Зависност од телефона: Зашто Фејсбук и Гугл помажу корисницима да проводе мање времена пред екраном

Да ли стално гледате у телефон и бескрајно претражујете друштвене мреже на сваких неколико минута?

За то су криве технолошке компаније, каже извор из Силицијумске долине.

Откако су установиле да им време које корисници проводе на друштвеним мрежама доноси профит, компаније циљано унапређује те платформе тако да стварају зависност.

Али технолошки гиганти, попут Фејсбука и Гугла, сада уводе опције које би требало да помогну корисницима да проводе мање времена пред екранима.

Шта се променило? Да ли су ове фирме промениле ставове?

„Тешко", каже Ијал Нир, предавач на Стенфорду и технолошки консултант.

Нир каже да је у дугорочном интересу компанија да помогну корисницима да мање времена проводе пред екранима.

Дугорочна стратегија

„Слично је било и када су 1960-тих произвођачи аутомобила у Америци подстицали муштерије да користе сигурносне појасеве. Они су то радили 19 година пре него што је уведен закон који је то прописао као обавезу".

„Дугорочно, компаније које су производиле безбедније аутомобиле, имале су бољу продају."

Прошле године, једна за другом, велике технолошке компаније су лансирале „безбедносне мере".

Гугл је корисницима андроида омогућио да прате колико времена проводе на апликацијама и да то време ограниче ако желе.

Епл је са сличним циљем увео могућност да корисници контролишу време које проводе гледајући апликације на систему ИОС 12.

Фејсбук и Инстаграм су такође развили алате који корисницима омогућавају да ограниче време проведено на друштвеним мрежама, као и да добију обавештење када се приближе дневном лимиту.

Теоретски, нови производи треба да помогну корисницима. Међутим, њихове апликације постоје већ годинама, зашто компаније тек сада реагују?

Зашто се чекало?

Данијел Ајвс, извршни директор компаније Ведбаш секјуритис, каже да то можда има везе са све чешћим расправама о томе јесмо ли зависни од екрана.

„Ови технолошки гиганти су под притиском да признају да превише времена испред екрана негативно утиче на људе".

На удару су се нашли произвођачи паметних телефона, јер се преко тих уређаја најчешће користе друштвене мреже.

Корисници су звали компанију Епл тражећи да се позабави питањем дечије зависности од ајфона.

„Први смо увели родитељску контролу на ајфону још 2008", саопштила је компанија.

Епл је додао и да је „претходних година радио на томе да помогне родитељима да контролишу садржај који деца читају и гледају".

Половина америчких тинејџера верује да је зависна од мобилних телефона.

Инвеститори компаније Епл кажу да би било „супротно здравом разуму" да тврде како претерано коришћене телефона нема никакав утицај.

Друштвене мреже морале су јавности да пруже и објашњења о томе како користе податке корисника, након низа скандала.

„Произвођачи ће морати да прихвате правила игре јер је притисак све већи", каже Ајвс.

Твитер је одбио да коментарише зависност од друштвених мрежа, а из Фејсбука су рекли да „сносе одговорност да помогну људима да увиде колико времена проводе на њиховим платформама, како би се боље организовали".

Теорија о одвикавању

Да ли има дана када и ви осећате да морате да смањите употребу телефона и остале технологије?

Нисте једини, пошто број оних којима је потребно одвикавање расте.

Компаније полако схватају да зависност може да им штети, а не желе да изгубе кориснике.

„Те компаније не желе да будете зависни од њихових производа", наводи Нир.

Зависност је присилно понашање које вишеструко може да нашкоди здрављу.

„Уместо тога, оне желе да ви те производе користите до краја живота. А једини начин за то је да уживате у њиховим производима".

Према последњим подацима, већина људи проводи бар два сата дневно уз паметне телефоне, углавном на друштвеним мрежама. Неки користе интернет шест или више сати сваког дана.

Постоје бројни докази који показују да таква употреба може угрозити ментално здравље, посебно међу младима.

„То су ћорава посла, а лоше је и за маркетинг, ако се људи плаше да ће им шкодити производи које купују", каже професор Мет Џоунс, информатичар који испитује везе са нашим уређајима.

Што више људи схвати да прекомерно коришћење технолошких уређаја може бити лоше, компаније ће брже реаговати.

Контрола времена проведеног пред екраном први је корак у том смеру.

Али да ли је то довољно?

Још увек није могуће утврдити да ли алати који омогућавају корисницима да контролишу време које проводе на различитим платформама заправо помажу.

Ијал Нир има један савет који вам може помоћи да контролишете зависност:

„Једино решење је да променимо понашање, јер велике компаније користе психолошке тактике како бисмо што више времена проводили на друштвеним мрежама - и то неће престати да раде, бар не у догледно време", каже он.