али зато треба да верујете Виси, Пејпелу, Уберу и осталима.

Дакле, не очекујете да се глава Марка Закерберга нађе на Либри, ако икад одлуче да одштампају комеморативни новчић.

Временски след дешавања са криптовалутама:

Октобар 2008:

Објављена је Бела књига која детаљно објашњава како успоставити Биткоин, описан као „искључиво пир-ту-пир верзија електронске готовине". Његов аутор - а ауторство се приписује извесном Сатошију Накамоту - никад није јавно идентификован.

Јануар 2009:

Биткоин постаје стваран настанком такозваног џенезис блока. Неких недељу дана касније, објављен је софтвер за Виндоузове личне рачунаре који омогућује трговину робом, након чега Сатоши Накамото врши прву трансакцију, пославши 10 биткоина девелоперу Халу Финију.

Октобар 2011:

Лајткоин постаје друга велика криптовалута. Прављена је да би омогућила трансакције које су брже од Биткоина.

Фебруар 2014:

Мт Гокс - која је постала највећа берза криптовалуте на свету - проглашава банкрот и саопштава да су јој хакери украли на хиљаде биткоина.

Јул 2015:

Етереум се придружује сада већ тесном тржишту криптовалута. Иако постоји као дигитална валута, главни циљ пројекта је да помогне девелоперима да изграде и воде децентрализоване апликације и плаћају сродне услуге.

Децембар 2017:

Камерон и Тајлер Винклвос - суоснивачи Фејсбука - проглашени су првим биткоин милијардерима на свету, почевши да улажу у ову криптовалуту још 2013. године. Касније истог месеца, Биткоин достиже рекордни врхунац до данас, у вредности од 19.783 долара.

Децембар 2018:

Биткоин достиже најнижу цену после врхунца у вредности од око 3.300 долара након турбулентне године у овом сектору уопште.