Трг Тјенанмен: Кина и данас оправдава насиље
Кина опрадава гушење студентских демонстрација на тргу Тјенанмен из 1989. године, у ретком јавном коментару о том догађају.
Министар одбране Веи Фенге изјавио је на регионалном форуму о безбедности да је заустављање „немира" била „исправна политика".
У пролеће 1989, студенти и радници заузели су трг Тјенанмен у Пекингу током великих продемократских демонстрација. Многи су изгубили животе у гушењу ових протеста.
Извештавање о овом догађају у Кини је забрањено.
Данас се обележава три деценије од демонстрација које су трајале шест недеља, а завршиле су се масакром у Пекингу 3. и 4. јуна.
Najvažniji momenti u studentskom pokretu 1989.
Smrt Hua Jeobanga
Hu Jeobang, 73-ogodišnji nekadašnji generalni sekretar Komunističke partije Kine, preminuo je zbog srčanih smetnji. Mnogi studenti su počeli da se okupljaju na trgu Tjenanmen da odaju počast i izraze nezadovoljstvo sporim tempom reformi u Kini. Smatravši ga reformistom u partiji, Hua Jeobanga su cenili liberalni intelektualci i studenti.
Ipak, bio je prisiljen da podnese ostavku 1987.
Protesti se šire
Broj okupljenih u Pekingu porastao je na više hiljada 17. aprila. Studenti sa Pekinškog univerziteta i Univerziteta Renmin seli su ispred Velike dvorane naroda. Došli su tu kako bi podneli peticiju kojom su zahtevali od vlade da ponovo oceni rad Hua Jeobanga i pozvali vladu da ubrza demokratske reforme.
Protesti su se polako proširili na druge gradove širom zemlje.
Studenti su seli iz protesta ispred Šinhuamena, glavne kapije ispred sedišta vlade 19. aprila.
Huova sahrana
U Pekingu se održava državna sahrana Hua Jeobanga. Studenti probijaju blokadu na trgu Tjenanmen, u pokušaju da predaju peticiju i zahtevaju sastanak sa Liom Pengom, tadašnjim premijerom Kine, ali policija im to ne dozvoljava.
Masovni protesti izbijaju u Ksijanu i Čangši i ubrzo prerastaju u pobunu.
Stvaranje Studentske unije
Studenti više od 20 univerziteta iz Pekinga najavljuju da će oformiti privremenu studentsku uniju, čime započinje štrajk protiv medijske kontrole koju vrši vlast.
Optužbe u uvodniku
U državnim novinama Narodni dnevnik objavljen je uvodnik pod naslovom „Neophodan je jasan stav protiv nemira", u kome se „nekolicina ljudi sa skrivenim motivima" optužuje da koriste studente kako bi izazvali haos. Time je studentski protest u javnosti okarakterisan kao „nemiri" i „zavera koja je planirana".
Uvodnik je razbesneo demonstrante i doveo do toga da se još više ljudi priključi protestima.
Studenti traže dijalog
Dan posle objavljivanja uvodnika, studenti s različitih univerziteta izašli su na ulice. Privremena studentska unija se pretvorila u Autonomnu federaciju studenata Pekinga, koju je predvodio Vuer Kaisi. Nova studentska unija iznela je „tri zahteva" i „sedam predloga za dijalog", zahtevajući od vlasti da „javno priznaju uniju kao legitimnu organizaciju" i „potpuno povuku uvodnik od 26. aprila".
Juan Mu, tadašnji portparol Državnog saveta, i još nekoliko vladinih zvaničnika održali su javni razgovor sa 45 studenata sa 16 univerziteta u Pekingu, ali lideri unije Veng Dan i Vuer Kaisi izjavili su kako oni to ne smeju da priznaju.
Pomirljivi govor generalnog sekretara
Još studenata se priključilo protestima pre proslave sedamdesetogodišnjice pokreta „4. maj". Žao Cijang, tadašnji generalni sekretar Komunističke partije Kine, koga su smatrali liberalnim reformatorom, zagovarao je dijalog sa studentima. Dva puta je održao govore u kojima je izrazio razumevanje za studentske zahteve, rekavši da „ima smisla" što studenti obraćaju pažnju na korupciju.
Studenti su zauzeli trg Tjenanmen u četvrtak kako bi objavili „Novu deklaraciju 4. maja", kojom su zahtevali da se uvede demokratija.
Van Pekinga, studenti u Šangaju, Nandžingu i Guangžou su takođe izašli na ulice, tražeći od vlade da sasluša njihove zahteve.
Štrajk glađu
Iako su se tenzije smanjile, uticajni studentski lideri su zahtevali ekstremnije akcije u nastavku protesta.
Više stotina studenata, koje je predvodio studentski lider Čai Ling, započeli su štrajk glađu na trgu Tjenanmen dva dana pre zakazane posete sovjetskog lidera Mihaela Gorbačova.
