Србија, Балкан и безбедност: Шта је хибридни рат и зашто се може водити без оружја

Живе ли грађани Србије у рату, а да тога нису свесни?

Ово питање су многи поставили после изјаве председника Србије Александра Вучића да се против земље „води хибридни рат", иако у свом окружењу не виде трупе и не чују експлозије.

Хибридни рат је „веома сложен" и може се водити без војних сукоба - због њега је граница између рата и мира „избледела", каже Арсалан Билал, стручњак из Центра за мировне студије Арктичког универзитета Норвешке, за ББЦ на српском.

„Поред војних метода, користи се пласирање дезинформација, санкције, медији и друштвене мреже", објашњава Билал.

Појам хибридног рата је 2007. први дефинисао Френк Хофман, бивши пуковник америчких маринаца, а термин је почео масовније да се употребљава после инвазије Русије на полуострво Крим 2014. године.

„Можемо рећи да је сваки савремени рат хибридни и да ниједан сукоб у будућности неће моћи да се води само оружјем", истиче Владе Радуловић, председник Центра за геостратешка истраживања и тероризам, за ББЦ на српском.

Цивилно становништво и „невојне претње" најчешће су мете хибридних операција, што их разликује од традиционалних модела ратовања, наводи овај стручњак.

Шта је хибридни рат?

Стручњаци се до сада нису сложили око јасног дефинисања хибридног рата и његових карактеристика, али су сагласни да је то „комбинација конвенционалних и неконвенционалних елемената ратовања", наводи се у тексту Арсалана Билала објављеном на специјализованом сајту НАТО Ривју.

Током хибридних ратова пласирају се нетачне информације како би се нарушила веза државе и њених грађана, чиме се припрема терен за „хаос и немире", објашњава овај стручњак са Арктичког универзитета у Норвешкој.

„Таквим деловањем се ствара или продубљује вакуум између грађана и њихових институција - то непријатељи у хибридном рату злоупотребљавају", каже Билал.

Истиче и да су економске санкције постале једно од „моћних оружја" за вођење хибридних ратова.

„Њима се умањује унутрашња снага друге зараћене стране, али је потребно да буду добро усмерене и прорачунате, како не би нанеле штету свим чланова друштва, већ само онима који су одговорни за рат", каже Арсалан Билал.

Френк Хофман, који је први дао дефиницију хибридног рата, описао га је као скуп „конвенционалних способности, нерегуларних тактика и формација, терористичких дела која подразумевају насиље, изнуду и поремећаје криминала".

Термин се користи од друге половине прве деценије 21. века, али су се неки елементи хибридног рата јављали и у „даљој прошлости", напомиње Арсалан Билал.

„И у древним сукобима било је пропаганде, шпијунаже, коришћења информација и дезинформација и коришћења психолошких утицаја на непријатеље", појашњава овај стручњак.

Појам хибридног рата почео је да се примењује ван стручних кругова после инвазије Русије на полуострво Крим 2014. године, наводи се у књизи „Дефинисање хибридног ратовања" Џејмса Витера.

Руси су за ту операцију користили специјалне јединице, утицали су на изборне процесе и служили су се економском изнудом, што је означено хибридним и упалило је аларм у западним безбедносним круговима, записао је стручњак из Европског центра за безбедносне студије „Џорџ Маршал".

Владислав Сурков, бивши саветник руског председника Владимира Путина, назвао је тај сукоб „првим нелинеарним ратом".

„У примитивним ратовима су се бориле две земље или две коалиције. Ове имамо рат четири коалиције - не две против друге две или три против једне.

„Сви ратују против свих", приметио је Сурков, наводи се у тексту британског новинара Питера Померанцева о хибридном рату.

Одвија ли се хибридни рат у Србији и зашто?

Прошле недеље је пласирана вест преко друштвених мрежа да је Авалски торањ био осветљен бојама руске заставе у знак подршке Београда руској инвазији у Украјини, али је она убрзо демантована, пренео је портал Истиномер.

То је био само један од показатеља да се против Србије води хибридни рат са циљем да Београд промени спољнополитички курс, каже Милован Дрецун, народни посланик и члан скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове.

„Србија се суочава са незапамћеним притиском и претњама да уведе санкције Русији због ситуације у Украјини.

„Хоћемо да останемо на позицији војне неутралности и наш став је јасан и принципијелан, а сви који желе да га промене баве се хибридним операцијама", каже Дрецун у телефонском разговору за ББЦ на српском.

Да се ширење нетачних информација о пројектовању руске заставе на Авалски торањ може сматрати елементом хибридног рата против Србије сматра и Владе Радуловић.

„Одређена врста притисака на Србију постоји и земља ће бити подложнија хибридним претњама и са једне и са друге стране због става који је заузела о рату у Украјини, поготово ако се ситуација у додатно заоштри", објашњава он.

Радуловић ипак додаје да „не делује да се у овом тренутку Србија суочава са озбиљнијим претњама" и верује да ове активности „неће попримити веће размере".

Помињањем хибридног рата се понекад скреће пажња са актуелних дешавања у земљи - то су српски званичници урадили и поводом планиране посете секретара Савета безбедности Руске Федерације, Николаја Патрушева, сматра Радуловић.

Патрушев је требало да посети Београд 28. фебруара, али је његов долазак у Србију отказан, саопштио је председник Србије Александар Вучић 27. фебруара.

„Појам хибридног рата често користе политичари, али то није случај само у Србији или региону, већ у целом свету", каже Владе Радуловић.

Како се борити против хибридних напада?

Многи стручњаци сматрају да је за неутралисање хибридних напада потребно „обрушити" се на изворе нетачних информација и канале и платформе преко којих се шире, истиче Арсалан Билал.

Он додаје да геополитичке поделе, али и оне које настају унутар друштава у којима постоји незадовољство становништва потезима власти погодују хибридним операцијама.

„Спречавање ширења дезинформација је само део борбе, јер се тако неће сасећи корен проблема на дуже стазе.

„Јако је важно вратити јединство у друштву и поново изградити поверење између државе и људи - то се може постићи већом једнакошћу и уважавањем потреба и ставова грађана", сматра Билал.

Србија је изабрала свој метод борбе против хибридних активности - узвратиће „истином", каже Милован Дрецун.

„Не можемо толико да утичемо да ли ће те дезинформације отићи даље од Србије, али ћемо се трудити преко наших дипломатских канала - што се више истине буде пласирало, ефекат хибридних активности ће бити мањи", наводи он.

Председник Србије Александар Вучић није прецизирао ко води хибридни рат против државе, али је рекао да се „у бар три земље не баве ни чим другим него Србијом".

Дрецун, члан владајуће Српске напредне странке (СНС), био је нешто конкретнији истакавши да напади у актуелној геополитичкој ситуацији долазе из западних земаља, али и земаља региона попут Хрватске, Црне Горе и Албаније.

„Примећујемо те активности и унутра - спроводе их одређене невладине организације у Србији, које финансирају стране државне и недржавне структуре", каже члан скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове.

Милован Дрецун сматра да Србија „свакако побеђује" у овом рату.

„Србија успева да одржи међународну позицију, јача економију, сарадњу са суседима и одбрамбене капацитете - то јасно говори да успевамо да победимо", закључио је он.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]