Рио Тинто и Србија: Шта је БИТ споразум и како штити стране инвестиције

Краљеви и властодршци некада су слали морнарицу и пешадију да обезбеде улагања у страним и далеким земљама.

Данас, а тако је већ дуже од пола века, уместо војске то раде различити међудржавни споразуми којима је исти циљ - да заштите инвестиције у иностранству.

Један од таквих споразума, познат по енглеској скраћеници БИТ, све чешће се помиње као правни бедем заштите компаније Рио Тинто са којом је држава Србија у јануару 2022. званично прекинула сарадњу.

Билатерални споразум о заштити и подстицању улагања Србије са Великом Британијом ступио је на снагу 2007.

БИТ-ови су специфични по томе што дају директно право инвеститору да тужи државу пријема по међународном праву, каже Владимир Павић, професор Правног факултета.

„Инвеститор има право да утужи за повреду обећања које је једна држава дала другој, а не њему лично", каже Павић за ББЦ на српском.

БИТ-ове треба разликовати од случаја када нека компанија са државом склопи засебан уговор, на пример о добијању концесије за изградњу ауто-пута, напомиње професор.

Да је пројекат Јадар у околини Лознице предмет заштите међудржавног споразума, најпре су крајем децембра поручили из компаније Рио Тинто, а затим су о томе говорили и премијерка Ана Брнабић и председник Александар Вучић.

Вучић је најавио могућност и међународне арбитраже у овом случају, где би мултунационална компанија могла да затражи одштету од Србије.

Како су настали БИТ споразуми и чему служе?

Међудржавни - билатерални споразуми о заштити и подстицању улагања БИТ (Bilateral Investment Treaties) настали су педесетих година 20. века.

Тада је Немачка желела да сачува инвестиције у иностранству, да не би биле одузете или угрожене захтевима за ратну одштету.

Убрзо су и остале државе кренуле њеним путем.

Идеја је била да се омогући да страни улагачи, уколико дође до спора за земљом домаћином, не морају да се обраћају домаћим судовима који би могли да буде пристрасни.

Први БИТ споразум Југославија је 1974. потписала са Француском о заштити и подстицању улагања.

То је био први двострани споразум те врсте који је закључила једна источноевропска земља, рекао је професор Марко Јовановић са Правног факултета на онлајн семинару о билатералним споразумима.

„Овај споразум има многе мањкавости и као што се каже, први мачићи се у води бацају.

„Највећа мањкавост је та да он сасвим атипично функционише само у једном смеру, он штити само француска улагања", рекао је Јовановић, професор међународног трговинског права.

Данас Србија има потписана 53 БИТ споразума са различитим земљама, додао је.

На том списку су све државе из региона, већина држава Европске уније, велики трговински партнери - Русија и Кина, као и егзотичне земље попут Северне Кореје, Зимбабвеа и Гвинеје.

Споразуми са различитим државама се разликују, али већином широко прописују ко се сматра инвеститором и шта потпада под дефиницију инвестиције.

На пример, да инвеститор буде држављанин земље улагача.

Србија нема овакве споразуме са свим балтичким државама, Републиком Ирском, Италијом, али ни са значајним улагачима попут Јапана, САД или Бахреина.

„И када нема БИТ-а, то не значи да инвеститори не уживају неку заштиту, постоје минимални стандарди заштите које свака држава дугује странцима према међународном праву.

„Постоји нешто што се зове дипломатска заштита, дакле држава може да се заложи за своје субјекте у иностранству, за њихову заштиту и обештећење", каже професор Павић.

Погледајте видео: Прва блокада саобраћајница у Србији због Рио Тинта

Шта по БИТ-у инвеститори могу да траже?

Уколико неки инвеститор сматра да је држава домаћин повредила његова права, може затражити правну заштиту, између осталог и новчану одштету.

„Постоје разне ставке које инвеститори могу да траже, не само трошкови које је инвеститор имао током инвестирања, већ и изгубљена добит за коју сматрају да би им припала.

