Србија, екологија и Рио Тинто: „Ставили смо тачку на Рио Тинто" - каже премијерка Ана Брнабић, шта пише у обимној документацији

Међународна рударска компанија Рио Тинто нема више никаква права на истраживање литијума и бора у западној Србији и ниједна друга компанија није тражила таква права, рекла је у понедељак, 24. јануара председница Владе Србије Ана Брнабић неколико дана пошто су укинути сви акти државе и Рио Тинта.

Еколошки активисти који су имали увид у обимну документацију државе и Рио Тинта од 2002. године рекли су за ББЦ на српском да у њој нема уговора, нити било какве уговорне обавезе између Републике Србије и компаније Рио Тинто.

„Остављам простора за сумњу, јер не знам да ли су то сва документа. Ако премијерка тврди да јесу, хајде да верујемо да је тако", каже Данијела Несторовић, адвокатица из покрета Еколошки устанак.

После вишегодишњих протеста еколошких активиста и дела стручњака, који су кулминирали крајем прошле године блокадама саобраћајница и мостова, Влада Србије је 20. јануара стопирала пројекта Јадар и поништила сва докумената са компанијом Рио Тинто.

„Ставили смо тачку на Рио Тинто у Србији. Уговоре никада нисмо имали, као што смо више пута и рекли", рекла је председница Владе Србије Ана Брнабић после седнице владе у четвртак, 20. јануара.

Из компаније Рио Тинто су саопштили да разматрају правне основе за доношење ове одлуке Владе Србије и „импликације које она може имати на наше активности и наше људе у Србији".

Овај рудник је једини литијумски пројекат ове компаније, која је пре само месец дана објавила договор о куповини друге литијумске локације за 825 милиона долара, док жели да изгради посао са материјалима за батерије.

Компанија је планирала да производњу почне 2027. године.

И даље, међутим, није јасно шта ће даље бити са пројектом Јадар и компанијом Рио Тинто у Србији - да ли ће наставити активности, да ли ће тужити државу Србију и да ли уопште има основа за то.

Дан после одлуке Владе Србије, агенција Ројтерс је навела да су на светским берзама пале акције компаније - у Аустралији за 4,1 одсто, а у Лондону за више од три одсто, што је незнатно мање у односу на друге берзе.

Литијум је главна компонента батерија које се користе у мобилним телефонима и електричним возилима и потражња за тим елементом расте.

Светска банка процењује да ће глобално производња литијума морати да се повећа за 500 одсто до 2050. године.

Пад акција на берзама је велики ударац за Рио Тинто, који се надао да ће пројекат рудника у западној Србији, вредан 2,4 милијарде долара, помоћи да постане један од 10 највећих светских произвођача литијума, кључног састојка батерија, наводи Ројтерс.

Шта је одлучила Влада Србије?

Мештани села у западној Србији, еколошки активисти, грађани и део стручњака готово две године протестовали су због најаве изградње рудника, наводећи да био он био штетан по животну околину.

Еколошки активисти траже и да се забрани ископавање литијума не само Рио Тинту већ било којој другој компанији на територији целе Србије.

„Мора рудник да буде овде, кажу… Е па не мора и неће", рекао је Драган Карајчић, председник месне заједнице Горње Недељице, раније за ББЦ на српском.

„Одлучни смо да их истерамо, по цену живота", додаје.

Међутим, неки људи у лозничком крају већ су продали некретнине - куће, имања, њиве - међународној компанији која је више година вршила истраживања на том терену.

„Укинута је Уредба о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене за реализацију пројекта експлоатације и прераде минерала јадарита Јадар од 13. фебруара 2020. године.

„Просторни план је укинут и више не постоји. Самим тим поништени су сви управни акти у вези са компанијом Рио Тинто, односно ћерком фирмом Рио Сава експлорејшн, све дозволе, сва решења и све дозволе", рекла је Брнабић 20. јануара.

Саопштила је и да је на седници укинута одлука о образовању Радне групе за имплементацију пројекта Јадар из 2021. године.

„Испунили смо све захтеве еколошких протеста и ставили тачку на Рио Тинто у Републици Србији", рекла је Ана Брнабић.

Она, међутим, није одговорила на питање да ли постоји правни основ да Рио Тинто затражи евентуалну одштету.