Poseta koja je osramotila domaćine
Mihail Gorbačov stiže u Peking na prvi Kinesko-sovjetski samit od prekida odnosa između dve zemlje. Namera njegove posete je da se formalno označi kraj tridesetogodišnjeg neprijateljstva između dve zemlje. Ali kako su studenti zauzeli trg Tjenanmen, zvanični Peking je održao dobrodošlicu na aerodromu, koja je navodno predstavljala sramotu za ljude na vlasti.
Posle sastanka, Žao Cijang je izjavio za međunarodne medije da je Kini „neophodno da na čelu partije bude Deng Sjaoping", potvrđujući Dengov uticaj u partiji, posle odlaska u penziju.
Premijer razgovara sa studentskim liderima
Li Peng, tadašnji premijer koga su smatrali za čoveka sa tvrdim stavovima, sreće se sa Vengom Denom, Vuer Kaisijem i drugim studentskim predstavnicima u Velikoj dvorani naroda 18. maja. Li zahteva da studenti istog trenutka prekinu štrajk glađu i napuste trg. Međutim, studenti traže od vlasti da promeni retoriku korišćenu u uvodniku u Narodnom dnevniku i da prizna da je studentski pokret „demokratski patriotski pokret". Strane nisu postigle nikakav dogovor.
Žao Cijang sreće studente
Žao Cijang obećava studentima da „Partija i vlada nikada neće tražiti osvetu" i moli studente da prekinu štrajk glađu 17. maja. Ali studenti ne pristaju na to.
I dok protesti sve više rastu, Žao Cijang posećuje studente na trgu Tjenamen i poziva ih da prekinu štrajk glađu. Prati ga Ven Điabao, koji će kasnije postati predsednik vlade. „Došli smo ovde, ali je prekasno sad", rekao je Žao okupljenim studentima.
I dok protesti sve više rastu, Žao Cijang posećuje studente na trgu Tjenamen i poziva ih da prekinu štrajk glađu. Prati ga Ven Điabao, koji će kasnije postati predsednik vlade. „Došli smo ovde, ali je prekasno sad", rekao je Žao okupljenim studentima.
Vojska stiže
Vlasti u Pekingu proglasile su da su na snazi ratni zakoni i veliki broj jedinica stiže u Peking. Međutim, veliki broj ljudi okružio je tenkove, a stanovnici glavnog grada postavili su barikade.
Pojačane tenzije
Protesti su se nastavili i sledeće nedelje. Među studentima se javio sukob oko toga da li treba da nastave okupaciju trga ili da odu odatle.
Kineske vlasti razmatraju da li da narede vojnu akciju kojom bi isterale demonstrante s trga i obustavile širenje haosa u prestonici.
„Manifest štrajka glađu"
Liu Sjabo, predavač na Pedagoškom univerzitetu u Pekingu, pevač s Tajvana Hou Te-Čijen i još dvoje poznatih ličnosti priključili su se štrajku glađu na trgu Tjenanmen u podršci studentskim protestima. Objavili su „Deklaraciju štrajka glađu 2. juna", na taj datum, rekavši da će štrajk trajati 72 sata.
Stariji članovi Komunističke partije odobrili su odluku da se „kontrarevolucionarna pobuna" uguši silom.
Noć krvoprolića
Te večeri, veliki broj vojnika Narodnooslobodilačke armije tenkovima i oklopnim vozilima počinje da uklanja demonstrante s ulica. Neke jedinice su otvorile vatru puškama s pravom municijom, ubivši i ranivši mnoge nenaoružane građane. Mnoge vojnike su napali demonstranti.
Ljutnja i šok
Nakon krvave noći, trg Tjenanmen je očišćen. Povremena pucnjava se može čuti u Pekingu tokom celog dana. I danas se ne zna koliko je ljudi poginulo, pošto kineska vlada nije objavila dokumente iz arhive.
Ogromne demonstracije u znak solidarnosti održane su u nekoliko kineskih gradova, između ostalog u Hong Kongu i Makauu.
Egzodus
Kineska vlada raspisala je poternicu za 21 studentskih vođa. Mnogi od njih su otišli u egzil, preko operacije za spasavanje u Hong Kongu, nazvane „Operacija žuta ptica".
Шта је министар изјавио?
Аутор фотографије, Getty Images
Разговори у јавности о продемократским протестима из 1989. су строго забрањене у Кини.
Ипак након говора о трговини и безбедности на регионалном форуму у Сингапуру, генерал Веи Фенге добио је питање из публике о Тјенанмену .
Веи је рекао да му није јасно зашто људи и даље говоре да Кина није добро поступила у овом случају.
„То је била политичка побуна и централна влада је предузела кораке да заистави немире, што је исправна политика", рекао је на форуму.
„Претходних 30 година су доказ да је Кина доживела велике промене", рекао је, додавши да је то последица тога што је влада предузела исправне кораке у том тренутку.
„Кина данас ужива плодове стабилности и развоја", закључио је Фенге.