„Све зависи од тога шта је повреда и шта је конципирано према тужби као инвестиција за коју се сматра да је била заштићена", истиче Павић, чија је стручна област међународно приватно право.

Под правним плаштом БИТ-а са Великом Британијом није само компанија Рио Тинто.

Директна улагања Уједињеног Kраљевства у Србији од 2010. до почетка 2020. износе укупно 627 милиона евра, што ову земљу ставља на 13. место на листи земаља са највећим улагањима, подаци су српског Министарства спољних послова.

Сличне бројке наводе и Британци.

Када су априла 2021. Велика Британија и Србија потписале другачији међудржавни Споразум о партнерству, трговини и сарадњи, наведено је да се тиме осигурава наставак трговине вредне 682 милиона фунти и раст.

Министарка трговине, туризма и телекомуникација Србије Татјана Матић и амбасадорка Велике Британије Шан Меклауд потписале су тај документ.

На сајту британске владе су тад истакнути послови „Унилевера, АстраЗенеке, ЈЦБ и Јагуар Ленд ровер који се шире у Србији, као и компанија Рио Тинто која је уложила значајну своту новца што ће подстаћи производњу електричних возила како би се смањила емисија угљен диоксида у свету".

Амбасадорка Меклауд је рекла да уз личну подршку премијера Бориса Џонсона и председника Александра Вучића, Уједињено Kраљевство и Србија заједно раде на изградњи снажнијих односа, усмерених ка будућности, наведено је у саопштењу.

Додала је да су увећање трговине и инвестиција важан део те амбиције.

Највеће британске инвестиције у Србији

Извор: Министарство спољних послова Републике Србије

Шта даље?

Теоретски, компанија Рио Тинто и њена у Србији основана ћерка фирма Рио Сава могли би да траже међународну арбитражу.

Арбитража се разликује од класичног суђења у томе што је неутрална, не суди се пред националним судом неке државе.

У њој обе стране изаберу ко ће да им суди и то обично буду појединци са кредибилитетом и искуством у међународном праву.

„Иза судије увек стоје одређени знаци и обележја државе, било да је то застава, грб или слика председника, зависи од државе до државе.

„Ауторитет арбитара не извире из тога да су грана власти као државне судије, већ њихова овлашћења произилазе из тога да су се странке сагласиле да они суде", објашњава Павић.

Најчешће суде трочлана већа.

Према споразуму са Великом Британијом, остављена је могућност три врсте арбитраже - пред Међународним центром за решавање инвестиционих спорова Светске банке у Вашингтону (колоквијално пред Иксидом по енглеској скраћеници ICSID), затим пред Међународном трговинском комором у Паризу (ICC) или ад хок арбитражом по правилима Комисије Уједињених нација за међународно трговинско право (UNCITRAL).

Пошто ти поступци трају неколико година и захтевају значајна финансијска средства, на то се не одлучују ни све велике компаније.

Углавном су затворени за јавност, мада се то мења у последње време.

Одлуке арбитраже су обавезујуће за стране у спору.

Како Србија пролази у арбитражама?

Србија је у оваквим поступцима претходних година година изгубила десетине милиона долара.

Лист Политика је 2017. године писао да је укупна сума била више од 130 милиона долара после одлуке Међународног арбитражног суда у Женеви према којој Србија грчком „Митилинеосу" мора да плати 40 милиона долара као епилог уговора са РТБ Бор.

Само годину дана касније, на наплату је стигло још 50 милиона долара, писао је недељник НИН.

Један од последњих случаја међународне арбитраже против Србије покренула је фебруара 2021. холандска компанија Јунајтед група пред Међународним центром за решавање инвестиционих спорова Светске банке - познатим као Вашингтонска арбитража.

Јунајтед група је власник кабловског оператера СББ и бројних телевизија у региону и тај поступак је у току.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]