„Да ли ће (Рио Тинто) тужити или не, не бих у то улазила сада. У овом тренутку, мени је било најважније да то завршимо", рекла је премијерка.

Неколико дана пре седнице и одлуке владе, она је рекла да ће се Србија борити на суду ако Рио Тинто ипак буде тужио државу.

Телевизија Н1 објавила је у четвртак, 20. јануара, не наводећи извор, да су „највише докумената" са Рио Тинто потписале владе на чијем су челу били или јесу Александар Вучић и Ана Брнабић, дакле од 2012. године.

Прека наводима исте телевизије, „од када су владу преузели Вучић и Ана Брнабић потписано је, према доступним документима, чак осам решења".

Међу њима је владина Уредба о просторном плану коју је потписала премијерка Ана Брнабић.

Највише пута потпис на документа са Рио Тинтом ставио је министар из Социјалистичке партије Србије Александар Антић - седам пута.

Прво решење са компанијом Рио Тинто одобрено је 8. јуна 2004. године за време владе Војислава Коштунице, наводи Н1.

Шта пише у документацији од скоро 5.000 страна?

Показујући, како је рекла, читаву документацију у вези са Рио Тинтом и пословањем у Србији преко ћерке фирме Рио Сава екслопрејшн, Ана Брнабић је позвала еколошке активисте да дођу кад год желе и да прегледају документацију.

Данијела Несторовић, адвокатица из покрета Еколошки устанак, читала је документацију и за ББЦ на српском каже да у њој нема уговора, нити било какве уговорне обавезе између Републике Србије и компаније Рио Тинто.

Достављено им је укупно 38 докумената.

Међу њима су и Закон о рударству и геолошким истраживањима, Елаборат о ресурсима и резервама бора и литијума, локацијске дозволе, дозволе за истражне радње и уредба о просторном плану.

Несторовић наводи да је већина тих докумената и до сада била јавно доступна.

Међу документима је и Споразум о узајамном подстицању и заштити улагања који су новембра 2002. године потписале владе СР Југославије (заједнице Србије и Црне Горе) и Уједињеног Краљевства и Северне Ирске.

„Тај споразум нисам имала прилике раније да видим и он би могао да буде прилично јак основ и аргумент уколико дође до спора Рио Тинта и Републике Србије", каже Несторовић.

Држава је, објашњава, тим докуметном преузела обавезу да створи повољне услове за већа улагања држављана и компанија владе Уједињеног Краљевства и Северне Ирске, заштиту тих улагања, како би се ствирили не само повољни законски услови, већ и повољни услови на тржишту.

Тај споразум је потписан новембра 2002, а ратификован маја 2004.

Као битан документ, Несторовић наводи и Елаборат о ресурсима и резервама бора и литијума који је донет 19. новембра 2020. године.

Написан је на више од хиљаду страна и ова адвокатица га још није до краја ишчитала, али страхује да би ако Рио Тинто оде, елаборат могла да преузме нека друга компанија.

Шта је још рекла Данијела Несторовић прочитајте овде.

Погледајте видео са прве блокаде саобраћајница крајем 2021. године

Шта је претходило одлуци Владе Србије?

Протести дела мештана лозничког краја, пре свега места Горње Недељице, потом грађана и активиста еколошких организација, кулминирали су крајем 2021. године блокадом саобраћајница и мостова, међу којима и међународног аутопута Е75.

После прве блокаде, председник Србије Александар Вучић посетио је крај у којем су се мештани побунили против рудника, поручујући да ниједна одлука неће бити донета пре него што буде завршена студија о утицају на животну средину, као ни без изјашњавања људи тог краја на референдуму.

Он се тада није изјаснио против рудника, рекавши да треба извагати колика је потенцијална добит, а колика евентуална штета.

Али еколози су организовали протесте и блокирали путеве како би притисли власти да окончају пројекат, за који кажу да би нанео непоправљиву штету том подручју.

Представници компаније Рио Тинто су на то одговорили да ће испунити домаће и еколошке стандарде Европске уније.

Саопштили су и да су „током рада на Пројекту 'Јадар', увек поштовали законе Републике Србије".

