Да ли Европа треба да се плаши италијанских популиста?

Требало би издати здравствено упозорење у вези са свим дебатама, нагађањима, предвиђањима и евалуацијама које се одвијају око нове предложене анти-елитистичке владе у Риму.

Да, то јесте део националистичко-популистичког таласа који се раширио Европом од Аустрије, преко Мађарске и Француске, до Велике Британије, али да бисте схватили шта се тачно дешава најбоље је да ову драму погледате кроз пар италијанских наочара за оперу.

Ово је, морамо се подсетити, Италија.

Земља позната по драматизацији свега. Нација која је флертовала са модерним популизмом много пре САД и остатка Европе - још у време прве Берлусконијеве владе 1994. године.

То је такође земља која је и раније претила да ће срушити еврозону - 2011. године током дужничке кризе у Европи - али ту претњу није остварила.

Важно је и напоменути да је политички систем Италије преуређен после фашистичке диктатуре и Другог светског рата како више никада ниједна партија не би добила апсолутну власт.

Тако да чак и ако брак између Северне лиге и покрета Пет звезда успе, и ако успеју да превазиђу велике идеолошке разлике (а то је велико али) - провлачење драматичних реформи кроз италијански парламент биће тешка борба.

Па да ли би Европа требало да престане да брине и једноставно посматра како се ова италијанска драма одвија?

Упркос свему, оно што Лига и покрет Пет звезда предлажу тресе европску и италијанску политику до сржи.

Брисел је уплашен. Као и инвеститори и финансијска тржишта.

Они не воле непредвидивост. Не воле кршења правила.

Зашто у Риму горе аутобуси

Контроверзна победа Мадура у Венецуели

Шведска се „спрема за рат“

Али то је управо оно што је италијанска влада у настајању обећала гласачима: да статус кво окрене наглавачке.

Прогласили су „Народну Републику", а „Италија на првом месту", један је од њихових слогана.

Њихова порука: интереси обичних Италијана испред интереса богатих и интереса „бриселских бирократа".

Што заиста звучи заводљиво за Италијане изнурене рецесијом.

Како је Италија постала тако евроскептична?

Италија је некада била веома проевропки оријентисана нација. Италијани су унију доживљавали као чувара од коруптивних или некомпетентних домаћих власти. Веровали су да ће евро донети стабилност у односу на успоне и падове које су имали са домаћом валутом, лиром.

Али данас је Италија једна од најевроскептичнијих земаља у Европској унији.

Миграције су један разлог. Привреда је други.

Европска мигрантска криза је на обале Италије избацила стотине хиљада миграната. Већина њих у Европу долази са идејом да оде у северније и богатије земље попут Немачке или Шведске, али остају заглављени у Италији због европских закона који им налажу да морају остати и бити процесуирани у земљи ЕУ у коју су прво ушли.

Италијани се осећају да су (уз Грчку) остављени да се сами носе са кризом која је заправо шири проблем целе Европе. Због тога многи подржавају тврд став Лиге по питању миграција.

Италијани су такође и мало огорчени на евро.

Верују да правила и прописи валуте иду у корист Немачкој, а не Италији. Огорчени су и на то што Немачка има вишак у каси и ниску стопу незапослености, док Италију мучи слаб економски раст, тржиште рада у стагнацији, и огроман државни дуг.

Наравно да се не могу сви финансијски проблеми Италије оставити испред врата Брисела. Бивша италијанска влада левог центра предложила је структурне реформе као одговор на многе проблеме, али Пет звезда и Лига желе да се из овог пада извуку трошењем - увођењем равноправног пореског система, основног прихода за сиромашне и ревизију пензионог система.

Ово би било у супротности са буџетским прописима Европске уније и довело Италију у сукоба са Бриселом.

А важно је шта ће се десити у Италији.

Италија је трећа најјача економија у Европи.

Иако су и Пет звезда и Лига повукли ранија обећања о одржавању референдума о повлачењу из система заједничке валуте, они тај предлог могу вратити на сто у било ком тренутку. Претња референдумом ће висити у ваздуху док год они буду у влади.

Одбијање инвеститора. Дестабилизовање целе еврозоне. И Европске уније као целине.

Да ли би Италија могла да напусти ЕУ?

Иако су фрустрирани Бриселом, међу Италијанима не постоји апетит за „Италегзит" - после кога би заувек напустили ЕУ.

Али имати такву евроскептчну владу (која не крије симпатије према Москви) у срцу Европе - не заборавите, Италија је једна од оснивача ЕУ - био би велики ударац за пројекат „све сједињеније Европе", за коју се залаже француски председник Емануел Макрон, на пример.

Забринут због штете коју би влада коју чине Пет звезда и Лига могла да учини Италији и ЕУ, италијански председник тренутно одуговлачи са давањем зеленог светла.

Али зна да мора да буде опрезан.

Већина Италијана жели да да прилику овој влади .

Тако да би они у Бриселу и шире требало два пута да размисле пре него што пожеле нове изборе.

Ако Италијани осете да „естаблишмент" жели да ућутка њихов гласан позив на промене, вероватно ће у још већем броју гласати за оне који тврде да представљају глас обичног народа - популисте.