Протести су изазвали политичку главобољу владајућој коалицији уочи априлских избора, иако су представници власти упорно понављали да је цео проблем наслеђен од претходних влада.

„Нити смо их (Рио Тинто) ми довели, нити смо обећавали, нити смо мењали закон у корист Рио Тинта, нити смо урадили било шта за шта народ није знао", рекла је председница Владе Ана Брнабић за Телевизију Прва.

Еколошки активисти и стручњаци указивали су на штетност пројекта Јадар и ископавања литијума, али док једни траже мораторијум од 20 година на ископавање литијума, други пак наводе да то није довољно већ да се раскину сви уговори са Рио Тинто и другим компанијама које се баве ископавањем литијума и других метала.

На конференцији за новинаре 20. јануара, премијерка је рекла да „Рио Тинто апсолутно није пружио довољно информација" о пројекту ни људима у локалној заједници, нити властима у Србији.

„Молила сам их да побољшају комуникацију са локалном заједницом о утицају на животну средину - ништа се није десило, Рио Тинто није пружио довољно информација", рекла је Брнабић.

Поручила је и да „неће дозволити да успе покушај политичке обмане - да они који су мењали законе да данас све ове ствари свале на нас".

„Доста ми је овог лицемерја и да се све свали на нас и Александра Вучића, а ми ни лук јели, ни лук мирисали", каже премијерка.

Пројекат „Јадар"

„Јадар" је пројекат истраживања лежишта литијума и бора светске класе, наведено је у проспекту рударске компаније Рио Тинто, једне од највећих рударско-металуршких корпорација на свету.

Геолози ове компаније су 2004. године открили лежиште новог минерала јадарита.

Претходне и садашња власт у Србији, потписале су са овог компанијом неколико докумената о испитивању земљишта и могућностима за изградњу рудника и фабрике за прераду руде.

Да је пројекат реализован, тамо би се правила три коначна производа - литијум-карбонат од ког се праве батерије и електрична возила, затим борна киселина и натријум-сулфат.

Литијум и борати су неопходни за наш свакодневни живот и за будућност са ниском емисијом угљен-диоксида.

Пројекат је све до данас био у фази студије изводљивости, а у њега је, према ранијим подацима, уложено или опредељено 450 милиона америчких долара.

Брнабић: „Ми се Рио Тинта не плашимо, нека раде шта је мисле да је најбоље"

Председница владе није директно одговорила да ли постоји могућност да Рио Тинто затражи одштету.

Понављајући да није садашња власт довела Рио Тинто, Брнабић је рекла да „смо покушали да урадимо нешто најбоље за нашу земљу и грађане".

„Ми се Рио Тинта не плашимо, нека раде шта мисле да је најбоље да раде.

„Ми смо донели одлуку и верујемо да је исправна и говори да ми слушамо наш народ и да је наш посао да заштитимо њихове интересе.

„Да ли ће (Рио Тинто) тужити или не, не бих у то улазила сада. У овом тренутку, мени је било најважније да то завршимо", рекла је премијерка.

Хоће ли протести бити настављени?

У тренуцима док је Ана Брнабић говорила на конференцији за новинаре у Влади Србије, неколико стотина људи окупило се по кишовитом времену испред Председништва у центру Београда на позив организације Крени-промени.

Саво Манојловић, председник организације, рекао је новинарима да је влада испунила само један захтев.

Захтевамо да се уведе забрана на ископавање бора и литијума на 20 година, јер то није проблем само Јадра већ целе Србије, додао је.

Ана Брнабић је претходно рекла да је народна иницијатива о мораторијуму са потписима 290.000 људи прослеђена скупштинском одбору, како и захтевају прописи, а да је окупљање испред Председништва политиканство и бесмислено, јер председник Републике нема надлежност.

Окупљени су потом прошетали до Владе Србије како би симболично уручили авионску карту за Рио Тоинто у једном правцу - ка Аустралији.

На степеницама на улазу у Владу Србије, Манојловић је рекао да траже да се скупштина изјасни о мораторијуму на ископавање бора и литијума пре избора 3. априла.

У супротном, поручио је Манојловић, имамо спреман сваки наредни корак.

Нама је свеједно да ли ћемо скупљати потписе и правду добити у институцијама или ћемо правду тражити на улицама, рекао је окупљенима.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]